Poznavaoci evropskih integracija i društvenih nauka na Kosovu ocenjuju da je „medijska propaganda“ kosovskih vlasti, u vezi sa integracijom Kosova u EU, doprinela povećanju optimizma kod građana Kosova, kada je u pitanju vremenski rok za učlanjenje u EU.
Eksperti naglašavaju da, do dana kada će Kosovo postati deo EU, trebaju se ispuniti mnogi uslovi i kriterijumi koje EU zahteva.
Činjenica da je Kosovo ostalo van vizne liberalizacije, kritike Evropske komisije upućene kosovskim institucijama u poslednjem izveštaju o napretku, kritike međunarodnih mehanizama u vezi sa borbom protiv korupcije i organizovanim krimilanom, sve ovo govori da Kosovo neće biti članica EU za još najmanje šest-sedam godina, kažu poznavaoci evropskih integracija u Prištini.
Ekspert
Shenoll Muharremi navodi da Kosovo ima evropsku perspektivu, ali naglašava da kosovske vlasti moraju da ispune još mnogo uslova do dana kada će Kosovo biti članica EU.
„Kosovo treba da zaradi ovu perspektivu. Potreban je mnogo veći trud Kosovara u reformama, harmonizaciji, približavanju politika i drugo. Tada bi Kosovari mogli da budu optimisti za svoju budućnost. Ako se baziramo na trenutnom iskustvu, a naročito na ono u poslednjih deset godina, mislim da je previše optimistično da se misli da će se Kosovo 2016. ili 2017. godine učlaniti u Evropsku Uniju“, kaže Muharremi.
Uticaj na medije
Važnost ispunjavanja kriterijuma za integraciju u EU, kao i borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i ispiranja novca, naglasio je tokom dana i komesar za proširenje
Stefan Fule na sastanku o Zapadnom Balkanu u Evropskom parlamentu.
Međutim, rezultati ankete Monitoring Balkana 2010., koju su sprovele organizacije Gallup i Evropski fond za Balkan, ukazuje na to da su Kosovari i dalje optimisti prema evropskim integracijama.
Na osnovu podataka ovog dokumenta, za razliku od prošle godine kada je među građanima Kosova postojalo ubeđenje da će Kosovo postati članica EU 2016., ove godine većina Kosovara izrazilo je optimizam da se učlanjenje može desiti 2017. godine.
Ovo je direktno uticalo na uverenje da ćemo se pripojiti Evropi, zato što način na koji su informacije distribuirane, kontrolisan je od onih koji građanima bacaju prašinu u oči, ocenjuje antropolog Nita Luci.
Antropolog
Nita Luci kaže da ovaj optimizam kod Kosovara posledica uticaja političara na medijima, a zatim i na javno mnjenje.
„Postoji velika uzurpacija prava na Kosovu, uzurpacija prava za prisup informacijama ali i prava novinara da nude informacije. Ovo je direktno uticalo na uverenje da ćemo se pripojiti Evropi, zato što način na koji su informacije distribuirane, kontrolisan je od onih koji građanima bacaju prašinu u oči“, kaže Luci objašnjavajući da optimizam Kosovara za evropskim integracijama više reflektuje njihovu želju da budu deo EU – što se onda pretvara u optimizam.
Među građanima, ima i onih koji ne žele da veruju u jedan veoma brz proces integracije Kosova.
Dren Hoti, student političkih nauka i javne administracije na Univerzitetu Prištine, izrazio je ubeđene da vlasti trebaju još mnogo toga da urade kako bi Kosovo dobilo status kandidata za članstvo u EU.
„Mislim da će Kosovo 2020. godine definitivno biti članica EU, sa svim ispunjenim kriterijumima. Za početak smatram da se treba uraditi nešto oko liberalizacije viza, a zatim na ispunjenju kriterijuma kao što je slobodna trgovina i ostalo,“ kaže on.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Galup: Zemlje Balkana skeptične prema EU