U nedelju se održava prvi krug predsedničkih izbora u Makedoniji. Nakon dvadesetodnevne kampanje svode se zaključci, ljudi već trebaju iskristalizirati kome će dati svoj glas, a četvorica kandidata održavaju poslednje mitinge, susrete sa građanima, gostovanja u medijima.
Ovi predsednički izbori su specifični po tome što se njihov drugi krug 27. aprila poklapa sa vanrednim parlamentarnim izborima, pa su se kampanje pomešale, priča se i o ekonomiji i o socijali, obrazovanju, zdravstvu, infrastrukturi.
Ipak, nezaobilazna tema i ovog puta su bile evroatlantske integracije Makedonije, odnosno spor o imenu sa Grčkom. Ako se uzme u obzir to da je u predsednikovim nadležnostima jedna od glavnih stvari spoljna politika, onda se može reći da je ova tema bila veoma važna u predizbornoj kampanji.
Aktuelni predsednik Gjorge Ivanov, koji je kandidat vladajuće VMRO DPMNE za drugi mandat, kaže da se trudio i da će se i dalje truditi oko nalaženja rešenja u sporu sa Grčkom:
“Ali to rešenje ima okvir u Ujedinjenim nacijama, rezolucijama UN-a, privremenom sporazumu sa Grčkom, u presudi iz Haga. To znači da ne prihvatamo promenu Ustava Republike Makedonije, ne prihvatamo promenu ustavnog imena Republike Makedonije”, poručuje Ivanov.
Kandidat opozicionog Socijaldemokratskog saveza Stevo Pendarovski u intervjuu za naš radio istakao je da ne može licitirati imenima, jer ne zna šta je do sada dogovoreno u prethodnim rundama pregovora:
“Zagovaram da najpre mi u Makedoniji, svi bitni relevantni politički subjekti, izgradimo stav zemlje sa najširim mogućim političkim konsenzusom, pa da zatim odemo kod medijatora Metjua Nimica i kažemo: “Ovo je makedonska crvena linija”. Grci to imaju. Oni se ni o čemu ne mogu dogovoriti, čak ni o tranšama finansijske pomoći bez kojih ne bi preživeli, ali o ovome imaju granitnu crvenu liniju koja traje 20 godina”, konstatuje Pendarovski.
Kandidat opozicione Demokratske partije Albanaca Ilijaz Halimi predlaže sazivanje sastanka svih relevantnih političkih faktora u zemlji:
“Da se detaljno analiziraju predlozi Nimica, pa eventualno i neki naš predlog koji bi proizašao iz jedne takve stručne analize o rešavanju ovog problema i da bude nađeno prihvatljivo rešenje o imenu koje ne bi uticalo negativno na identitet ne samo makedonskog naroda, nego i na druge nacionalnosti koje žive u Makedoniji”, navodi Halimi.
Crvene linije o imenu i zadržavanju identiteta građana su podvučene, kaže kandidat Građanske opcije Makedonije Zoran Popovski. On dodaje da bi u toj komunikaciji ponovo aktuelizirao stav o dvojnoj formuli, odnosno da se zemlja zove Republika Makedonija, a da je Grčka oslovljava nazivom koji bi bio dogovoren u pregovorima:
“Mislim da bi to bilo jedno rešenje koje bi bilo zaista prihvatljivo, ukoliko uspemo da ubedimo Grčku da nas ništa drugo ne zanima povezano sa njenom teritorijom”, ocenjuje Popovski.
Dvojica kandidata koji u nedelju osvoje najviše glasova idu u drugi krug koji se održava 27. aprila, zajedno sa prevremenim parlamentarnim izborima.
Ovo su peti predsednički izbori u Makedoniji od njenog osamostaljenja 1991. godine, a mandat šefa države traje pet godina.
Ovi predsednički izbori su specifični po tome što se njihov drugi krug 27. aprila poklapa sa vanrednim parlamentarnim izborima, pa su se kampanje pomešale, priča se i o ekonomiji i o socijali, obrazovanju, zdravstvu, infrastrukturi.
Ipak, nezaobilazna tema i ovog puta su bile evroatlantske integracije Makedonije, odnosno spor o imenu sa Grčkom. Ako se uzme u obzir to da je u predsednikovim nadležnostima jedna od glavnih stvari spoljna politika, onda se može reći da je ova tema bila veoma važna u predizbornoj kampanji.
Aktuelni predsednik Gjorge Ivanov, koji je kandidat vladajuće VMRO DPMNE za drugi mandat, kaže da se trudio i da će se i dalje truditi oko nalaženja rešenja u sporu sa Grčkom:
“Ali to rešenje ima okvir u Ujedinjenim nacijama, rezolucijama UN-a, privremenom sporazumu sa Grčkom, u presudi iz Haga. To znači da ne prihvatamo promenu Ustava Republike Makedonije, ne prihvatamo promenu ustavnog imena Republike Makedonije”, poručuje Ivanov.
Kandidat opozicionog Socijaldemokratskog saveza Stevo Pendarovski u intervjuu za naš radio istakao je da ne može licitirati imenima, jer ne zna šta je do sada dogovoreno u prethodnim rundama pregovora:
“Zagovaram da najpre mi u Makedoniji, svi bitni relevantni politički subjekti, izgradimo stav zemlje sa najširim mogućim političkim konsenzusom, pa da zatim odemo kod medijatora Metjua Nimica i kažemo: “Ovo je makedonska crvena linija”. Grci to imaju. Oni se ni o čemu ne mogu dogovoriti, čak ni o tranšama finansijske pomoći bez kojih ne bi preživeli, ali o ovome imaju granitnu crvenu liniju koja traje 20 godina”, konstatuje Pendarovski.
Kandidat opozicione Demokratske partije Albanaca Ilijaz Halimi predlaže sazivanje sastanka svih relevantnih političkih faktora u zemlji:
“Da se detaljno analiziraju predlozi Nimica, pa eventualno i neki naš predlog koji bi proizašao iz jedne takve stručne analize o rešavanju ovog problema i da bude nađeno prihvatljivo rešenje o imenu koje ne bi uticalo negativno na identitet ne samo makedonskog naroda, nego i na druge nacionalnosti koje žive u Makedoniji”, navodi Halimi.
Crvene linije o imenu i zadržavanju identiteta građana su podvučene, kaže kandidat Građanske opcije Makedonije Zoran Popovski. On dodaje da bi u toj komunikaciji ponovo aktuelizirao stav o dvojnoj formuli, odnosno da se zemlja zove Republika Makedonija, a da je Grčka oslovljava nazivom koji bi bio dogovoren u pregovorima:
“Mislim da bi to bilo jedno rešenje koje bi bilo zaista prihvatljivo, ukoliko uspemo da ubedimo Grčku da nas ništa drugo ne zanima povezano sa njenom teritorijom”, ocenjuje Popovski.
Dvojica kandidata koji u nedelju osvoje najviše glasova idu u drugi krug koji se održava 27. aprila, zajedno sa prevremenim parlamentarnim izborima.
Ovo su peti predsednički izbori u Makedoniji od njenog osamostaljenja 1991. godine, a mandat šefa države traje pet godina.
