Koliko ambasadori utiču na politiku Srbije

Novi ambasadori SAD i Nemačke stigli su u Srbiju, a uskoro mandat počinje i nasledniku Aleksandra Konuzina, diplomatskog predstavnika Rusije u Beogradu. Predajući akreditive predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, novi američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi rekao je da SAD i Srbija dele iste vrednosti i istu viziju budućnosti Zapadnog Balkana u EU, ali da će Srbija morati da razreši složeno pitanje Kosova ako želi da krene dalje na svom evropskom putu.

„Naša je obaveza da zajednički radimo na pronalaženju rešenja za izazove kako bi Srbiji omogućili da ostvari svoju evropsku budućnost. Možete računati na podršku i prijateljstvo SAD“, rekao je Kirbi.

Nikolić je rekao da je Srbija posvećena traganju za rešenjem kosovskog pitanja i pregovorima sa Prištinom.

Novom nemačkom ambasadoru Hajncu Vilhelmu, Nikolić je rekao da Srbija očekuje aktivnu podršku i razumevanje Berlina, u političkom trenutku u kom predstoji rešavanje pitanja Kosova i proces evropskih integracija. Ambasador Vilhelm izrazio je očekivanje da će Srbija brzo napredovati u približavanju EU, a Nikolić da se Srbiji neće postavljati uslovi koji nisu važili za druge države.

Vilhelm je zamenio Volfganga Masa, a dugogodišnji diplomata u Stejt departmentu Majkl Kirbi, Meri Vorlik, koja je se tokom svog mandata u javnosti u većini slučajeva pojavljivala protokolarno. Duhove dežurnih dušebrižnika, uz fraze da se „sudbina Srbije kroji u Vašingtonu i Briselu“, nedavno je uzburkao njen prethodnik Kameron Manter, odnosno knjiga čije je delove objavio ugledni magazin „Foreign policy“.

U knjizi se navodi da je izborni poraz Vojislava Koštunice i njegove DSS bio rezultat Manterove osvete zbog toga što je imao dokaze da je tadašnji premijer lično odobrio napad na američku ambasadu u Srbiji po proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine. Manter je, prenosi dalje list, Koštunici uskratio podršku SPS-a, obećavši njenom lideru Ivici Dačiću članstvo u socijalističkoj internacionali ukoliko se priključi proevropskim snagama, što je ovaj i učinio.

Iako i u SPS-u i u DSS-u demantuju ove navode, podsećamo da su iz Koštuničine partije pre četiri godine tvrdili su da će novom vladom u Srbiji upravljati „Boris Tadić, uz konsultacije s Manterom, Stivenom Vodsvortom (bivšim ambasadorom Velike Britanije), Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem".

Vesti o navodnim tajnim večerama na kojima se, po ukusu stranih ambasadora i srpskih tajkuna, krojila buduća vlada preplavljivale su štampu u danima po njenom formiranju. Pogrešan je, međutim, utisak stvoren u javnosti da oni mogu sastavljati i rušiti vlade, ocenjuje analitičar Dejan Vuk Stanković.

„Njihov uticaj na neke važne odluke u zemlji se često sazna post festum, ali je ipak pomalo veštačka ta slika da Srbija 'visi' o koncu nekog od stranih ambasadora i da na neki način naši političari rade šta im ambasadori diktiraju. Oni se prosto pitaju, imaju značajan uticaj, mogu da otvore komunikacijske kanale sa matičnim državama ali u krajnjoj instanci odluke donosi srpska politička elita”, navodi Stanković.

Granica pristojnosti

Pravilo da se ambasadori retko obraćaju javnosti zemlje domaćina u Srbiji ne važi, i prekršili su ga gotovo svi predstavnici uticajnih zemalja. Ali niko, pa ni prvi američki ambasador posle petooktobarskih promena Vilijem Montgomeri, čiji su mandat obeležile brojne afere, nije po čuvenju nadmašio sada već bivšeg predstavnika Rusije Aleksandra Konuzina.

Ovog diplomatu, skandal majstora u mešanju u unutrašnja pitanja zemlje čiji je gost, nedavno je iz Beograda ispratilo 100 građana, uz poruke da će ga “zauvek pamtiti”. Oni kojima pak neće mnogo nedostajati setiće se skandala koji je izazvao tokom jednog međunarodnog skupa u Beogradu, kada je u neuobičajeno oštrom tonu kritikovao učesnike zbog odnosa prema Kosovu.

 “Ima li Srba u ovoj prostoriji? Da li vam je stalo? Rusija će braniti vaše interese”, rekao je tada Konuzin i demonstrativno napustio prostoriju.

Šamar za srpsko pravosuđe bio je njegov poziv Arkanovoj udovici Svetlani Ražnatović da svojim prisustvom ulepša prijem povodom Dana Rusije, u trenutku kada se ona pripremala za kućni pritvor zbog pronevere. Bio je čest gost na severu Kosova, gde se sa ekstremnim desničarima smeškao sa slika na barikadama i balvanima, ali i govornik  na predizbornom skupu naprednjaka, kada im otvoreno pružio podršku. Iako je tvrdio kako se nikada nije mešao u unutrašnja pitanja zemlje domaćina, Konuzin se nije se libio da za to optuži predstavnike drugih zemalja. Za razliku od njih, koji su manje ili više otvoreno podržavali pojedince i partije u Srbiji, ruski ambasador dobio je i Orden Svetog Save, proglašen je počasnim građaninom beogradske opštine Zemun, te primio Decembarsku nagradu Skupštine Čačka.

“Što se tiče Rusije, ona se percipira kao tradicionalni saveznik Srbije i ona, po shvatanju državnog interesa, to jeste i sada. Zato ne treba uopšte da čudi činjenica da je Aleksandar Konuzin u vreme svog mandata imao vrlo aktivnu ulogu u političkom životu Srbije“, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

Nekadašnji diplomata Simeon Pobulić podseća da je zadatak ambasadora da predstavlja svoju državu i zastupa njene interese i stavove u zemlji u kojoj je akreditovan i ništa preko toga.

“Naravno da u takvim situacijama dođe i do preterivanja, može se i desiti da neki ambasadori pređu granicu pristojnosti i da se vrlo otvoreno uključe u mešanje u unutrašnje stvari, što se i dešavalo. Mi bi u tom pogledu kao javnost trebalo da budemo malo smireniji, mediji ne bi trebalo da raspaljuju strasti u korist ovoga ili onoga, a s druge strane, ministar spoljnih poslova treba da reaguje na takve stvari, da pozove ambasadora te zemlje i da mu skrene pažnju i ja sam siguran da će to i činiti”, kaže Pobulić.

Srpska unutrašnja politika i diplomatija, međutim, ni dve decenije nakon ratova nije povratila ugled i kredibilitet. Uz niz gafova i neozbiljnih poteza, proći će još dosta vremena dok ne bude, kao uređena zemlja, ugostila ambasadore kojima javnost neće znati ni imena.