Ima klasičnih primera upotrebe istorije u političke svrhe, a iako je narod na vrhu često sudelovao u manipulaciji svesti ljudi, mi ne moramo da tvrdimo da oni uvek znaju da ono što pišu je pogrešno. Oni pišu ono što žele da bude istina, a to znači nešto drugo, izjavio je u Prištini poznati engleski istoričar i pisac
Noel Malcolm, koji je inače kosovskoj javnosti poznat kao autor knjige "Kosovo – kratka istorija".
Noel Malcolm je u petak pred punim auditorijumom kosovskih intelektualaca, ali i međunarodnih zvaničnika na Kosovu, govorio na temu: Mitovi, ideologija i istorija Kosova, odnosno o mitskoj istoriji Kosova, funkciji mitova u društvu te o fundamentalnim mitovima koji su uticali na razumevanje istorije.
“Kada sam radio na istoriji Kosova, dok sam pisao knjigu, stalno sam nailazio na vrste istorijskih mitova koje vam opisujem. Većina mitova bili su generisani od strane srpskih istoriografa i srpskih pisaca, a samo je mali broj bio od albanske strane”, rekao je Malcolm, objašnjavajući da to nije iznenađujuće iz više razloga, među kojima je i politički projekat iredentizma koji je Srbija od 19. veka imala prema Kosovu.
"Takođe, tada je Srbija imala mnogo veći broj istoričara i intelektualaca u vreme kada je Albancima jedva bilo dozvoljeno da osnovno obrazovanje steknu na svom jeziku. A što se tiče albanske strane, stvaranje albanske države je više bilo fokusirano na albansku zemlju u celini, nego na Kosovo samo. Tako da, dok je Srbija imala posebne interese iredentizma za razvoj mitova o Kosovu, ne može se reći da je situacija bila simetrična i sa Albancima", objasnio je istoričar Malcolm.
Različita svrha mitova
On navodi da su glavni albanski mitovi bili nacionalne prirode, kao što je slučaj u svakoj zemlji koja prolazi kroz stvaranje države, i to u vezi identiteta, o ljudima koji se uvek borbe za slobodu, nezavisnost i drugo.
Što se tiče srpskih mitova, njihovi nacionalni mitovi su bili veoma jaki tako što je glavni posao istoričara u 19. veku bio da razviju narodnu svest, odnosno narodnu priču koja će zadovoljiti ciljeve srbijanske države.
“Nacionalni mitovi su naravno naglašavali da je Kosovo kolevka srpskog naroda, srce Srbije i ostalo, a ovakav stil pričanja o istoriji Kosova je nastavljen i do današnjeg dana i mogu se videti ispisani na zidovima Beograda. Naravno, istorijski gledano, ne možete da kažete da je Kosovo bilo kolevka Srbije. Kolevka srpskog naroda bila je Raška, Crna Gora, odnosno zapadni Sandžak, i to su mesta gde je srpski narod formiran u ranoj istoriji Balkana”, kazao je Malcolm.
Malcolm je takođe pomenuo da je mit velike seobe Srba sa Kosova 1690. godine dobar primer o tome kako se mitovi menjaju, razvijaju, i koji dalje sadrži mitove o migraciji i velikom broju žrtava. Po njemu, ovaj mit takođe sadrži i netačan broj Srba koji su se onda odselili na teritoriju današnje Mađarske.
"Pisale su se knjige kako su Srbi napustili Kosovo i to im je bilo objašnjenje o naknadnom postojanju albanskog naroda na Kosovu – kažu da se onda stvorio jedan vakuum", rekao je engleski istoričar.
Noel Malcolm, pored toga što je napisao niz radova o Kosovu za brojne svetske novine, autor je i knjige pod nazivom
"Istorija Bosne". U Prištini je boravio na poziv Američkog univerziteta na Kosovu.