Skupština Srbije uskoro će raspravljati o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prema predloženim pravilima, svaka lokalna samouprava bez licitacije treba da ponudi na zakup jednu trećinu državnog poljoprivrednog zemljišta na trideset godina investitorima. O tome ko će dobiti zemljište odlučivaće posebna komisija pri Ministarstvu poljoprivrede, na osnovu investicionog plana zainteresovanih ulagača.
Registrovani poljoprivrednici neće moći da dobiju to parče zemlje. Protiv ovakvog rešenja je resorni pokrajinski sekretar u Vladi Vojvodine, Branislav Bogaroški.
„Osamdeset posto zakupaca državnog zemljišta na teritoriji Vojvodine su fizička lica, poljoprivrednici. Na ovaj način njima se iz ruku izbija onaj najbolji deo državne zemlje na kojoj su planirali svoju proizvodnju i svoju egzistenciju“, tvrdi on.
Prema računicama Pokrajinske Vlade, ove mere će uticati na skoro 50 hiljada poljoprivrednika. Milan Pajić iz Asocijacije poljoprivrednika kaže da će ove izmene onemogućiti običnog seljaka.
„Osnovni problem je da su oni replili da zemlju daju nekom drugom a ne našim poljoprivrednicima. Jednostavno da to prodaju, a mi ostajemo bez mogućnosti da napredujemo. Jednostavno će onemogućiti običnom seljaku da postane rentabilan“, kaže on.
Bivša ministarka za poljoprivredu, Ivana Dulić Marković kaže za Radio Slobodna Evropa da je predlog potpuno pogrešan.
„Ovo je udar na najbolje vojvođanske poljoprivrednike, jer oni neće više biti konkurentni, a bili su na evropskom nivou. Pored toga ova mera otvara ogroman prostor za korupciju, jer zakon ne propisuje na osnovu kojih merila će jedan lokalni činovnik da odluči kom investitoru treba da da zemljište. Treća stvar je da je ovo udar na mlade na selu. Mnogi od njih završili su Poljoprivredni fakultet da bi preuzeli imanje jednoga dana i da bi ostali na selu. Sada oni ostaje bez resursa i oni moraće da napuste sela. Ono što ja znam, mnogi od njih se već spremaju da odu iz zemlje. Četvrta stvar, ovo je udar na selo. Zemljište koje će se dodeljivati investitorima do sada je obrađivalo od 40 do 80 porodica po selu. Oni će ostati bez resursa za rad“, naglašava stručnjakinja.
Pokrajinske vlasti uputiće amandmane na tekst predloga Zakona, a slučaju da on ipak bude usvojen, pozvaće građane na proteste.
