Ni Beograd ni Moskva još nisu reagovali na istup Ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina, koji je, u neuobičajeno oštrom tonu, kritikovao učesnike Foruma o bezbednosti u Beogradu zbog odnosa prema Kosovu.
Beograd i dalje ćuti. Tiha je i Moskva. Dani nakon istupa ruskog ambasadora nisu doneli gotovo ni jednu zvaničnu reakciju. Čini se da će tako i ostati, jer, kako saznajemo, srpsko ministarstvo spoljnih poslova, ni nema nameru da reaguje. Sam Konuzin, u prvom pojavljivanju pred novinarima od kako je, uz rečnik neprimeren jednom diplomati, napustio Forum o bezbednosti, bio je raspoložen da govori samo o tome koliku pažnju ambasada Rusije posvećuje „razvoju rusko – srpskih kulturnih odnosa.“
Druga pitanja nisu bila dozvoljena. Na pokušaj novinara da, na primer, saznaju da li je ponašanje Konuzina u Beogradu specifično i za ruske diplomate u svetu, moderatorka skupa je reagovala.
„Isključivo pitanja u vezi sa kulturnom saradnjom Srbije i Rusije i u vezi sa nastupom Kubanjskog – kozačkog hora. Ja bih vas molila...“
Iako glavni akter diplomatskog skandala ne želi da govori o tome zašto u Beogradu drži lekcije iz patritozma, njegov istup i dalje je tema u srpskoj javnosti. Odsustvo reakcije zvaničnog Beograda pripisuje se želji za očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom zbog Kosova, a u pitanju nisu ni prvi skandal niti prvo ćutanje ovdašnjih zvaničnika.
Rusija je podsetimo, uprkos procesima koji se protiv njih vode u Srbiji i poternici interpola, pružila utočište supruzi i sinu Slobodana Miloševića. Folk pevačica Svetlana Ražnatović, inače udovica Željka Ražnatovića - Arkana, vođe paravajone formacije "Tigrovi", koja je u Srbiji pravosnažno osuđena, pred početak služenja kazne, bila je pozvana u ambasadu Rusije, na svečani prijem povodom dana te države.
Neretki su i pokušaji da se usmeri spoljno politički put zemlje, pa je tako ruski premijer Vladimir Putin nedavno rekao da bi eventualni ulazak Srbije u NATO, bio protivan interesima Rusije.
Ostojić: Do podne se vara Brisel, od podne Moskva
U opozicionoj, proevropskoj Liberalno demokratskoj partiji, zbog toga ocenjuju da u rusko – srpskim odnosima, Srbija ima tretman kolonije. Njihov poslanik i član predsedništva, Zoran Ostojić, odnos dve države, ukratko opisuje kao obostrano neiskren.
Vladimir Putin sa Borisom Tadićem tokom posete Beogradu, mart 2011.
„Evo vam primer odnosa prema Srbiji – ovde zvaničnici Rusije govore kako bi članstvo Srbije u NATO ugrozilo bezbednost i bilo pretnja po Rusiju. To je govorio i Putin kada je bio ovde i ambasador je to više puta ponovio. Sa druge strane, mogu da vam citiram izjave ruskih zvaničnika i ruskog ambasadora u Crnoj Gori. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao u Crnoj Gori da članstvo Crne Gore u NATO ne bi pokvarilo odnose sa Rusijom. Ruski ambasador u Podgorici je čak rekao da ništa ne može da naruši odnose Rusije i Crne Gore i prijateljstvo staro 300 godina, i da, čak ni kada bi Rusija zaratila sa NATO, ne bi u Crnoj Gori koja bi ušla u NATO, videla neprijatelja... Eto dva apsolutno drugačija pristupa... Jasno je da ovo što Konuzin radi ovde, nije njegov lični stav, već da su to instrukcije Moskve. Mislim da je suština u neiskrenom odnosu i Beograda prema Rusiji. Ne može se varati do podne Brisel, a od podne Moskva“, smatra Ostojić.
Među građanima Srbije, Rusija međutim i dalje uživa veliko poštovanje. To je naročito bilo upadljivo prilikom posete premijera Vladimira Putina, kada je Beograd bio oblepljen plakatima sa njegovim likom, okupljeni ljudi su ga čekali ispred zgrade Skupštine, a navijači Zvezde mu na stadionu otpevali pesmu.
Evropska unija, u poslednje vreme, uživa međutim daleko slabiju popularnost. To je naročito paradoksalno ako se u obzir uzme da je, na primer, u proteklih 11 godina Unija u Srbiju uložila 2,68 milijardi evra, dok je, prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj pomoći dve velike istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički neprepoznatljivo - iz Pekinga stiže 0,03 odsto bespovratne pomoći, a iz Moskve još manje.
Ruskih investicija istina ima, ali su često kritikovane kao štetne po Srbiju. Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, kaže da Rusija, kao i svaka zemlja, u tom kontekstu vodi računa o sopstvenim ineterisma.
„U tom pogledu, njen interes dominantniji je u odnosu na sve moguće romantične predstave... Te romantične predstave su negovane vekovima, verovatno imaju neke slovenske korene, kulturne korene i slično... ima i nekih istorijskih zbivanja gde su dve strane bile relativno blizu ili na sličnoj strani, ali, u suštini, to su sve stvari od sekundarnog značaja, a ključni su interesi. Sada, naravno, kada je interes u pitanju, to smo videli u transakciji oko "Naftne industrije Srbije", u interesu je strane koja kupuje da nešto dobije što je moguće jeftinije, sad, što druga strana to prodaje misleći da će time postići i neke druge ciljeve, to je zabluda te druge, u ovom slučaju, srpske strane“, ocenio je Prokopijević.
Nakon takve statstike, Jelena Milić iz Centra za evroatlasnke studije, o statusu Srbije u rusko – srpskim odnosima, zaključuje. „Srbija svakako, u ovom odnosu, ima status neke vrste kolonije... ali bih rekla da pojedinci iz Srbije imaju korist od toga i da je to ono što je opasno – što su potpuno zamenjeni privatni i javni interesi“
Beograd i dalje ćuti. Tiha je i Moskva. Dani nakon istupa ruskog ambasadora nisu doneli gotovo ni jednu zvaničnu reakciju. Čini se da će tako i ostati, jer, kako saznajemo, srpsko ministarstvo spoljnih poslova, ni nema nameru da reaguje. Sam Konuzin, u prvom pojavljivanju pred novinarima od kako je, uz rečnik neprimeren jednom diplomati, napustio Forum o bezbednosti, bio je raspoložen da govori samo o tome koliku pažnju ambasada Rusije posvećuje „razvoju rusko – srpskih kulturnih odnosa.“
Druga pitanja nisu bila dozvoljena. Na pokušaj novinara da, na primer, saznaju da li je ponašanje Konuzina u Beogradu specifično i za ruske diplomate u svetu, moderatorka skupa je reagovala.
„Isključivo pitanja u vezi sa kulturnom saradnjom Srbije i Rusije i u vezi sa nastupom Kubanjskog – kozačkog hora. Ja bih vas molila...“
Iako glavni akter diplomatskog skandala ne želi da govori o tome zašto u Beogradu drži lekcije iz patritozma, njegov istup i dalje je tema u srpskoj javnosti. Odsustvo reakcije zvaničnog Beograda pripisuje se želji za očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom zbog Kosova, a u pitanju nisu ni prvi skandal niti prvo ćutanje ovdašnjih zvaničnika.
Rusija je podsetimo, uprkos procesima koji se protiv njih vode u Srbiji i poternici interpola, pružila utočište supruzi i sinu Slobodana Miloševića. Folk pevačica Svetlana Ražnatović, inače udovica Željka Ražnatovića - Arkana, vođe paravajone formacije "Tigrovi", koja je u Srbiji pravosnažno osuđena, pred početak služenja kazne, bila je pozvana u ambasadu Rusije, na svečani prijem povodom dana te države.
Neretki su i pokušaji da se usmeri spoljno politički put zemlje, pa je tako ruski premijer Vladimir Putin nedavno rekao da bi eventualni ulazak Srbije u NATO, bio protivan interesima Rusije.
Ostojić: Do podne se vara Brisel, od podne Moskva
U opozicionoj, proevropskoj Liberalno demokratskoj partiji, zbog toga ocenjuju da u rusko – srpskim odnosima, Srbija ima tretman kolonije. Njihov poslanik i član predsedništva, Zoran Ostojić, odnos dve države, ukratko opisuje kao obostrano neiskren.
„Evo vam primer odnosa prema Srbiji – ovde zvaničnici Rusije govore kako bi članstvo Srbije u NATO ugrozilo bezbednost i bilo pretnja po Rusiju. To je govorio i Putin kada je bio ovde i ambasador je to više puta ponovio. Sa druge strane, mogu da vam citiram izjave ruskih zvaničnika i ruskog ambasadora u Crnoj Gori. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao u Crnoj Gori da članstvo Crne Gore u NATO ne bi pokvarilo odnose sa Rusijom. Ruski ambasador u Podgorici je čak rekao da ništa ne može da naruši odnose Rusije i Crne Gore i prijateljstvo staro 300 godina, i da, čak ni kada bi Rusija zaratila sa NATO, ne bi u Crnoj Gori koja bi ušla u NATO, videla neprijatelja... Eto dva apsolutno drugačija pristupa... Jasno je da ovo što Konuzin radi ovde, nije njegov lični stav, već da su to instrukcije Moskve. Mislim da je suština u neiskrenom odnosu i Beograda prema Rusiji. Ne može se varati do podne Brisel, a od podne Moskva“, smatra Ostojić.
Među građanima Srbije, Rusija međutim i dalje uživa veliko poštovanje. To je naročito bilo upadljivo prilikom posete premijera Vladimira Putina, kada je Beograd bio oblepljen plakatima sa njegovim likom, okupljeni ljudi su ga čekali ispred zgrade Skupštine, a navijači Zvezde mu na stadionu otpevali pesmu.
Evropska unija, u poslednje vreme, uživa međutim daleko slabiju popularnost. To je naročito paradoksalno ako se u obzir uzme da je, na primer, u proteklih 11 godina Unija u Srbiju uložila 2,68 milijardi evra, dok je, prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj pomoći dve velike istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički neprepoznatljivo - iz Pekinga stiže 0,03 odsto bespovratne pomoći, a iz Moskve još manje.
Ruskih investicija istina ima, ali su često kritikovane kao štetne po Srbiju. Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, kaže da Rusija, kao i svaka zemlja, u tom kontekstu vodi računa o sopstvenim ineterisma.
„U tom pogledu, njen interes dominantniji je u odnosu na sve moguće romantične predstave... Te romantične predstave su negovane vekovima, verovatno imaju neke slovenske korene, kulturne korene i slično... ima i nekih istorijskih zbivanja gde su dve strane bile relativno blizu ili na sličnoj strani, ali, u suštini, to su sve stvari od sekundarnog značaja, a ključni su interesi. Sada, naravno, kada je interes u pitanju, to smo videli u transakciji oko "Naftne industrije Srbije", u interesu je strane koja kupuje da nešto dobije što je moguće jeftinije, sad, što druga strana to prodaje misleći da će time postići i neke druge ciljeve, to je zabluda te druge, u ovom slučaju, srpske strane“, ocenio je Prokopijević.
Nakon takve statstike, Jelena Milić iz Centra za evroatlasnke studije, o statusu Srbije u rusko – srpskim odnosima, zaključuje. „Srbija svakako, u ovom odnosu, ima status neke vrste kolonije... ali bih rekla da pojedinci iz Srbije imaju korist od toga i da je to ono što je opasno – što su potpuno zamenjeni privatni i javni interesi“
