Do 2050. potrebno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 do 70 odsto kako bi se ublažio trend globalnog zagrevanja koji već utiče na klimu u celom svetu, navodi se najnovijem nacrtu izveštaja UN, prenose agencije.
Da bi to bilo moguće potrebno je tri ili četiri puta povećati udeo energije proizvedene u solarnim, nuklearnim i vetroelektranama.
Na osnovu izveštaja, koji sumira rezultate tri naučna istraživanja sprovedena pod okriljem UN u proteklih godinu dana, vlade više od 200 zemalja trebale bi da postignu globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena na samitu u Parizu krajem 2015. godine.
U izveštaju se navodi da postojeće obaveze za smanjivanje emisija gasova neće biti dovoljne da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa iznad nivoa prosečne globalne temperature tokom predindustrijskog doba.
UN su postavile limit za dopušteno zagrevanje od dva stepena Celzijusa do 2100. godine, jer smatraju da bi svako veće zagrevenje moglo dovesti do klimatske katastrofe - podizanja nivoa mora, talasa tropskih vrućina, kao i do sada nezabeleženih oluja i poplava.
Prosečna globalna temperatura na površini Zemlje porasla je za oko 0,8 stepeni Celzijusa od početka industrijske revolucije sredinom 19. veka, navodi se u nacrtu izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).
IPCC navodi da je glavni razlog globalnog zagrevanja ljudski uticaj, i to sa sigurnošću od 95 odsto, iako ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi ljudi sumnjaju u istraživanja i vjeruju da je reč o prirodnom fenomenu.
