Da li je izgradnja Beograda na vodi u korist građana ili ne najbolje će pokazati vreme, ali će svakako pre toga, bar formalno, ovim pitanjem uskoro morati da se pozabavi pravosuđe. Poslednji detalj u nizu kontroverzi vezanih za ovaj grad u gradu je krivična prijava zbog ugovora o tom megaprojektu.
Podnosilac prijave Prvom opštinskom tužilaštvu, poslanik opozicione Demokratske stranke Balša Božović, kaže da se na taj korak odlučio jer smatra da je potpisivanjem ugovora o Beogradu na vodi građanima naneta ogromna šteta.
“Zapravo se čini da se radi o jednom veoma mutnom poslu. S obzirom da se pola centra Beograda u svojinu poklanja privatnom licu. To je nečuveno u istoriji ovog grada i omogućava privatnom licu ogromnu imovinsku korist na štetu Srbije. Nekolicina ljudi tu želi da napravi sebi hotel i da prisvoji gradsko građevinsko zemljište na najlepšem mestu u Beogradu.”
Božović je zbog Beograda na vodi krivičnu prijavu podneo protiv N.N. lica i ministarke i potpredsednice Vladajuće Srpske napredne stranke Zorane Mihajlović, potpisnice ugovora, koja mu je odmah odgovorila saopštenjem:
“Šteta što poslanik DS-a ne shvata da njegovo delovanje šteti građanima Srbije. Ne razumem da neko, pa i Balša Božović, može da bude protiv toga da se uposli domaća građevinska industrija i otvore nova radna mesta. Beograd na vodi nije samo vizija premijera Aleksandra Vučića i onih koji Srbiji žele dobro. To je vizija svih nas u SNS-u jer je reč o projektu koji gura Srbiju napred. Beograd na vodi doneće korist svim građanima Srbije, pa i poslaniku Božoviću.”
Nekoliko funkcionera SNS-a koje smo kontaktirali nije želelo da komentariše ovu temu, već su nas uputili na saopštenje Zorane Mihajlović, a Balša Božović kratko ga je prokomentarisao.
“Ne želim nikakvu korist preko leđa osiromašenih građana i države.”
Jedan od suštinski spornih detalja ugovora, kako u prijavi tvrdi Demokratska stranka, je da u zajedničkom preduzeću Beograd na vodi Srbija ima 32 odsto kapitala, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vlasnik 68 odsto, a da je preuzela obaveze čija vrednost višestruko prevazilazi njen udeo.
Vladimir Radomirović, urednik antikorupcijskog sajta Pištaljka, kaže za RSE da je od starta najveći problem što su nepoznati detalji ugovora, i da javnost mora da ih zna.
“Ko je investitor i šta on dobija za svoje ulaganje. Odnosno koliko novca Grad i država Srbija treba da ulože u Beograd na vodi da bi on uopšte počeo da se gradi. I na kraju krajeva, šta ćemo mi to dobiti izgradnjom u tom delu grada. Da se sve ne završi samo na par zgrada za bogataše i jednom tržnom centru.”
Prema tvrdnjama Demokratske stranke, ugovor favorizuje arapsku stranu, odnosno ulagača iz UAE, pa Božović traži da bude stavljen van snage jer smatra da poništava ustav i domaće zakonodavstvo.
“Ugovor isključivo štiti čuvenu firmu Igl Hils, Belgrejd voterfront kapital investments zapravo, koja je osnovana 12. marta ove godine, na rok od godinu dana, do 12. marta 2016. Dakle u pitanju je fantomska firma koja je u Abu Dabiju registrovana sa nula dirhama uloga. Pitamo šta će u tom slučaju biti sa obećanjem gospodina Mohameda Alabara da će Srbiji biti ponuđeno 150 miliona evra kredita. Odnosno, samim ugovorom je previđeno da Srbija to uzme. A zapravo ne piše pod kojim uslovima, nego će se oni dodatno odrediti. To jeste nešto što nikako ne predstavlja interes Srbije.”
Sa druge strane, iako ima rezervu što inicijativa za ocenu ovog ugovora dolazi od Demokratske stranke za čije vladavine je potpisan do danas javnosti nepoznat ugovor sa FIAT-om, Vladimir Radomirović nada se da će u slučaju Beograd na vodi, ako za to ima razloga, reagovati državne institucije.
“Verujem da će tužilaštvo regovati na ovu krivičnu prijavu. Mada je svakako najbolji lek za bilo kakve sumnje u korupciju potpuna otvorenost svih poslova. Svaka vlada treba da objavi sve ugovore koje potpisuje sa bilo kojim firmama. Bitno je da znamo kako se koriste naš novac i imovina. Samo tako ćemo moći da dođemo do države koja će štititi interese svih građana.”
Kakva je sudbina Beograda na vodi, da li će ulepšati glavni grad i ko će u njemu uživati pokazaće godine koje dolaze. Ali, zaključuje Balša Božović, čak i ako Srbija jednog dana bude želela da izađe iz ovog posla to će biti jako teško.
“Ukoliko nekada, što je najsmešnije u celoj priči, Srbija odluči da raskine ovaj ugovor ona to faktički neće moći. Jedino što može je da otkupi 68 odsto u zajedničkom preduzeću, koliko danas slovi na strateškog partnera, rekao bih pre partnera Srpske napredne stranke nego Srbije. A to može da se meri i milijardama evra.”
