Dostupni linkovi

Nova ofanziva ukrajinskih snaga nakon prekida primirja


Porošenko prekida primirje protiv pobunjenika
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:29 0:00

Porošenko prekida primirje protiv pobunjenika

Ukrajinske snage nastavile su vazdušne i artiljerijske napade na položaje proruskih separatista, nakon što je predsednik Petro Porošenko objavio sinoć da neće produžiti primirje. Istovremeno, Rusija je saopštila da Kijev nije mogao doneti ovu odluku bez “uticaja iz inostranstva”.

Predsednik ukrajinskog parlamenta Oleksandr Turčinov rekao je da je obnovljena "aktivna faza" vojne operacije i da su meta napada baze i kontrolni punktovi.

Portparol ukrajinske armije Aleksej Dmitrašovski je precizirao da su vladine snage započele artiljerijske i vazdušne napade na položaje proruskih separatista. On je istakao da su pobunjenici oštetili avion SU-25, ali da je bezbedno sleteo u bazu.

Istovremeno, predstavnici proruskih separatista su saopštili da je četvoro ljudi poginulo kada je na putnički autobus na području grada Kramatorska na istoku Ukrajine otvorena vatra. Predstavnik proruskih separatista izjavio je Itar-tasu da su se snažne detonacije i pucnjava čuli nedaleko od aerodroma u Kramatorsku, u regionu Donjecka.

Rusija je danas izrazila “duboko žaljenje” zbog odluke Kijeva da ne produži primirje na istoku Ukrajine, ističući da nije mogla biti doneta bez "uticaja iz inostranstva”.

"Stiče se utisak da promena u stavu Kijeva nije mogla uslediti bez uticaja iz inostranstva, uprkos stavu vodećih zemalja EU. Još jednom pozivamo (partnere) da prestanu da koriste Ukrajinu kao ulog u geopolitičkim igrama”, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Porošenko je saopštio odluku nakon video konferencije u ponedeljak veče sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom.

Iz Olandovog kabineta je saopšteno da su se Ukrajina i Rusija saglasile da će zajednički raditi na uspostavljanju primirja na istoku Ukrajine. BBC prenosi da su Oland, Merkelova i Putin zatražili od Porošenka da produži primirje.

No, Porošenko je nakon razgovora saopštio da nisu ispoštovani ključni uslovi neophodni za produženje primirja. On je u video poruci kazao je šansa za mir izgubljena zbog "kriminalnih aktivnosti" proruskih pobunjenika.

“Napašćemo i oslobodićemo našu zemlju. Odluka da se ne produži primirje je naš odgovor teroristima, pobunjenicima i pljačkašima – svima onima koji maltretiraju civile, parališu ekonomiju, onemogućavaju isplatu zarada, penzija i studentskih stipendija, uništavaju železničke stanice, vodovod, koji lišavaju ljude normalnog, mirnog života”, rekao je Porošenko.

On je, međutim, dodao da je “u svakom trenutku” spreman ponovo proglasi primirje , ukoliko sve strane budu pripravne da sprovode sve aspekte mirovnog plana, u šta između ostalog spada i oslobođanje talaca te stvaranje efikasne granične kontrole.

BBC ocenjuje da je Porošenko bio pod pritiskom demonstranata u Kijevu koji su zatražili obnavljanje operacija protiv proruskih separatista.

Obostrane optužbe za kršenje primirja

Desetodnevni prekid vatre između ukrajinske vojske i profederalnih snaga okončan je 30. juna, a dve strane optužile su jedna drugu za kršenje primirja.

Porošenko je prošle sedmice produžio sedmodnevnu obustavu vatre za nekoliko dana a za cilj je imalo da pruži separatistima šansu da se razoružaju i započnu mirovni proces. Separatisti se, međutim, nisu razoružali, ne slažući se sa zahtevima Porošenka da predaju ključne granične prelaze s Rusijom i dozvole međunarodno nadgledanje primirja.

Kijev optužuje separatiste za brojna kršenja primirja, a Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je na Tviteru da je od kada je ono proglašeno 20. juna, ubijeno 27 ukrajinskih vojnika.

Istovremeno, i proruski separatisi optužuju ukrajinske snage za nepoštovanje prekida vatre.

Porošenko je kazao da je primirje bilo deo mirovnog plana nakon čega bi usledila amnestija za proruske pobunjenike koji nisu počinili ozbiljna krivična dela. Predviđeni su i politički ustupci poput prevremenih lokalnih i regionalnih izbora, kao i ustavna garancija upotrebe ruskog jezika.

Porošenkov mirovni plan je dugoročno uključivao i ustavne promene u cilju decentralizacije vlasti.

Inicijativa Rusije za kontrolu granice

Rusija je, po rečima šefa diplomatije Sergeja Lavrova, tokom jučerašnjih razgovora između ostalog predložila zamenu za proruske separatiste koji kontrolišu granične prelaze:

“Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je sugerisao da se pozovu ukrajinski graničari kao posmatrači na ruskoj strani prelaza, kao vid zajedničke granične kontrole. Kao i da se uputi poziv OEBS-u da uspostavi i svoju kontrolu, ako bi se uklonile sve sumnje da se koriste kontrolni punktovi.”

Kremlj je, istovremeno, danas zatražio da se "ne precenjuje" eventualni ruski uticaj na milicije u Ukrajini.

"Rusija nije strana u konfrontaciji - to je unutrašnji ukrajinski konflikt. Tako da Moskva neće reći borcima u narodnim milicijama šta i kako treba da rade", rekao je pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, dodavši da Moskva "može da apeluje na milicije i upotrebi uticaj".

Peskov je naglasio da uticaj Rusije na borce milicija ne bi trebalo preceniti.

XS
SM
MD
LG