Hoće li se pronaći modus da i Srbija i Kosovo učestvuju na regionalnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu na Brdu kod Kranja 20. marta, još uvek nije izvesno.
Nakon što je Kosovo stavilo do znanja da će njegovi predstavnici učestvovati samo kao zvaničnici nezavisnog Kosova, a Srbija da neće učestvovati ako predstavnici Kosova, uz zvaničnika UNMIK-a, ne budu nastupali pod oznakom UNMIK-KOSOVO, domaćini - Slovenci traže kompromisnu formulu da obezbede učešće i jedne i druge delegacije.
Neki slovenački izvori pominju da domaćini skupa rade na obezbeđivanju učešća Srbije modusom da se uopšte ne pominju imena država i funkcija, nego samo učesnika.
To je na neki način potvrdio i šef slovenačke diplomatije
Samuel Žbogar, koji je na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije u Kordobi, iako bez otkrivanja pojedinosti, izvestio da se još uvek razmatra na koji će način Kosovo biti zastupljeno na skupu.
Dodao je da se stvari menjaju i da će se sve usaglašavati do poslednjeg dana, ali da su učešće na tom skupu potvrdili kako predsednik Srbije Boris Tadić, tako i kosovski premijer Hašim Tači.
"Imamo i određene predloge i usklađivaćemo ih s obema stranama, tako da verujem da će se to uraditi do konferencije i da će obe zvanice uzeti učešća", zaključio je šef slovenačke diplomatije.
Modus vivendiAko se Srbija ne bi pojavljivala na regionalnim susretima, ako bi se od tog pitanja pravila velika drama, mislim da bi to bio veliki gubitak i da bi to štetilo i Srbiji i regionu.
Međutim, kabinet srpskog predsednika je tokom vikenda demantovao reči slovenačkog šefa diplomatije Žbogara da je postignut dogovor da na skupu ne budu istaknuti natpisi s nazivima delegacija, kako bi na njemu bili i Beograd i Priština.
“Takav aranžman nije dogovoren. Srbija smatra da Kosovo na regionalnim skupovima i samitima takve vrste mora biti zastupljeno u skladu s Rezolucijom 1244”, saopšteno je lokalnim medijima u Tadićevom kabinetu.
Povodom spekulacija da je postignuto kompromisno rešenje za nastup kosovske delegacije na regionalnoj konferenciji na Brdu kod Kranja, pitali smo zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova Srbije
Ivicu Dačića – da li može da potvrdi njihovu tačnost:
“Nije mi poznato zato što je to deo koji vodi Ministarstvo spoljnih poslova i Kabinet Predsedika Republike. Čuli ste stavove da mi smatramo da predstavnici privremenih institucija naše pokrajine treba da prisustvuju u skladu sa Rezolucijom 1244.”Ako Srbija bude odbijala važne regionalne i međunarodne konferencije, ko će trpeti najveću štetu, pitali smo uglednog britanskog publicistu
Tima Judaha.
“Mislim da bi bila velika greška ako bismo se pred svaki sastanak imali ovakvu borbu. Uzgred, već smo imali neku vrstu modusa vivendi. Na nekim sastancima Kosovo je pristajalo da se pojavi pod nazivom UNMIK-KOSOVO, odnosno, pod rezolucijom 1244, a na drugim je Srbija pristajala da učestvuje, pod uslovom da nema imena država i funkcija, kako bi se taj problem izbegao. Dakle, taj modus vivendi je već bio primenjivan, što je važno ne samo za Kosovo ili Srbiju nego i za čitav region. U suprotnom, ako se Srbija ne bi pojavljivala na regionalnim susretima, ako bi se od tog pitanja pravila velika drama, mislim da bi to bio veliki gubitak i da bi to štetilo i Srbiji i regionu.”Samoizolacija je stroga rečI stručnjak za međunarodno pravo
Radoslav Stojanović smatra da bi Srbija morala pokazati veću dozu fleksibilnosti.
“Srbija ima pred sobom niz pitanja koja bi morala da reši u neposrednom kontaktu sa predstanicima Kosova, a na prvom mestu je povratak raseljenih lica sa Kosova koji se sve više pretvaraju u Palestince. Ako već u ovom trenutku ne može da dođe do neposrednih razgovora sa predstavnicima Kosova, uvod u takve razgovore mogao bi da predstavlja i to zajedničko pojavljivanje na nekim zajedničkim konferencijama, bilo regionalnim bilo svetskim. To je upravo ono na šta se misli kad se u Evropskoj uniji govori da bi Srbija trebalo da priđe kosovskom pitanju racionalnije."RSE: Beograd, međutim, uverava bi učešće Srbije na skupovima na kojima Kosovo nije obeleženo kao UNMIK-KOSOVO značilo da bi ona tako indirektno priznala Kosovo.
Stojanović: Po mom mišljenju, taj strah je opravdan, ali se on može, da tako kažemo, neutralisati tako što će Srbija dolazeći na tu konferenciju javno izjaviti da to ne znači priznanje Kosova.”Upitan da li ovakvo ponašanje vodi Srbiju u samoizolaciju, ugledni analitičar bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije
Vladimira Gligorov za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Samoizolacija je stroga reč, ali, u suštini, vi vidite da se, otprilike svaka dva meseca, klatno kreće čas u jednom, čas u drugom pravcu – u zavisnosti od stvari koje sam bog zna šta su uzrokovale takvo ponašanje. Do pre neki dan situacija je bila drukčija, EU je bila najvažnija strateška alternativa, govorilo se o tome da treba naći modus vivendi da bi se sarađivalo sa Kosovom i sve u tom pravcu. Sada - da li zbog razgovora sa Kušnerom, da li zbog problema kod kuće, da li zbog unutrašnjih razloga u Demokratskoj stranci ili već gde se te stvari odlučuju – tek, ćurak je okrenut naopako i sada imamo onaj stav koji je bio aktuelan prošlog proleća ili leta da je važno Kosovo, a nije važna Evropska unija i sada idemo u tom pravcu.”
Pročitajte i ovo
Ptuj: Traženje formule za sastanak lidera Srbije i Kosova