Beogradski sajam knjiga i ove godine, pored vrednih poduhvata domaćih, regionalnih i svetskih izdavača, nosi sva obeležja jedne visokokomercijalizovane priredbe. Od ulaska na sajamski prostor gde posetioce dočekuju bilbordi tv voditeljki u prirodnoj veličini, koje su postale i visokotiražni pisci, poput Suzane Mančić, poznate loto devojke sada poodmaklih godina, do takozvanih patriotskih štandova koji dobijaju punu medijsku promociju i na kojima vas čekaju naslovi: „Dodik, čuvar Srpske“ ili ako hoćete na engleskom „Dodik, guardian of Srpska“, zatim „Mali vodič za srpski ostanak“, „Serbi, narod i rasa“, „Srpska unija“ i slično.
Među štandovima na kojima se promoviše sve što je srpsko, pažnju privlači onaj koji je i među najaktivnijim. Ako se tako naziva, na primer, promocija na kojoj je ostavljena prazna stolica za direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić uz naslonjenu metlu kao prepoznatljiv veštičin simbol.
Reč je o zborniku nevladine organizacije sa istim nazivom „Srebrenica istorijski projekat“.
„Prvo što sam u ponedeljak posetila je taj najsramniji štand „Istorijski projekat Srebenica“. Ti ljudi su bukvalno došli da negiraju genocid“, kaže poljska novinarka Paulina Januš, naš vodič kroz „patriotske“ štandove na Beogradskom sajmu.
Ono što je na Sarajevskom sajmu knjiga pre 10-ak dana bilo zabranjeno, na Beogradskom je dobrodošlo, potvrđuje za naš program čelnik nevladine organizacije "Istorijski projekat Srebrenica“ Stefan Karganović:
„Nismo imali nikakvih problema u Srbiji, na Beogradskom sajmu knjiga“, kaže Karganović, koji je sarajesvku zabranu doživeo kao baš dobar marketinški potez.
“Ja sam, što bi se na engleskom reklo delighted. Mi smo imali toliko besplatne reklame, toliko besplatnog publiciteta, što je toliko doprinelo uspehu naše knjige da ja samo mogu da se zahvalim Federaciji BIH i Sarajevskom sajmu na usluzi koju su nam učinili“, navodi Karganović.
Književni kritičar Vladimir Arsenić smatra da taj štand nije smeo da se pojavi na Sajmu.
Paulina Januš nastavlja da nas vodi kroz štandove Republike Srpske, gde se promoviše Kusturičin Andrićgrad. Ako hoćete da uđete na štand, morate proći kroz vrata Andrićgrada.
„Na štandu Zavoda za udžebike Istočno Sarajevo našla sam knjigu o tome kako Bošnjaci tlače srpski narod...Bila sam i na prezentaciji knjige „ Dodik čuvar Srpske“. Prezenter knjige govori o tome kako će Bosna da se raspadne, kako Evropa nema pojma kako izgleda BIH. Sve je u tom stilu“, opisuje Paulina Januš.
Brošure o Kosovu
Posle štanda Republike Srpske, Paulina je posetila štand koji se predstavlja kao 'Kosovo i Metohija', na kome ima najmanje 25 izdavača. Svaka ustanova je izdala poneku patriotsku brošuru o srpskom Kosovu, a pod pokroviteljstvom vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
„Neverovatan je broj štandova i izdavača sa Kosova i Metohije. Ima štandova svakog grada na severnom Kosovu. Sve je na ćirilici, sve je srpsko. To nema veze sa Albancima koji tamo žive. U delu Sajma posvećenom Kosovu su i štandovi sa crkvenim izdanjima. Usred svega toga su Dveri sa knjigama protiv homoseksualaca, protiv Hrvata i protiv svega što je za njih neprijatelj Srbije“, kaže Paulina.
Na Sajmu knjiga sve zavisi od toga koliko para imate, koliki prostor možete da zakupite. A sa svojih štandova možete da propovedate što god želite, kaže književni kritičar Vladimir Arsenić.
„Imate jednu šizofrenu situaciju da je zvanični program Sajma knjiga zaista vrlo mudro i dobro koncipiran, on predstavlja ono što bih ja nazvao kulturom u pravom smislu reči koja je tragalačka, koja se preispituje, koja je u dijalogu sa okruženjem i sa sobom, dok na štandovima velikih i malih izdavača ili opskurnih izdavača, sve može da bude drugačije.Oni mogu da uzmu razglas, uključe ga na najjače i vrše svoje propovedi protiv koga god žele, bacaju kletve, bacaju fatve,prozivaju ljude... što je zaista gnusno“, ocenjuje Arsenijević.
Već pet godina, uporedo sa ovim Sajmom knjiga, održava se na jednom drugom mestu jedan drugačiji, takođe Međunarodni sajam knjiga. Reč je o sajmu koji organizuje autor biblioteke „XX vek“ Ivan Čolović, a mesto sajma je Centar za kulturnu dekontaminaciju.
Umesto na marginama Beogradskog sajma knjiga, on se opredelio za alternativni sajam i tako pokazao da je sasvim drugačiji od izdavačkih giganata. Čolović kaže da je on lično tolerantan prema masovnoj , treš literaraturi koja donosi novac svojim izdavačima a svoje čitaoce usrećuje.
„Samo što se ja tu ne osećam na svom prostoru. Kako stupim na taj prostor, kako pogledam bilborde, kako vidim velike izdavačke kuće, ja shvatam da nisam njihov. Moja ideja je da dovodim u pitanje neke „mejnstrime“, bilo da je reč o treš pop literaturi ili navodno visokoj elitnoj literaturi koja će pod pokroviteljstvom nekih institucija moći, kao što su crkve, države i partije, da promoviše svoje programe pod firmom izdavanja književnosti, filosofije, teologije i drugih disciplina. Nije dakle samo stvar u tome što je taj Sajam danas u duhu komeracijale i treš literature, nego što se u njemu i dalje reprodukuju odnosi moći. Ja u tim odnosima moći mogu da budem samo gubitnik, što ne želim i pokazujem da mogu izvan tog sistema da opstanem“, kaže Ivan Čolović čiji se Međunarodni sajam knjiga, u prisustvu vrsnih autora iz regiona, otvara u četvrtak 25. oktobra uveče, a zatvara istog dana u ponoć.