O sudbini buduće koalicione vlade Srbije nakon upravo završenih parlamentarnih izbora, odlučiće Socijalistička partija Srbije, koja je osvojila dvostruko više glasova nego na izborima 2008. godine.
Bez
Ivice Dačića ni Demokratska stranka
Borisa Tadića, ni Srpska napredna stranka
Tomislava Nikolića, osim ako se ne odluče na međusobni savez, što se ocenjuje kao najmanje verovatan scenario, koaliciju ne mogu napraviti, pa to lideru Socijalista ostavlja ogroman pregovarački, odnosno, ucenjivački, potencijal.
Dačić je, dakle, u poziciji “kingmejkera”, a već je najavio da će njegova podrška dvojici predsedničkih kandidata zavisiti od dogovora o budućoj vladi, ali i da “ukoliko neko misli da te stranke mogu da imaju i predsednika i premijera sa nešto više od 20 odsto podrške, onda je on "izgubio kontakt sa realnošću".
Čelnik Socijalista, savršeno svestan toga da će dve najjače partije - Demokratska i Srpska napredna stranka - morati da se s njim upuste u ozbiljnu trgovinu, izjavio je da sa njihovim liderima, Tadićem i Nikolićem, još nije razgovarao o budućoj vladi, ali je poručio:
“Ja ništa ne radim tajno. Javno sam rekao da bi deo dogovora koji se tiče podrške za predsedničke izbore trebalo da podrazumeva i načelni dogovor o načinu formiranja nove republičke vlade, zato što mislim da je potpuno besmisleno da mi o tome razgovaramo posle predsedničkih izbora. Ja to ne govorim zbog političke trgovine”.
Dačićeva poruka svakako je aluzija na Tadićevu izjavu da će o formiranju vlade razgovarati tek nakon predsedničkih izbora.
Pitanje svih pitanja je, dakle, da li je verovatnija koalicija Demokratske ili Srpske napredne stranke sa Socijalistima, ali to je ono famozno pitanje od milion dolara na koje još nije moguće odgovoriti.
Dačić je poslednjih predizbornih dana jasno stavljao na znanje da stremi ka funkciji premijera. Dobro, to je, možda, predizborno preterivanje, ali i nakon izbora ponovio je da se zna ko će biti premijer. Da li je i to samo preterivanje, ovog puta zbog izvanrednog izbornog rezultata, ili će takvu ambiciju i dalje gajiti, ostaje da se vidi, ali je Tadiću i Nikoliću svakako zadao da dobro porazmisle izjavivši ono sa početka priče – naime, da su, ako očekuju da samo sa 20 odsto glasova dobiju i premijera i predsednika, izgubili kontakt sa realnošću.
Lider Demokrata i predsednički kandidat poručio je, pak, da neće dozvoliti da bude ucenjivan, ali je teško zamisliti kako će mu to poći za rukom kad je evidentno da bez Dačića, duplo robusnijeg nego 2008. godine, neće moći da sastavi vladu.
Na to pitanje Tadić još nije odgovorio jer nastavlja predsedničku kampanju protiv glavnog rivala Nikolića, sa koje je poručio:
“Nemojte imati iluzije. Srbija, ako oni pobede, nije ista zemlja kao Srbija ako mi pobedimo. To su dve različite zemlje”.
I Tadićev glavni protivnik Nikolić, uprkos tome što je tokom predizborne kampanje nagovestio da bi bio spreman da ponudi premijersko mesto Dačiću, sada kaže da “nije dobro za Srbiju to što je Ivica Dačić ucenjivao sve stranke jače od Socijalista” i da sve treba da bude plod dogovora. Rekao je da će u nekoliko narednih dana razgovarati sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i da sada nema raspored koga će najpre zvati na sastanak o formiranju nove vlade.
“Otvoreni smo za razgovore isključivo na programu. Ne znam kako se zovu političke stranke koje će prihvatiti naš program, ali razgovaraćemo sa onima koje javno kažu da taj program žele da podrže... ali nećemo sabirati do 126, verujte mi, pa makar se sastali za nekoliko meseci ponovo u ovoj situaciji”, poručio je Nikolić.
Politički brak iz računa
Još je, dakle, pretereno rano za klađenje na to ko će sastavljati Vladu, ocenjuje politički analitičar
Vladimir Goati. On, međutim, smatra da će obe koalicije - i ona oko Demokrata i ona oko Naprednjaka - biti vrlo rezervisane prema mogućnost da Dačiću poklone premijersko mesto.
Vladimir Goati, naglašava Goati.
Stvari se, međutim, mogu dodatno zakomplikovati i činjenicom da Dačić nije vlasnik svih 45 mandata, već ih deli sa izbornim koalicionim partnerima - Jedinstvenom Srbijom i Partijom udruženih penzionera Srbije, a da se za vladajuću koaliciju pregovori vode sa svakom partijom pojedinačno. Ako bi se Dačić, primera radi, opredelio za koaliciju sa Nikolićem, ne mora da znači da bi taj dogovor prihvatili i njegovi izborni partneri
Dragan Marković Palma i
Jovan Krkobabić, lideri JS i PUPS, odnosno, da se ne bi eventualno dogovorili o formiranju vlade sa Tadićem.
Ukoliko, pak, nijedna od kombinatorika ne uspe, pa se vlada ne sastavi u zakonskom roku od tri meseca nakon formiranja Skupštine Srbije, izbori bi se morali ponoviti, podseća Goati.
Zahvaljujući izbornom sistemu i fragmentiranoj partijskoj sceni, izborni rezultati u Srbiji i ovog puta daju mogućnost različitih kombinacija, zbog čega je pregovaračka logika i cenkanje prekomerno razvijena disciplina u ovoj zemlji, kaže i profesor političkih nauka
Zoran Stojiljković.
On, međutim, ocenjuje da, iako je moguće da koalicija okupljena oko
SPS-a uđe u politički brak iz računa i sa SNS i sa DS, "kombinacija sa naprednjacima
je malo verovatna zato što je potreba spoljnog legitimisanja i članstva u socijaldemokratskim i evropskim formacijama za SPS prioritet, a tamo su predstavnici DS. Malo je verovatna i zato što je dobra politička praksa da se za koalicioni aranžman obratite dosadašnjem koalicionom partneru, odnosno DS. U tom smislu, ta prednost Demokrata je dosta velika. Naravno, svi se cenjkaju, a pozicija SPS je ovog puta toliko ojačana da je Tadić došao u poziciju da, šta god DS bude uradila na koalicionoj formuli, sigurno mora pitati Dačića i SPS", kaže Stojiljković.
Najverovatnija je, veruje Stojiljković, koalicija koja je dovoljno vladavinska, a to je u ovom slučaju savez DS i SPS, uz njihove koalicione partnere LDP i manjinske stranke. Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić rekao je da neće po svaku cenu u Vladu. Uz to, za Tadića je on nesiguran partner, koji uvek obori vladu i dobije poluopozicioni status, ali mogao bi se računati na njegovu spoljnu parlamentarnu podršku.