Prekinuti pregovori sa Prištinom, Beograd u pat poziciji

Odbijanjem da nastavi dijalog sa Prištinom o tehničkim pitanjima dok se ne razgovara o prelazima na severu Kosova Beograd je doveo sebe u pat poziciju.

Sastanak posrednika EU Roberta Kupera i zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Filipa Rikera raspršio je iluzije Beograda da će moći da razgovara o kontroli nad prelazima na severu Kosova. Dijalog sa Prištinom će biti nastavljen kada Beograd bude spreman da prihvati činjenicu da se o prelazima na severu nema šta razgovarati.

Šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović priznaje da bi ova pat pozicija mogla da potraje kad ocenjuje da „prvi put posle dužeg vremena treba da pogledamo preko horizonta, koji u ovom trenutku izgleda prilično preteći".

Uprkos svemu Stefanović kaže za RSE da Beograd ne napušta dijalog.

“U momentu kada imamo tešku krizu na severu Kosova i Metohije i situaciju u kojoj se puca na građane koji su nenaoružani jako je važno da taj problem pokušamo da rešimo pre svih ostalih. Mi smo insistirali na tome i smatramo da sve ostale teme u dijalogu sa Prištinom bez obzira na to što su bitne moraju da sačekaju da rešimo ovu akutnu krizu, da je važno da svi razumeju da smo spremni da razgovaramo i pronađemo adekvatno obostrano prihvatljivo rešenje za prelaze Jarinje i Brnjak”, rekao je Stefanović.

No, kako će Srbija uspeti da ovo pitanje stavi na dnevni red ako je posrednik EU u dijalogu Robert Kuper jasno poručio da "situacija na prelazima na severu Kosova nije deo dijaloga, niti predmet odvojenih pregovora sa Srbijom". Konkretan odgovor nema ni prvi pregovarač Beograda Borislav Stefanović.

“Ostaje da se vidi na koji način i u kom formatu će se o tome razgovarati ali to i jeste u skladu sa onim što mi govorimo sve vreme da je problem severa ključaonica kosovskog problema, dakle on mora biti rešen”, navodi Stefanović.

Međutim, ne samo da je iz Brisela nedvosmisleno poručeno da se o prelazima na severu Kosova ne može razgovarati nego su i vodeće zemlje EU, poput Francuske i Nemačke, podržale napore civilne misije Euleks za obezbeđenje carinskih kontrola na graničnim punktovima na severu Kosova, uz podršku KFOR-a očekujući reč Beograda onima koji za izbijanje nasilja snose odgovornost.

"Upotreba sile protiv vojnika Kfora od strane srpskih ekstremista nije prihvatljiva", navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Nemačke.

U sukobima lokalnih Srba i vojnika KFOR-a u utorak na prelazu Jarinje gde su raspoređeni nemački vojnici iz sastava Kfora povređeno je 11 ljudi. 

Evropa u drugom planu?

Mark Olmond, britanski analitičar sa Oksford univerziteta, za RSE kaže da, kao i obično, u situacijama kad nasilje već izbije, dve strane optužuju jedna drugu. Upitan da li je Srbija odgovorna što je ohrabrivala Srbe na severu Kosova na blokade i demonstracije, Olmond kaže “naravno, kad god se opredelite da podržite demonstracije, uvek postoji velika verovatnoća izbijanja nasilja”.

“S druge strane, reći će neki, Zapad ohrabruje akcije građanske neposlušnosti u mnogim zemljama. To stoji, ali onog momenta kada krenu provokacije i otpočne nasilje, čitava priča o građanskoj neposlušnosti je diskreditovana”, ocenjuje Olmond.

Vest o prekidu dijaloga sa Prištinom, što je jedan od uslova Srbiji za napredak u evrointegracijama, stigla je desetak dana uoči mišljenja Evropske komisije o zahtevu Srbije za sticanje kandidature za članstvo u EU. Beograd očekuje još važniju odluku iz Brisela – datum o početku pregovora.

Milica Delevć, direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije svesna je da je za pozitivne odluke iz Brisela važno da se nastave reformski procesi u Srbiji i dijalog Beograda i Prištine.

„Verujem da još uvek traje proces formulisanja preporuke, verujem da će oni želeti da vide da se nastave svi reformski procesi kao i da će želeti da vide nastavak dijaloga i ostvarivanje konkretnih rezultata u pogledu onih tema koje otvara dijalog“, navela je Delević. 

Međutim, prekid dijaloga sa Prištinom za profesora na Fakultetu političkih nauka Vladimira Pavićevića je još jedan znak da se evropske integracije lagano, makar za jedan izvestan period, stavljaju u drugi plan. Ovo je za Srbiju veoma nezgodna pozicija u koju je došla zbog površnosti i nezrelosti političke elite, kaže profesor Pavićević.

„Zvaničnici iz Beograda uopšte ne razumeju, sudeći po ovome kako deluju sada, kakva je pozicija Srbije jer Beograd nije u naročitoj poziciji u kojoj može da uslovljava bilo koju stranu koja učestvuje u ovim razgovorima. I mislim da je jedna prilika da se promeni pristup propuštena nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde. Takođe se u Beogradu zanemaruje i to da sve ovo vreme nije iskorišćeno ni za to da Beograd obezbedi sebi saveznika koji je relevantan. Budući da ništa od toga nije urađeno mislim da se ovde zanemaruje koliko je pozicija Beograda vrlo, vrlo slaba kada se tiče uslovljavanja a vidimo da uslovi iz Beograda dolaze neprestano“, navodi Pavićević.

Ono što će uticati na to šta bi Beograd sada mogao da uradi i koliko je moguće promeniti ovu priču su i dolazeći izbori u Srbiji. Za razliku od izbora u prethodnim godinama kada je evropsko pitanje dominiralo naš sagovornik veruje da će na sledećim izborima kosovsko pitanje odlučivati ko će dobiti više glasova.