Dostupni linkovi

Otpuštanja u Srbiji: Prvo da "lete" partijski kadrovi


Zgrada Vlade Srbije
Zgrada Vlade Srbije

Ko će podneti najveći teret otpuštanja u javnom sektoru Srbije, ostalo je pitanje bez odgovora i nakon što je vlada odlučila da smanji broj zaposlenih. Za sada je poznato da bi racionalizacijom u naredne tri godine rashodi za plate trebalo da se smanje na osam odsto BDP.

Da li će na težem udaru biti prosveta, zdravstvo ili državna uprava, odgovor nemaju ni u sindikatu.

„Pa to niko ne zna. Samo se licitira, zavisi ko se javi da kaže nešto. Ne postoji nikakav krovni autoritet koji će da kaže ’ovde ima toliko viška, tamo toliko...’ I gotovo“, kaže Branislav Čanak, predsednik Sindikata Nezavisnost.

Kao i do sada, pitanja gde su viškovi radnika i po kom kriterijumu će se rešavati taj problem su ključna.

Vesna Janjušević, direktorka beogradskog Doma zdravlja Stari grad, lekarka sa 32 godine staža, rekla je da priča o prekobrojnima nije iznenađenje.

„Još kada sam se ja zaposlila govorilo se da nas je 30 posto viška. Tako da je to neka priča koju slušamo trideset godina. Zapravo je realno da postoji neravnomernost u raspodeli kadra u zdravstvenim ustanovama. Pretpostavljam da je upravo taj višak baš vezan za nemedicinski kadar. Apsolutno ne verujem da i jedna zdravstvena ustanova ima višak medicinskog kadra.“

U Domu zdravlja Stari grad, gde je zaposleno 445 ljudi, leči se 86.000 Beograđana. Svaki lekar u proseku dnevno pregleda 35 pacijenata, ali je taj broj često i mnogo veći.

Biserka Obradović, specijalista opšte medicine sa tridesetogodišnjim stažom, kaže da ne strahuje od najavljenih otpuštanja.

„Ne, ni slučajno. Sa ovolikim radom apsolutno se ne plašim. Posla ima previše, a nas je malo. Ne smem ni da kažem koliko pacijenata imam dnevno. U proseku ih svakog dana primim po 50. Nekada bude i više. U ordinaciju uđem u sedam, a izađem najranije u pola tri. Pauzu često ne koristim već u tih pola sata pišem recepte ljudima koji čekaju. Sa platom živim kako mogu, i to je to.“

Zarade lekara u tom domu zdravlja u proseku su 60.000 dinara (498 evra), dok oni sa specijalizacijom primaju oko 70.000.

Ekonomisti kažu da će se redosled otpuštanja znati tek kada, na osnovu novog zakona koji daje okvir, resorna ministarstva utvrde merila.

„To svakako ne znači da će prvi na tapetu biti prosveta ili zdravstvo. Svakako najžešći udar treba da bude na lokalne samouprave zato što je tu najveći broj zaposlenih ’pijavica’. Tamo se svakog dana po kancelarijama ljudi trkaju da ugrabe stolice kako bi zauzeli mesto do kraja radnog vremena“, kaže Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja.

Novim propisom koji je vlada prosledila državnom parlamentu predviđeno je da u roku od dva meseca bude završen plan otpuštanja za ovu godinu. To važi za sve državne institucije, uključujući opštine, gradove i lokalna javna preduzeća. Izuzetak je prosveta, gde liste viška zaposlenih moraju biti gotove do kraja avgusta. Iz javne uprave će, prema onome što je do sada poznato, tokom ove godine otići oko 9.000 ljudi.

Branilsav Čanak
Branilsav Čanak

Branislav Čanak smatra da država mora da odluči što pre.

„Ne može da se očekuje da zdravstvo preseče za zdravstvo, ili prosveta za prosvetu. Imamo strategiju razvoja Srbije, o čemu se neprestano priča, pa da vidimo koliku ulogu zaista imaju ti sektori. Posebno što posle svakih izbora dolazi do porasta zapošljavanja upravo u tim resorima koje kontroliše država, odnosno vladajuća partija.

Jedina brojka koja se za sada pominje u vezi sa gašenjem viška radnih mesta mnogo je manja od dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom. Srbija je sa MMF-om usaglasila plan da do 2018. smanji troškove za plate u javnom sektoru za oko 1,1 milijardu evra, odnosno da se godišnje broj zaposlenih umanjuje za 25.000.

Saša Đogović očekuje da će, iako su tek na početku, biti žestokih otpora reformama.

„Ali mislim da se one ne mogu zaustaviti. U svakom slučaju tu postoji jedan ’Veliki Brat’ koji će pratiti i nadgledati ceo proces. A to je Međunarodni monetarni fond koji će oceniti da li su reforme izvitoperene ili imaju ozbiljnu suštinu.“

Broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji sve do nedavno bio je velika tajna, jer se nije znalo koliko ljudi radi u tom glomaznom aparatu. Poslednja nezvanična brojka bila je 600.000. Onda je pre godinu i po dana bivši ministar finansija Lazar Krstić objavio da 781.000 ljudi radi za državu. To je pokazalo u kolikoj meri je javni sektor predimenzioniran u odnosu na slabu domaću privredu jer se ispostavilo da čak 46 odsto zaposlenih direktno ili posredno prima platu iz budžeta.

Pojedini sindikati već dugo smatraju da problem može biti rešen jednostavno, sasecanjem uzroka.

Samo treba otpustiti partijske kadrove, zaključuje Branislav Čanak.

„Postoji nešto što je vrlo objektivan kriterijum u svakoj firmi. To je sistematizacija radnih mesta. I ako vidite da na jednom radnom mestu ima deset izvođača radova, a treba jedan, onih devet odmah treba pitati: ’Izvinite, otkud vi?’. To su kandidati za otkaz.“

XS
SM
MD
LG