Još uvek nisu poznate teme razgovora između Prištine i Beograda, kao ni ostale pojedinosti, ali ni ko će o tome odlučivati. Priština još uvek nije zvanično sastavila agendu razgovora, dok je predsednik Srbije
Boris Tadić izjavio u New Yorku da je rano da se spekuliše o modalitetu razgovora.
A kako prenosi KiM radio, ambasador SAD u Prištini,
Kristofer Dell izjavio je da Sjedinjene Američke Države nisu odlučile da li će se uključiti u razgovore te da se čeka predlog Brisela o temama o kojima će Priština i Beograd razgovarati.
Mediji prenose i da je predlog Evropske unije da se razgovara o pitanjima koja su obuhvaćena u planu od šest tačaka
Ban Ki Muna, a kojeg su kosovske institucije prethodno kategorično odbacile, kao i pitanje severa kao posebna tema. To je u interview-u za Koha Ditore izjavio odlazeći britanski ambasador na Kosovu
Andy Sparks, dodajući i to da smatra da će se razgovori između Prištine i Beograda odvijati u dve faze, ostavljajući ona teža pitanja za drugu fazu.
Na Kosovu opozicija traži da se agenda razgovora usvoji u Skupštini, dok predsednik Skupštine
Jakup Krasniqi kaže da će se tako nešto desiti samo ukoliko bude bilo političkih razgovora.
„Ukoliko se odvijaju politički razgovori, onda se oni moraju usvojiti od strane Skupštine Republike Kosovo. Ako se odvijaju politički razgovori, to su ovlašćenja i odgovornost Vlade“, kazao je Krasniqi.
Melihate Tërmkolli iz Alijanse za budućnost Kosova izjavila je da, bez obzira na prirodu razgovora, agenda treba dobiti zeleno svetlo od strane Skupštine Kosova.
„Agenda svakako treba da dođe u Parlament Kosova. Nema razgovora i ne možemo razgovarati ako se agenda ne tretira u Skupštini Kosova. Da li ima ili ne tajnih razgovora, verujem da će se o tome uskoro saznati“, kazala je Tërmkolli.
Posrednik neophodanAnalitičar za politička pitanja
Ismajl Hasani navodi da ni Kosovo ni Srbija ne mogu sami određivati teme razgovora.
“Ni Kosovo ni Srbija ne mogu odlučivati o temama, one mogu odlučiti samo o formatu razgovora. O temama razgovora između dve nezavisne države koje su imale brojne sporove, nije ni po diplomatskim pravilima da te dve strane na rigorozan i nezavisan način odrede agendu razgovora. Problem je što je u ovoj situaciji neophodan posrednik”, navodi Hasani.
Sa druge strane,
Ylli Hoxha iz Kluba za vanjsku politiku, kaže da su ključni faktori u razgovorima Kosovo-Srbija tri strane.
“Razgovori su odlučeni u evropskom kontekstu i biće uloge za sve tri strane. Ali, kosovska strana mora da je spremna, da ima jasnu poziciju o čemu može da razgovara sa Srbijom, kako vidi proces evropske integracije i drugo. Ovde nema mesta za zaostajanjem i da se sedi prekrštenih ruku”, kaže Hoxha.
Inače, nakon sastanka Ashtonove sa premijerom Kosova, pojedini smatraju da sastanci šefice evropske diplomatije sa liderima Kosova i Srbije predstavljaju napore da se premijer Kosova
Hashim Thaqi i predsednik Srbije Boris Tadić, sastanu pa makar i na simboličan način.
A evo šta građani Prištine kažu o tome da li je došlo vreme da Thaqi i Tadić sednu za pregovarački sto.
„Ne mislim da ima ičega lošeg ako se oni sastanu, mada zasad ne očekujem nikakav dogovor. Mora da se razgovara. Imamo brojne tehničke probleme koji moraju da se reše, i o tome se treba razgovarati kao što se to radi sa zemljama u regionu.”
“Mislim da je došlo vreme da se oni sastanu jer EU insistira na to... Ali taj sastanak može biti veoma rizičan za Kosovo. Mislim da ce posle svega oni na severu tražiti specijalan status za taj deo, da bude dirkento povezan sa Srbijom. A mi smo izgubili 15,000 ljudi, mnoge kuće su izgorele…Ne znam kako će se složiti oko ičega…”