U najnovijoj kolumni "Stenogrami i kamenogrami" Predrag Lucić je prisluškivao kolegijalni razgovor ministarke pravde Srbije Snežane Malović i potpredsednika vlade Ivice Dačića o hapšenjima Albanaca.
- Ćao, Daki, šta radiš?
- Kakvo je to pitanje, Sneki?
- Pa kolegijalno...
- A koga to interesuje šta ja radim?
- Pa mene, Daki, tvoju koleginicu.
- Sigurna si da govoriš u sopstveno ime?
- Pa u čije ime da govorim, pobogu, Daki?
- Otkud ja znam ko danas govori u čije ime...
- Ju, bre, Daki, što si nadrndan!
- Kakav sam, takav sam. Kome smeta, neka me ne zove!
- Aman, Daki, samo sam pitala šta radiš, a ti osuo paljbu ko da sam ne znam šta...
- I ja sam samo pitao koga interesuje šta ja radim, a ti odmah skočila što sam nadrndan, što sam ovakav, što sam onakav...
- Pa rekla sam ti, Daki, da mene interesuje. Koga bi drugog moglo da...
- Šta ja znam... Interesuje svakog. Nema ko me nije nazvao da me pita: „Šta radiš, bre?“, „Šta to, bre, radiš?“, „Kako pos'o, majstore?“... Dođe mi da razdužim mobilni.
- Nemoj tako, Daki. Ne misle ljudi ništa loše.
- Nemoj ti da mi se mešaš u posao! To je moja stvar da procenim šta ko misli, zašto misli i da li uopšte treba da misli.
- Ne mešam ti se, crni Ivice, u posao, naopako bilo... Samo hoću da pomognem, ako treba.
- Ne treba meni niko da pomaže!
- Jao, kakav namćor si...
- A šta bi trebalo da budem: stend-ap komedijaš? Da pričam viceve i zabavljam svakog ko se seti da me aka i pita šta radim dok su mi ruke pune posla?
- Pa šta radiš, čoveče, kad su ti ruke pune posla?
- Hapsim, ženska glavo, hapsim! Šta ministar policije treba da radi sem da hapsi?!
- Ako, Daki, ako, samo ti hapsi.
- Ti to mene, je li, u zdrav mozak?
- Ma jok, šta ti pada na pamet?! Kažem ti: samo hapsi!
- To što kažeš, to je tvoje duboko uverenje?
- Najdublje, Daki.
- Nema nikakvog „ali“?
- Ma kakvo crno „ali“...
- Mislim, po pitanju hapšenja ovih Albanaca, ako mislimo na istu stvar.
- Mislimo, Daki, mislimo.
- Nemaš prigovora tipa „Nemojmo oko za oko i zub za zub! Nemoj da hapsiš po reciprocitetu! Šta će da kaže svet? Šta će da kaže Evropa?“...
- Daki, šta je tebi? Pa ja sam ministarka pravde, a ne En-Dži-O.
- Otkud ja znam?! Danas su svi En-Dži-O. Nikome ne možeš da veruješ.
- Pa valjda meni možeš. Ko što i ja verujem da ti sve radiš po zakonu.
- Jeste. Nisam ja ovu dvojicu hapsio zato što su Albanci već zato što smo za njima izdali poternice.
- Poternice za Albancima?
- Jao, Sneki, nemoj da si naporna! Poternice za špijunažu i za krijumčarenje droge.
- A ovo što si reko da ćeš da hapsiš svakoga ko ugrožava ustavni poredak Srbije, sve dok se ne oslobode Srbi koji su uhapšeni na Kosovu?
- Jesam nešto krivo reko? Jel treba da se hapsi svako ko ugrožava ustavni poredak?
- Razume se da treba, Daki, ali šta ćeš ako ti naleti Albanac za kog nemaš poternicu?
- To je moj posao.
- Jao, Daki, znam da je to tvoj posao, ali čisto onako, ako nešto trebaš... Da ti pomognem, ništa drugo...
- Imam ja sve što meni treba. Crko bi ja odavno da se oslanjam na tuđu pomoć.
- Ali čisto hipotetski...
- Ma nema tu ništa hipotetski. Koga se uhapsi, taj nije uhapšen bez razloga.
- Ali lakše je ako se oslanjaš na neke pravne mehanizme...
- Ne trebaju meni pravni mehaničari.
- Ali, čoveče, šta u slučaju, koji može da se dogodi, da ti naleti neko koga se ne goni ni zbog droge, ni zbog špijunaže, ni zbog čega...? Šta ako ti naleti neko ko je čist ko suza?
- E, taj će najpre da pusti suzu, pa će analiza da pokaže da li je ta suza čista ili nije!
- Ozbiljno te pitam, Daki. Šta ćeš da radiš ako ti naleti neko takav? Da ga hapsiš zbog lanaca za sneg?
- Vidiš, Sneki, ja mogu i to, ali neću. Ako nema lance, mogu da ga hapsim zbog ugrožavanja saobraćaja sa ciljem izazivanja posledica opasnih po život drugih lica. A ako ima lance, opet mogu da ga hapsim zbog posedovanja neprijavljenog hladnog oružja. Ali neću, reko sam ti.
- Pa i to može da se okarakteriše kao ugrožavanje ustavnog poretka...
- Može, ali ne mora.
- Pa nećeš valjda da ga pustiš?
- Koga da pustim? Ima da ga hapsim.
- Ali zašto?
- Zato što nije poneo fusnotu.
- Kakvu fusnotu?
- Onu iz sporazuma. Tamo lepo piše da su predstavnici Kosova kao integralnog dela Srbije obavezni da u svakoj prilici nose fusnotu i da se onda ta fusnota pročita, pa tek onda možemo da razgovaramo.
- Ali to se odnosi samo na ove regionalne skupove.
- A šta je susret bilo kog kosovskog Albanca sa srpskom policijom nego regionalni skup?! Pa nije on došo našem policajcu da se igraju klikera, već da pregovara.
- Ali ako je samo na proputovanju, ako ne ide ni na kakve pregovore?
- I u tom slučaju mora da pregovara!
- Kako ćeš da ga nateraš?
- Nema šta da ga teram. Čim ga se uhapsi, on će automatski da počne da kukumavči: pa „Zašto?“, pa „Kako?“, pa „Nije u redu...“, pa „Nisam ništa skrivio...“ A šta je to, molim te lepo, ako nije pokušaj da se pregovara?!
- Ali to još nije prekršaj.
- Jeste, kako nije?! Ako nema fusnotu i ako je, pre nego što je pokušao da pregovara, nije naglas, onako lepo i natenane, sa razumevanjem pročito, šta je to nego ugrožavanje ustavnog poretka Srbije?!
- A šta ako skoče ovi borci za ljudska prava?
- Izvini, Sneki, ja poštujem svačija ljudska prava: i moje pravo da hapsim i njihovo da budu uhapšeni!
- Ćao, Daki, šta radiš?
- Kakvo je to pitanje, Sneki?
- Pa kolegijalno...
- A koga to interesuje šta ja radim?
- Pa mene, Daki, tvoju koleginicu.
- Sigurna si da govoriš u sopstveno ime?
- Pa u čije ime da govorim, pobogu, Daki?
- Otkud ja znam ko danas govori u čije ime...
- Ju, bre, Daki, što si nadrndan!
- Kakav sam, takav sam. Kome smeta, neka me ne zove!
- Aman, Daki, samo sam pitala šta radiš, a ti osuo paljbu ko da sam ne znam šta...
- I ja sam samo pitao koga interesuje šta ja radim, a ti odmah skočila što sam nadrndan, što sam ovakav, što sam onakav...
- Pa rekla sam ti, Daki, da mene interesuje. Koga bi drugog moglo da...
- Šta ja znam... Interesuje svakog. Nema ko me nije nazvao da me pita: „Šta radiš, bre?“, „Šta to, bre, radiš?“, „Kako pos'o, majstore?“... Dođe mi da razdužim mobilni.
- Nemoj tako, Daki. Ne misle ljudi ništa loše.
- Nemoj ti da mi se mešaš u posao! To je moja stvar da procenim šta ko misli, zašto misli i da li uopšte treba da misli.
- Ne mešam ti se, crni Ivice, u posao, naopako bilo... Samo hoću da pomognem, ako treba.
- Ne treba meni niko da pomaže!
- Jao, kakav namćor si...
- A šta bi trebalo da budem: stend-ap komedijaš? Da pričam viceve i zabavljam svakog ko se seti da me aka i pita šta radim dok su mi ruke pune posla?
- Pa šta radiš, čoveče, kad su ti ruke pune posla?
- Hapsim, ženska glavo, hapsim! Šta ministar policije treba da radi sem da hapsi?!
Nisam ja ovu dvojicu hapsio zato što su Albanci već zato što smo za njima izdali poternice.
- Ako, Daki, ako, samo ti hapsi.
- Ti to mene, je li, u zdrav mozak?
- Ma jok, šta ti pada na pamet?! Kažem ti: samo hapsi!
- To što kažeš, to je tvoje duboko uverenje?
- Najdublje, Daki.
- Nema nikakvog „ali“?
- Ma kakvo crno „ali“...
- Mislim, po pitanju hapšenja ovih Albanaca, ako mislimo na istu stvar.
- Mislimo, Daki, mislimo.
- Nemaš prigovora tipa „Nemojmo oko za oko i zub za zub! Nemoj da hapsiš po reciprocitetu! Šta će da kaže svet? Šta će da kaže Evropa?“...
- Daki, šta je tebi? Pa ja sam ministarka pravde, a ne En-Dži-O.
- Otkud ja znam?! Danas su svi En-Dži-O. Nikome ne možeš da veruješ.
- Pa valjda meni možeš. Ko što i ja verujem da ti sve radiš po zakonu.
- Jeste. Nisam ja ovu dvojicu hapsio zato što su Albanci već zato što smo za njima izdali poternice.
- Poternice za Albancima?
- Jao, Sneki, nemoj da si naporna! Poternice za špijunažu i za krijumčarenje droge.
- A ovo što si reko da ćeš da hapsiš svakoga ko ugrožava ustavni poredak Srbije, sve dok se ne oslobode Srbi koji su uhapšeni na Kosovu?
- Jesam nešto krivo reko? Jel treba da se hapsi svako ko ugrožava ustavni poredak?
- Razume se da treba, Daki, ali šta ćeš ako ti naleti Albanac za kog nemaš poternicu?
- To je moj posao.
- Jao, Daki, znam da je to tvoj posao, ali čisto onako, ako nešto trebaš... Da ti pomognem, ništa drugo...
- Imam ja sve što meni treba. Crko bi ja odavno da se oslanjam na tuđu pomoć.
- Ali čisto hipotetski...
- Ma nema tu ništa hipotetski. Koga se uhapsi, taj nije uhapšen bez razloga.
- Ali lakše je ako se oslanjaš na neke pravne mehanizme...
- Ne trebaju meni pravni mehaničari.
- Ali, čoveče, šta u slučaju, koji može da se dogodi, da ti naleti neko koga se ne goni ni zbog droge, ni zbog špijunaže, ni zbog čega...? Šta ako ti naleti neko ko je čist ko suza?
- E, taj će najpre da pusti suzu, pa će analiza da pokaže da li je ta suza čista ili nije!
- Ozbiljno te pitam, Daki. Šta ćeš da radiš ako ti naleti neko takav? Da ga hapsiš zbog lanaca za sneg?
- Vidiš, Sneki, ja mogu i to, ali neću. Ako nema lance, mogu da ga hapsim zbog ugrožavanja saobraćaja sa ciljem izazivanja posledica opasnih po život drugih lica. A ako ima lance, opet mogu da ga hapsim zbog posedovanja neprijavljenog hladnog oružja. Ali neću, reko sam ti.
- Pa i to može da se okarakteriše kao ugrožavanje ustavnog poretka...
- Može, ali ne mora.
- Pa nećeš valjda da ga pustiš?
- Koga da pustim? Ima da ga hapsim.
- Ali zašto?
- Zato što nije poneo fusnotu.
- Kakvu fusnotu?
- Onu iz sporazuma. Tamo lepo piše da su predstavnici Kosova kao integralnog dela Srbije obavezni da u svakoj prilici nose fusnotu i da se onda ta fusnota pročita, pa tek onda možemo da razgovaramo.
- Ali to se odnosi samo na ove regionalne skupove.
- A šta je susret bilo kog kosovskog Albanca sa srpskom policijom nego regionalni skup?! Pa nije on došo našem policajcu da se igraju klikera, već da pregovara.
- Ali ako je samo na proputovanju, ako ne ide ni na kakve pregovore?
- I u tom slučaju mora da pregovara!
- Kako ćeš da ga nateraš?
- Nema šta da ga teram. Čim ga se uhapsi, on će automatski da počne da kukumavči: pa „Zašto?“, pa „Kako?“, pa „Nije u redu...“, pa „Nisam ništa skrivio...“ A šta je to, molim te lepo, ako nije pokušaj da se pregovara?!
- Ali to još nije prekršaj.
- Jeste, kako nije?! Ako nema fusnotu i ako je, pre nego što je pokušao da pregovara, nije naglas, onako lepo i natenane, sa razumevanjem pročito, šta je to nego ugrožavanje ustavnog poretka Srbije?!
- A šta ako skoče ovi borci za ljudska prava?
- Izvini, Sneki, ja poštujem svačija ljudska prava: i moje pravo da hapsim i njihovo da budu uhapšeni!
