Robusnim otkupom državnih i privatnih obveznica, Evropska centralna banka, kako je pre nekoliko dana u Nikoziji i najavio njen prvi čovek Mario Dragi, počela je da upumpava milijarde evra na tržište evrozone kako bi oživela posustalu evropsku privredu. Da li bi bar neznatni deo tog ogromnog priliva svežeg novca mogao stići i u ovaj region i sniziti previsoke kamate na kredite koje su umrtvile kreditnu aktivnost. Ekonomisti nemaju jednoznačne odgovore na to pitanje.
Program podsticaja otkupom obveznica u zemljama evrozone u iznosu od 60 milijardi evra mesečno, koji će trajati do septembra iduće godine, Evropska centralna banka preduzela je u cilju podsticanja privrede zone evra. U tom smislu je povećala prognozu ovogodišnjeg rasta u evrozoni na 1,5 odsto sa prethodnih jedan odsto i odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 0,05 odsto.
Evropska centralna banka u januaru je donela odluku da primeni program takozvanog kvanititativnog popuštanja, po ugledu na američku Upravu za federalne rezerve, kao i na Banku Engleske i Banku Japana. FED je tako kupovinom obveznica u periodu od 2008. do 2014. godine omogućio snažan oporavak američke privrede.
Do kraja ovog programa otkupa obveznica na tržište EU bilo bi upumpano izmedju 1,2 i 1,4 trilion evra.
Da li bi od tog upumpavanja tolike količine novca koristi mogle imati i zemlje Zapadnog Balkana u kojima su previsoke kamate na zajmove i otuda i pad kreditne aktivnosti.
Ekonomista i konsultant za investicije Mahmut Bušatlija nije sklon da veruje da bi se to moglo dogoditi:
“To je teško očekivati. Znate šta, kod nas je sve razlog za slavlje – eto Evropa rešava neke probleme, pa mi očekujemo da će to i nama bogznakako pomoći. Jedino što se eventualno može očekivati jeste da se neke pare koje već udju u evropski bankarski sistem preliju na neke njihove subsidijare ovde, dakle, u njihove banke ovde, medjutim, to će pre svega ići na konsolidaciju poslovanja banaka, kao što će i u matičnim bankama to biti prvi i osnovni korak. Ova akcija se svodi u stvari na konsolidaciju bankarskog sistema i rešavanje tih medjusobnih dugova, odnosno, jako narušene kapitalne adekvatnosti jer se kapital tih banaka dosta osuo zbog gubitaka. U tom smislu ja ne vidim da mi tu možemo očekivati bilo kakve investicione pare koje bi nam pomogle u stvaranju novih radnih mesta”, ocenjuje Bušatlija.
RSE: Ali, možemo li bar očekivati da kad te njihove banke ovde dodju do svežeg priliva novca budu u mogućnosti da povećaju kreditnu aktivnost i smanje kamatne stope na zajmove?
Bušatlija: Teško. I kad bi došle ovde pare koje bi generisale neke viškove za plasman, te bi pare završile radije u državnim papirima, dakle, u repo operacijama, nego u privredi, kao što se i sad uglavnom dešava. Uostalom, to je nešto što ja očekujem da će se desiti i u evropskom okruženju.”
Na drugoj strani, ekonomista Boško Živković oprezni je optimista. Ako bi deo priliva svežeg novca na tržište evrozone stigao do Zapadnog Balkana, to bi, smatra on, moglo za posledicu imati i povećanje privredne aktivnosti pojeftinjenjem kredita i repo operacija, a i jedno i drugo ne bi bio loš ishod.
“Naravno, mnogo bolji ishod bi bio ako bi se povećala kreditna aktivnost banaka, smanjile kamatne stope i onda, posledično, smanjila kriza likvidnosti i povećala privredna aktivnost. Medjutim, to nije moguće sasvim izvesno i pouzdano tvrditi prosto zato što se ne zna kako će reagovati bankarski sistem Evrope na taj problem. Ako čak i bude finansiranja javnog duga, kao manje dobrog ishoda ove situacije, ni to nije tako loše jer bi se i u tom slučaju kamatne stope smanjile jer bi se verovatno tražnja za državnim hartijama uvećala.”
RSE: Šta bi Srbija u tom pogledu trebalo da učini da bi došlo do značajnijeg priliva kapitala?
Živković: Glavni problem su visoki nivoi nenaplativih kredita, što je, inače, i do sada bio veliki problem koji je kočio privrednu aktivnost a, posledično, i kreditnu aktivnost banaka. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju visoke vrednosti nenaplativih u odnosu na ukupne kredite i mislim da bio dobar potez da se nešto učini sa tim. Srbija je već načinila prvi korak, mislim da je to dobar korak, a to je osnivanje posebne institucije koja bi operisala sa tim nenaplativim kreditima i ja očekujem da će to imati pozitivne efekte.”
