Kakve su danas perspektive proširena Evropske unije, šta su u tom pogledu očekivanja Zapadnog Balkana, a šta EU, kakva je budućnost Evropske unije nakon izbora – neke su od teme otvorenih na konferenciji „EU i Zapadni Balkan 2020“, koja je održana u ponedeljak u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Centra za spoljnu politiku.
Srbija neće odustati od evropske perspektive, iako je novi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker jasno naznačio da u narednih pet godina neće biti proširenja EU – to je na konferenciji rekla potpredsednica Vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Kori Udovički. Srbija ne želi da u EU ulazi kao ekonomski bogalj, dodala je Udovički, ističući da se nada da će Srbija uspeti da prevaziđe ekonomske teškoće i realizuje članstvo u EU na početku drugog Junkerovog mandata.
"Razumljivo je da niko u Evropi ne želi da se izlaže riziku ponovnih kriznih scenarija na jugu Evropske unije. Ne želimo to ni mi. Ni mi ne želimo da u EU ulazimo kao bogalji", rekla je Udovički.
Na putu ka Evropskoj uniji Srbija se opredelila za poštovanje vladavine prava, poštovanje ljudskih prava i demokratije, ali je veliki izazov upravljanje ekonomijom, dodala je Udovički. Prema njenim rečima, mere fiskalne konsolidacije jesu neophodan, ali ne i dovoljan uslov za oporavak privrede:
“Srbiji je neophodna državna administracija koja je u stanju ne samo da poštuje pravila tržišne utakmice, već i da dobro upravlja onim resursima koji su joj na raspolaganju. Zbog toga su mere koje su neophodne za dobru javnu upravu visoko na lestvici prioriteta ove Vlade. Mi želimo državu koja je sposobna da usmerava i ubrzava ekonomski rast. Želimo državu koja će da bude servis privrede i građana, državu čiji će propisi da podržavaju preduzetnički duh i inicijativu, umesto što ih danas kod nas još uvek sputavaju”, rekla je Udovički.
Uprkos Junkerovom stavu, Evropski parlament većinom zastupa stav da je Evropskoj uniji potrebno proširenje, rekao je Knut Flekenštajn, poslanik u Evropskom parlamentu i član Progresivne alijanse socijalista i demokrata.
„Parlament se zalaže za jače zalaganje i nastavak ovog procesa. Stoga ćemo uskoro izabrati novog izvestioca, pošto, kao što znate, gospodin Jelko Kacin više nije član Evropskog parlamenta“, rekao je Flekenštajn.
Prema njegovim rečima, nemačka Vlada je Berlinskom konferencijom jasno pokazala da je za proširenje evropske porodice. No, na tom putu, sve zavisi od zemlje-kandidata, dodao je Flekenštajn.
„Mi nećemo učiti druge kako treba da žive. Ali, naravno, biti član kluba podrazumeva da imamo iste ideje kako da živimo. Mislim da vam možemo mnogo pomoći; ne tako što ćemo vam govoriti šta da radite, već tako što ćemo vas podržavati i savetovati vas o našim uspesima i neuspesima.“
Pridruživanje EU je prvi spoljno-politički prioritet Srbije, rekla je okupljenima na konferenciji zamenica pomocnika ministra spoljnih poslova Srbije Jela Baćović. Ona je dodala da je proces pregovaranja izuzetno složen te da će u narednom periodu, jedna od glavnih stavki biti normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
“Praktično smo spremni da danas sednemo za pregovarački sto sa Prištinom i da nastavimo dijalog o daljem dogovaranju i o implementaciji onoga što je dogovoreno do sada”, kaže Baćović.
Prema njenim rečima, usklađenost Srbije sa izjavama i deklaracijama EU na spoljnopolitičkom planu je oko 68 odsto, što je značajno više u odnosu na neke druge zemlje koje su u procesu pridruživanja.
“Insistiranje na što skorijem otvaranju pregovora o poglavljima može samo doprineti pozitivnoj energiji i pomeranje ka reformama u sviom oblastima. Poglavlja 23 i 24 smatramo najvažnijima i u to ime su naše institucije su dale maksimum da prate dinamiku priprema za otvaranje ovih poglavlja Očekujemo da će ona biti otvorena početkom 2015. i da ćemo već tada ući u onaj suštinski dijalog kako da uskladimo te važne oblasti”, rekla je Baćović.
Iako ističe da su zemlje Zapadnog Balkana do sada dosta napredovale u procesu evrointegracija, Hajnc Hutmaher, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu, smatra da je teško prognozirati kako će taj proces teći u narednim godinama, naročito u trenutku kada Evropu potresa ukrajinska kriza.
„Budućnost Evropske unije, proces proširenja – koji je do sada bio veoma uspešan – kao i održivi ekonomski oporavak, te politička stabilnost zemalja Zapadnog Balkana duboko su povezani. To je jedan od glavnih razloga zbog čega je teško dati neka pouzdana predviđanja za narednih šest godina i više. Produbljivanje ukrajinske krize je, više nego ijedan drugi konflikt, promenilo političko i bezbednosno okruženje, još od uklanjanja Gvozdene zavese pre 25 godina. Mora se naći mirno rešenje između EU i Rusije, ali trenutno je teško reći bilo šta drugo, osim da će ishod ove krize imati jak uticaj na budućnost svih nas“, zaključuje Hutmaher.
Ovo je treća konferencija o perspektivama EU i Zapadnog Balkana koja je ove godine održana u Beogradu, u organizaciji nemačke Fondacije Fridrih Ebart.
