Kosovo se sporazumom u Briselu opredelilo za integraciju a ne izolaciju, izjavio je u petak kosovski premijer
Hashim Thaci povodom dogovora da Kosovo na regionalnim forumima bude predstavljeno uz fusnotu koja sadrži Rezoluciju 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji kosovske nezavisnosti.
Kosovski premijer je postignuti sporazum ocenio izuzetno važnim i korisnim na putu ka evropskim integracijama. On je na konferenciji za novinare kazao da će od sada Kosovo govoriti u svoje ime i da će, kao ravnopravna država, imati ovlašćenje potpisivanja dokumenata u svim multilateralnim institucijama.
Ističući da je svestan da fusnota nije idealna, Thaci je kazao da je ona najprihvatljivija za politički trenutak kroz koji prolazi Kosovo i zemlje u regionu.
“Dok je sporazum iz Rambujea Kosovu doneo slobodu, sporazum predsednika Ahtisarija nezavisnost, današnji sporazum donosi evropske integracije i čini Kosovo evropskom zemljom… Naglašavam da je ovo privremena formula. Svestan sam da ovakav potez Vlade nije popularan, ali sam uverem da
je za dobrobit zemlje. Jedan lider ili premijer nije ovlašten za donošenje samo lakih, već i teških i ozbiljnih odluka, koje nisu prijatne alisu važne za državu i njenu budućnost. Ova odluka je upravo takva, ali sam kao premijer ubeđen da smo doneli odluku potrebnu Kosovu. Država se ovim sporazumom opredelila za integraciju a ne izolaciju. Kosovo se opredelilo da predstavljasamo sebe, a ne da ga predstavljaju drugi. Ovim sporazumom mi smo zauvek odstranili UNMIK kao našeg predstavnika”, kazao je Thaci na konferenciji za novinare.
On je dodao i da je od međunarodnih partnera dobio garancije da je postignut sporazum ključ za ulazak Kosova u euroatlanske integracije.
Ipak, njegov model da se u fusnoti pored Rezoluzije 1244 i mišljenja MSP nađe i deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prošao.
Predsednica Kosova
Atifete Jahjaga pozitivno je ocenila postignut sporazum u Briselu o predstavljanju Kosova u regionalnim inicijativama i o integrisanom menadziranju granica, saopšteno je iz kosovskog predsedništva.
“Budućnost Republike Kosova je u evroatlanskim integracijama, kao članice EU i NATO-a. Put integracije je aspiracija svih građana Republike Kosovo, bez razlika, i bez druge alternative. Postignuti sporazumi pomažu ovaj proces i osiguravaju ravnopravno predstavljanje kao suverene države u regionalnim i međunarodnim organizacijama i mehanizmima”, navodi se u saopštenju predsednice Kosova.
Jahjaga je pozvala sve institucije, političke stranke i građane Kosova da podrže ovaj sporazum i ceo proces dijaloga, kao i put Kosova u procesima evroatlanskih integracija.
Premijerov lični sporazum
Na postignut sporazum reagovao je pokret Samoopredeljenje, ocenjujući ga veoma štetnim.
Lider pokreta
Albin Kurti je na konferenciji za novinare izjavio da je sporazumom Kosovo izgubilo odrednicu Republika i dodao da je brisanje Deklaracije o nezavisnosti iz fusnote neprihvatljivo za kosovske institucije i samu zemlju. On je istakao da sporazum nije samo u vezi s predstavljanjem zemlje, već da se zapravo radi o privatizaciji Republike Kosova.
“Ovo je lični sporazum kosovskog premijera prema kom institucije i naše društvo ne bi trebali imati nikakvu obavezu. Ovim sporazumom, četiri
"Ovim sporazumom, četiri godine od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je ponovo sa neodređenim statusom”, kazao je Albin Kurti.
godine od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je ponovo sa neodređenim statusom”, kazao je Kurti.
Iz ovog pokreta su najavili da će u ponedeljak, 27. februara organizovati mirne demonstracije tokom kojih će nekoliko sati blokirati rad Vlade za koju smatraju da je suspendovala džavnost i nezavisnost Kosova.
Rezultat pritisaka
Ni analitičari nisu optimisti oko postignutog sporazuma.
Behlul Beqaj u izjavi za RSE kaže da je pritisak međunarodne zajednice bio presudan u postizanju dogovora Prištine i Beograda. On ističe da je dogovor postignut na nivou predstavnika vlasti koja nije imala sluha da čuje i vidi raspoloženje javnog mnjenja.
„Objektivno gledano, budući da se su se vlasti sporazumele, dogovor će im verovatno pomoći da se i dalje održe na vlasti. Ali budući da su opozicija u
Beogradu i opozicija na Kosovu, te veliki deo civilnog društva, uglavnom protiv sporazuma, mislim da će biti velikih problema oko budućih koraka i stabilizacije odnosa. Vlast, naime, može na izvestan način samo da primeni to što je dogovoreno, ali suština primene zavisi od društva, dakle od građana pa do političkih stranaka koje se nisu saglasile oko ovog načina dogovaranja u Briselu“, kaže Beqaj.
On smatra da je dobro što se ide napred, ali dodaje da se mora voditi računa o stvaranju ambijenta koji će podržati takva nastojanja jer u suprotnom dogovor može biti samo mrtvo slovo na papiru.
Stručnjak za evrointegracije
Shenoll Muharremi ističe da je svaki napredak Kosova na evropskom putu pozitivam, te da je sigurno da će učešće Kosova na regionalnim i međunarodnim forumima doneti zemlji dobitak. On, međutim, naglašava da što se evropske perspective tiče sporazum ne igra veliku ulogu pošto je Kosovo i ranije imalo evropsku perspektivu.
Po njegovom mišljenju, Srbija najviše dobija iz ovog sporazuma jer će i bez uklanjanja paralelnih struktura na severu zemlje sigurno dobiti status kandidata u EU.
“Srbija uspeva da sprovede svoju politiku koja se bazira na što brži napredak na putu učlanjenja u EU i držanjem otvorenim pitanje statusa Kosova. Hipotetički, kada se Srbija učlani u EU, a verovatno će pre Kosova, obavezaće Kosovo na još veće kompromise. Zato je veoma važno da vođstvo na Kosovu shvati da put u EU zavisi od unutrašnjeg razvoja i od poduzimanja potrebnih reforma. Priština ponekad misli da može ubrzati evropski kompromisima sa Srbijom. Međutim, fokus treba biti u unutrašnjem razvoju”, ističe Muharremi.