Obama produžio važnost crne liste za Balkan

Pošto je Zapadni Balkan i dalje pretnja za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD, važenje mera utvrđenih 2001. godine se se od 26. juna produžava za još godinu dana, saopštio je Barak Obama, objavljeno je na sajtu Bele kuće.

Buš je 26. juna 2001, doneo izvršnu uredbu kojom se proglašava da su ugroženi interesi SAD, zbog pretnje izbijanja nasilja u Makedoniji i drugim delovima Zapadnog Balkana, i zbog opstrukcija sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Ta uredba bila je dopunjena u maju 2003.

Obamina izršna uredba treba da bude objavljena u Federalnom registru i upućena Kongresu.

Ona predviđa niz pravnih posledica uključujući blokadu imovine, zabranu ulaska u SAD i finansijskih transakcija za haške optuženike i oko 150 osoba i organizacija koje se dovode u vezu s optuženicima za ratne zločine ili s teroristickim organizacijama.

Vašington smatra da te osobe ugrožavaju mir i proces stabilizacije u regionu.

Na crnoj listu su, kako navodi VOA, i bivši predsednik Predsedništva BiH Ante Jelavić koji je u bekstvu u Hrvatskoj pošto je osuđen na deset godina zatvora zbog zloupotrebe vlasti, Ljubo Ćesić Rojs, dugogodišnji poslanik u hrvatskom Saboru, i haški optuženik general Ante Gotovina.

Na spisku su i haški optuženik Milan Martić, supruga, sin, brat i ćerka Radovana Karadžića, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine Bakir Alispahić, visoki zvaničnik SDA Hasan Čengić i mnogi drugi, kao i organizacije poput Ravnogorskog četničkog pokreta ili Privredne banke Istočno Sarajevo, koja je pod kontrolom bosanskih Srba.

Prema izveštajima iz Skoplja, na crnoj lsiti za Balkan je i 10 osoba iz Makedonije, među kojima lideri partija Ujedinjeni za Makedoniju i Demokratske partije Albanaca, Ljube Boškovski i Mendhuh Tači.