Centar Beograda u sredu je bio pod opsadom! Dve hiljade policijaca u opremi za razbijanje demonstracija, sa psima i konjicom. Prostor iznad Trga Slavija ogađen metalnim šipkama, legitimisanje na ulazu, saobraćaj zaustavljen. I to sve zbog jedne izložbe u prostoru u koji može da stane svega stotinak ljudi.
Pošto su, uz pomoć SPC, ali i države, uspeli da zabrane Paradu ponosa planiranu za subotu, ultradesničari zapretili su da sprečiti i otvaranje izložbe švedske umetnice u okviru Pride week-a. No, dalje od ograde, ipak, nisu stigli.
Uz crkvene i patriotske pesme, okupljeni su nosili krstove i ikone, a predstavnici desničarskog pokreta Dveri, sa kojima su bili navijači i jedan sveštenik delili su letke uz poruke da izložba vređa njihova verska osećanja. Prethodno je, podsećamo, patrijarh Irinej, uz Paradu ponosa, zatražio i zabranu izložbe, koju je okarakterisao kao “dubokovređajuću”.
Za to vreme, ograđeni i okruženi policijom, organizatori Pride week-a dočekivali su posetioce izložbe koja je otvorena samo na nekoliko sati. Šta je to tako snažno zgrozilo samozvane vernike? Švedska autorka
Elizabet Olson Valin prikazala je na 12 fotografija moderne verzije priča iz “Novog zaveta”, Isusa u društvu gej muškaraca, transseksualaca i HIV pozitivnih osoba, želeći da podseti ljude da je Isus pomagao odbačenima od društva.
Jedan od organizatora
Boban Stojanović ocenjuje da ovaj slučaj pokazuje da religija često služi kao opravdanje za nasilje nad drugim ljudima.
„Mi smo kao organizatori ironično ‘presrećni' što je jedna izložba u okviru jednog malog festivala, Prajd festivala, imala ovoliki odziv. Dakle, radi se o više od 2.000 ljudi koji okružuju ili su u srcu jednog kulturnog jednog kulturnog i umetničkog događaja. Naravno, ovo je jedan ironičan komentar na ono što se dešava i ukazuje na ono što smo i govorili – da nije problem zabrana Prajda, problem je ono što sledi iza toga, a to ja da mi ne možemo da budemo mi ni u ona famozna četiri zida“, komentariše Stojanović.
Borka Pavićević na otvaranju izložbex
Borka Pavićević na otvaranju izložbe
Da fotografije budu prikazane, organizatorima je omogućila direktorka CZKD-a
Borka Pavićević, koja je na otvaranju poručila da izložba postavlja pitanje onima koji su vernici, ali ne znaju u šta tačno veruju.
„Ova izložba ima problema onoliko koliko ga ima u vašim očima. Užasno mi je neugodno, dramatično se osećam, da jednu izložbu treba da čuva sve nas skupa, ovolika količina policajaca. Sramota me je. Šta se to, ljudi, dešava u ovom društvu! Odlučila sam da ove izložbe bude, jer nisam Poncije Pilat i nećemo oprati ruke, a oni koji u ovoj izložbi vide neki problem – oni su zapravo fariseji koji su prodali Hrista. I to je cela priča o ovoj izložbi. Ona je, zapravo, ogledalo našeg shvatanja svetoga, pa ako hoćete i hrišćanskoga“, istakla je Pavićevićeva.
Strašne reči zabrane
Fotografije prikazuju prepoznatljive segmente iz Svetog pisma, od Isusovog rođenja do njegovog raspeća. Centralno mesto zauzima tajna večera, na kojoj je glavna figura hrišćanstva prikazana u društvu transvestita, a svaka od fotografija propraćena je odgovarajućim citatom iz nekog od četiri jevanđelja. Reditelj
Lazar Stojanović podeća da se kontroverzna izbložba već duže vreme prikazuje u Zapadim zemljama, ali da nigde, osim u Srbiji, nije izazvala ovakve reakcije.
„Ova izložba govori o nama nešto apsolutno strašno. Ona se već dugo prikazuje na zapadu i ne izaziva naročito velike polemike, jer ima i drugih takvih dela. Međutim, ona se ovde pojavila kao jedna vrsta lakmusa koja razdvaja baze od kiselina, koja razdvaja stvorenja jedne planete – nacionalne i druge planete – građanske, a koje su se našle u jednoj kosmičkoj koliziji baš na ovom nesrećnom mestu na Balkanu. Mi nismo jedino takvo mesto. Rusija je veće i značajnije mesto od toga, ali ako merimo stvari kao što u Butanu umesto bruto nacionalnog dohotka imaju bruto količinu sreće po čoveku, pa tako ako i mi merimo ove ovdašnje količinom istorije i nasleđenih sukoba po čoveku i netolerancijom po glavi stanovnika, mislim da smo među vodećima“, smatra Lazar Stojanović.
U dvorištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, obučena u venčanicu,
Biljana Kosmogina izvela je performans "Moleban za prajd". Ona je posetioce "pričešćivala" puslicama i "blagosiljala" ih bosiljkom i vodom.
Među njima je bila i dramska spisateljica
Biljana Srbljanović, koja kaže da je kao umetnica osetila potrebu da se solidariše sa švedskom autorkom.
„Mislim da svaka umetnost treba da provocira i ne mislim da svi treba da se složimo oko toga da nam se to dopada – ni ideološki, ni estetski niti na bilo koji način. Ali, ne znam u kom društvu koje nije džamahirija ovakva vrsta izložbe može da bude zabranjena. Te strašne reči zabrane, policija sa gotovo ratnom uniformom… Ne razumem kom društvu je to potrebno. Ni najdemokratskije društvo ne može da izdrži tu vrstu pritiska, a kamoli ovo naše”, komentariše Biljana Srbljanović.
Latinski naziv izložbe „Ecce homo“ znači „Evo čoveka“ i predstavlja citat koji je, kako se veruje, izgovorio Pontije Pilat pre nego što će osuditi Isusa Hrista na smrt raspećem. Kao slika današnjeg srpskog društva, koje je osudilo i na lomači javnog mnjenja spalilo autorku i pre nego što je izložba otvorena, parafraza Pilatove izjave mogla bi da glasi „Ecce Srbija“.