Dobbins: Podela Kosova i "korekcija granica" su neprihvatljive

Postavlja se pitanje da li bi Srbija koja priča o podeli Kosova bila spremna da ponudi Kosovu deo teritorije na jugu gde Albanci predstavljaju većinu u zamenu za teritoriju koju bi eventualno dobila, kaže James Dobbins, bivši američki pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove, nekadašnji izaslanik na Kosovu i Bosni i Hercegovini i specijalni američki izaslanik u Avganistanu, sada direktor Centra za međunarodnu i bezbednosnu politiku u RAND korporaciji.

RSE: Gospodine Dobbins, kakav je vaš stav o nedavnom odlasku šefice Evropske unije za spoljnu politiku Catherine Ashton u Banjaluku da razgovara o referendumu u Republici Srpskoj sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom o, kojom prilikom nije razgovarala sa Visokim predstavnikom Valentinom Inzkom niti sa predstavnicima centralne vlasti Bosne i Hercegovine? Kako ocenjujete taj potez?

Dobbins: Znate, ja svakako verujem da treba podržati razgovor sa Dodikom kao pokušaj da se umanje tenzije i izbegne opasnija konfrontacija. Istovremeno, međutim, smatram da Evropska unija već neko vreme pokušava da oslabi značaj pozicije Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Sjedinjene Američke Države imaju bitno drugačiju poziciju i veruju da sve dok u Bosni i Hercegovini institucije vlasti ne budu funkcionisale kako treba, funkciju Visokog predstavnika ne da ne treba slabiti nego je, naprotiv, treba jačati i unapređivati.

Kad je u pitanju pristup Dodiku i komunikacija s njim, ne vidim u tome ništa neprikladno samo po sebi, ukoliko rezultat toga nije derogiranje pozicije Visokog predstavnika ili slabljenje centralnih institucija Bosne i Hercegovine.

RSE: Jedan prosrpski orijentisan američki posmatrač, nakon susreta Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, prokomentarisao je da je Visoki predstavnik potpuno isključen ne samo iz razgovora nego i iz svih narednih akcija. Rekao je i da je time po prvi put Republika Srpska, kad je reč o jednom od najvažnijih državnih zadataka, dobila legitimitet od strane Evropske unije. Pa, slažete li se sa ovim komentarom?

Dobbins: Moram reći da ovo nije prvi put da zapadni zvaničnici razgovaraju sa predstavnicima vlasti Republike Srpske. Oni se sa njima redovno konsultuju, kao što to čine i sa drugim političarima u Bosni i Hercegovini. U tom smislu ne verujem da su ovi poslednji razgovori posebno kontroverzni. Međutim, nedvosmisleno je jasno da i Evropska unija i većina država koje je čine smatraju da institucija Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i njegova bonska ovlašćenja, predstavljaju neku vrstu anomalije ili anahronizma. Umesto tih institucija i ovlašćenja, u Briselu se smatra da u Bosni i Hercegovini, kao i u svim drugim zemljama regiona, pokretačka snaga za reformski napredak treba budu preimućstva koja proizilaze iz procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji. Dakle, beneficije koje će doneti članstvo u evropskom klubu trebalo bi da budu ta “šargarepa” koja će voditi tome da državne institucije Bosne i Hercegovine zažive i počnu efikasnije da rade, a ne uloga Visokog predstavnika koje se, u suštini, sastoji u tome da nameće zakone i “tera” sistem da radi. Sjedinjene Države, na drugoj strani, ocenjuju da su ti evropski mehanizmi do sada bili nedovoljni i neadekvatni.

RSE: Koje korake po vašem mišljenju međunarodna zajednica treba da preduzme da zaustavi i preokrene aktuelne procese ka fragmentaciji i rasturanju Bosne i Hercegovine?

Dobbins: Da bi se ti procesi zaustavili i država vratila na pravi put, mislim da bi bilo od kritične važnosti da Sjedinjene Države i Evropska unija dogovore i počnu da implementiraju jedinstven koncept.

RSE: Da, ali mogu li doći do jedinstvenog koncepta?

Dobbins: Za sada se ne vidi nikakav opipljiv znak da su tome blizu. Evropska unija je, štaviše,  i unutar sebe podeljena. Verujem da Velika Britanija, u suštini, deli američke stavove, ali većina drugih članica EU ili nije odviše zainteresovana za taj problem ili se, pak, ukoliko jeste, priklanja stavu da treba činiti napore da se više odgovornosti prenese na političare Bosne i Hercegovine, da se oni pritisnu kako bi se sami uhvatili u koštac sa postojećim problemima umesto da odgovornost prebacuju na strane posrednike. Ja, na drugoj strani, smatram da je iskustvo već pokazalo da ovakvo opredeljenje nije proizvelo poželjne rezultate. To je, međutim, i dalje dominantan stav Evropske unije.

RSE: Da li je Evropska unija po vašem sudu u stanju da preobrati dominantne negativne trendove u BiH?

Dobbins: Mislim, ipak, da jeste. Ukoliko kontinurirani napori da se primene instrumenti za koje se opredelila, a koji se uglavnom svode na proces pridruživanja, i dalje ne budu davali zadovoljavajuće rezultate, drugim rečima, ako Bosna i Hercegovina nastavi putem dezintegracije, Evropska unija će verovatno promeniti svoj dosadašnji pristup. Tako daleko se, međutim, još nije stiglo.

Traćenje resursa i energije

RSE: Dotaknimo se sada i Srbije u vezi sa poslednjim kontroverznim izjavama o podeli Kosova. Zamenik srpskog premijera Ivica Dačić izjavio je da nije realno da Kosovo ostane u sastavu Srbije i predložio kao realniju opciju “razgraničenje” između Srbije i Kosova. Kako ocenjujete tu kontroverznu izjavu?

Dobbins: Meni se čini da je ta čitava kontroverza vezana kako za izbor najbolje taktike cenkanja tako i za suštinu te priče, odnosno, podelu. Ja verujem da se mnogi srpski politički lideri slažu da bi podela Kosova, eufemistički nazvana “razgraničenje”, odnosno, “korekcija granica” bila najviše što bi se mogao izvući, ali da to ne mogu otvoreno da priznaju jer bi im to smanjilo pregovaračku snagu u postizanju tog cilja. Rekao bih da je protivljenje Dačićevom javno iznetom stavu o podeli Kosova, bar ono koje dolazi iz redova političkog vođstva, više u vezano za nedoumicu da li je glasan govor o podeli Kosova taktički najbolje promišljen potez za ostvarenje tog cilja nego za dilemu da li podela predstavlja najrazumniji cilj za koji se treba boriti.  

Što se tiče stava Sjedinjenih Država, ali i šire međunarodne zajednice, i podela i “korekcija granica” neprihvatljive su ideje, naročito ukoliko Srbija nema nameru da i sama ponudi neke ustupke. Tu se zaista postavlja pitanje da li bi Srbija koja priča o podeli Kosova takođe bila spremna da ponudi Kosovu deo teritorije na jugu gde Albanci predstavljaju većinu u zamenu za teritoriju koju bi eventualno dobila.

RSE: Da, ali ako bi, hipotetički govoreći, dve strane postigle saglasnost da razmene delove teritorija – jug Srbije za sever Kosova – kako bi po vašem mišljenju na to gledale Sjedinjene Države?

Dobbins: Ne verujem da bi se Sjedinjene Države ili Evropska unija protivile eventualnom usaglašenom sporazumu između dve strane. Bilo je u skorijoj prošlosti i drugih teritorijalnih deoba – Čehoslovačka se, recimo, mirno podelila na dve državne teritorije. Dakle, teritorijalna razmena, ukoliko je uzajamno dogovorena a ne iznuđena silom ili pretnjom sile, savršeno je prihvatljiva.

RSE: Kosovski Srbi reagovali su negodovanjem na Dačićevu izjavu o razgraničenju. uopšte – i oni sa severa, koji još uvek neguju iluziju da je Kosovo deo Srbije, i oni južno od Ibra, koji smatraju da ako bi do razgraničenja došlo, oni bi prosto bili ostavljeni na cedilu. Niko iz Srbije zapravo u konsideracijama o statusu Kosova njih ne uzima u obzir niti se sa njim konsultuje.

Dobbins: Srbi sa Kosova verovatno bi bili zadovoljni ako bi se njihova situacija učinila jasnijom u odnosu na sadašnju koja je veoma ambivalentna. Verovatno ne bi odbili neki modus statusnog rešenja koji bi ih na neki način vezao za Srbiju.

RSE: Nije li bizarno da se srpski zvaničnici kada zagovaraju ideje o podeli Kosova ili sa njima flertuju ne pitaju zašto bi kosovski Albanci uopšte pristali na podelu, koji bi bio njihov interes za podelu. I zaista – zašto bi?

Dobbins: Pretpostavljam da veruju bi u zamenu za to Srbija Kosovu mogla ponuditi priznanje nezavisnosti i kraj svih međunarodnih blokada Kosova. To verovatno ne bi bilo dovoljno ukoliko ne bi bilo praćeno i teritorijalnim ustupcima, ali nije ni zanemarivo.

RSE: Gledano nešto dugoročnije, ne puca li Srbija u sopstvenu nogu ovim oživljavanjem priča o podeli Kosova, kao i izbegavanjem nedvosmisleno jasne podrške jedinstvu Bosne i Hercegovine? Vlada se nada i podgreva nade da će Srbija na jesen dobiti status kandidata za Evropsku uniju, zato u Briselu vodi dijalog sa Prištinom, ali istovremeno pušta balone o podeli Kosova. Neće li se ta politika dva lica na kraju vratiti Srbiji kao bumerang?

Dobbins: Mislim da je to zaista traćenje resursa i energije. Srbija još uvek sprovodi devetnaestovekovnu nacionalističku agendu u dvadeset prvom veku, u kome su ciljevi koji su važili pre dvesta godina gotovo potpuno irelevantni. Srbija bi svakako bila mnogo prospreritetnija zemlja, a njeni građani mnogo zadovoljniji svojim životima ako bi se, umesto na ove anahrone ciljeve fokusirala na ekonomski razvoj, podizanje životnog standarda ljudi i integraciju u evropsku zajednicu naroda.