Vlada Srbije odlučila je na telefonskoj sednici u sredu da Generalnoj skupštini UN-a podnese
revidiran prijedlog Rezolucije o Kosovu, koji je usklađen sa 27 zemalja EU. To je rezultat dogovora predsednika Srbije
Borisa Tadića i šefa diplomatije EU
Ketrin Ešton postignut u utorak u Briselu.
Tekst rezolucije je u sredu usaglašen sa svim strankama vladajuće koalicije i opozicijom u Srbiji, a Ministarstvo vanjskih poslova će tekst Rezolucije samo zameniti tehnički, tako da neće biti amandmana.
Zvaničnici na Kosovu su pre nego što je Beograd objavio da je izmenio Rezoluciju kazali da bi za Kosovo ipak najbolje bilo da se Rezolucija Srbije o Kosovu povuče.
Zamenik premijera Kosova
Hajredin Kuqi kaže da kosovska diplomatija radi na tome da Rezolucija Srbije o Kosovu ne prođe na Generalnoj skupštini UN-a, takva kakva je, dok bi za Kosovo najbolje bilo da se ona povuče.
“Za Vladu Kosova glavna orijentacija je da se rezolucija povuče. Što se tiče statusa, teritorijalne celovitosti, unutrašnje organizacije, to ni u kojem slučaju neće biti moguće teme za razgovore sa Beogradom”, kazao je Kuqi.
"Mi na Kosovu trebamo da se fokusiramo na pitanja koja su direktno u vez isa evropskim integracijama. Možda bi i situacija u UN bila drugačija kada bi naš fokus bio samo EU”, ocenjuje Adrian Gjini iz opozicione Alijanse za budućnost Kosova.
Dobri odnosi sa BriselomArdian Gjini iz opozicione Alijanse za budućnost Kosova, smatra da je ipak u interesu Kosova da je Srbija u dobrim odnosima sa EU i da se obe zemlje trebaju posvetiti evropskim integracijama.
“U dugoročnom interesu Kosova je da Srbija ide dalje na putu evropskih integracija i da nađe zajednički jezik sa EU, dok i mi na Kosovu trebamo da se fokusiramo na pitanja koja su direktno u vez isa evropskim integracijama. Možda bi i situacija u UN bila drugačija kada bi naš fokus bio samo EU”, kazao je Gjini.
Politički analitičar
Behlul Beqaj smatra da bi prolazak srpske rezolucije o Kosovu na Generalnoj skupštini UN-a značio podršku vlastima u Srbiji, što bi štetilo Kosovu.
“Mislim da je u ovom slučaju bolje za Srbiju da rezolucija prođe u UN-u, dok će za Kosovo verovatno biti malo teže ukoliko rezolucija prođe, jer prelaz rezolucije bi na neki način značilo da međunarodna zajednica podržava ovu vlast”, kazao je Beqaj.
U međuvremenu, kosovski predsednik
Fatmir Sejdiu i ministar spoljašnih poslova
Skender Hyseni uoči Generalne skupštine UN-a nastavljaju s lobiranjem u Njujorku. Oni su u ponedeljak od nekoliko država zatražili da priznaju nezavisnost Kosova i da se suprotstave Rezoluciji Srbije koja poziva na razgovore o statusu.
Kosovski predsednik i ministar spoljnih poslova sastali su se i sa članovima Arapske lige kao i sa predsednicima, članicama zajednica Kariba.
*****
Mogli bi vas zanimati i ovi tekstovi
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracijeBeograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o KosovuZašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa KosovomRedefinisani Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom (EU)
"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".