Nijedna zemlja Zapadnog Balkana neće moći da uđe u Evropsku uniju u narednih pet godina, rekao je Žan Klod Junker, budući predsednik Evropske komisije obraćajući se poslanicima grupe liberala i progresivnih partija u Evropskom parlamentu. Ocenio je da Evropska unija treba da napravi pauzu u procesu proširenja kako bi se utvrdilo ono što je učinjeno sa njenih dosadašnjih 28 članica. Na kritike liberala zbog tih stavova o pauzi u širenju EU, koje je izneo i u nedavno objavljenom programu, Junker je odgovorio da nije rekao da proces proširenja treba zaustaviti nego samo da je bio realan.
Paul Ivan, analitičar Centra za evropsku politiku iz Brisela, u intervjuu za RSE odgovara najpre na pitanje da li će ovakav stav novog čelnika Evropske komisije dovesti do značajnog usporavanja evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana i opadanja ionako uzdrmanog evroentuzijazma na Starom kontinentu.
Ivan: Junker jeste rekao da neće biti prijema nijedne nove zapadnobalkanske države u EU u sledećih pet godina, ali to je bilo poznato i ranije, tako da ne očekujem da će tokom njegovog mandata doći do nekih značajnijih promena u politici proširenja EU. Ritam proširenja mnogo će više zavisiti od razvoja prilika u zemljama Zapadnog Balkana i od brzine njihovih reformi.
RSE: Na jednoj strani gospodin Junker podržava čvršću integraciju zemalja unutar EU, a na drugoj nije zagovornik proširenja evropskog kluba. Kako gledate na tu kontradikciju?
Ivan: Ne vidim to kao kontradikciju. Radi se pre o tome da se usled ekonomske krize u EU promenilo raspoloženje prema proširenju, posebno u nekim od velikih zapadnoevropskih država, i da otuda nema baš mnogo entuzijazma prema toj politici, posebno u situaciji kada i neke zapadnobalkanske države nisu pokazale najbolje performanse – to se odnosi i na Makedoniju, kao i na Bosnu i Hercegovinu. Da ne bude zabune, generalna politika proširenja EU bila je veoma uspešna i ona će svakako i nadalje takva biti.
U tom smislu ne očekujem nikakvo usporavanje ni politike ni ritma proširenja zbog izbora novog predsednika Evropske komisije. Dakle, ta politika i njeni ciljevi vrlo su jasno definisani, a Komisija, rekao bih, među evropskim institucijama najsnažnije podržava proširenje. Više protivljenja je dolazilo iz zemalja-članica, pri čemu su neke od njih čak i blokirale pristupne pregovore drugih država, kao što je slučaj slovenačke blokade Hrvatske ili blokade pregovora sa Turskom od strane nekoliko evropskih zemalja, odnosno blokade Makedonije od strane Grčke.
U tom kontekstu može se reći da se proces proširenja ponekad račva i u nacionalne rukavce, a to će reći da ga pojedine države-članice EU preuzimaju ili pooštravaju uslove zemljama-aspirantima. Uzgred, to pooštravanje uslova bilo je često i opravdano zbog velikih izazova koji su stajali pred zemljama-kandidatima, kao što su uspostavljanje vladavine prava ili borba protiv korupcije. Dakle, i Evropska unija je proširujući se na zemlje srednje i istočne Evrope učila u hodu i ustanovila da ta poglavlja mora da otvori ne u poznim nego u ranim fazama pregovora. Sve u svemu, ja zaista ne očekujem bilo kakve negativne posledice izbora gospodina Junkera na čelo Evropske komisije po proces proširenja EU na Zapadni Balkan. Junker je istinski evroentuzijasta, a zapadnobalkanske zemlje imaju veoma jasnu evropsku perspektivu.
RSE: Da, ali sada zbog ukrajinske krize imamo radikalno promenjene odnose između Evropske unije i Rusije, pri čemu Rusija vidljivo nastoji da osnaži svoj uticaj i u ovom regionu. Nije li onda kontraproduktivna izjava na samom početku mandata novog čelnika EK da EU u narednih pet godina neće primiti nijednu novu zemlju u svoje redove. Svakome je, naravno, jasno da neće, ali zašto je Junker to toliko naglasio?
Ivan: Ja razumem vaše pitanje, ali istovremeno moram podsetiti da je to notorno poznata činjenica. Neki kažu da neće biti novih prijema ne pet nego sledećih deset godina, tako da on nije bio preveliki pesimista izjavivši to. To je jednostavno realnost. Razumem da ta izjava u nekim drugim krugovima može drugačije da se interpretira, ali Evropska unija zaista prati poteze Rusije i pritiske koje ona može vršiti u nekim zemljama ovog i drugih regiona. Ponavljam, njegove reči se mogu negde percipirati kao pogrešna poruka, ali one nisu izraz pesimizma. Dakle, on je samo izrazio političku realnost, a nikako time nije želeo da blokira ili uspori proces proširenja.
