Dok u sudnici svedoče uglavnom istoričari koji zagovaraju rehabilitaciju četničkog vođe
Dragoljuba Mihailovića njegove pristalice i protivnici ukrštaju argumente ispred zgrade suda. Jedni čekaju navodnu istorijsku pravdu, a drugi se protive prekrajanju istorije i upozoravju da Mihailovića okrivljuju njegove žrtve.
“Žene u crnom”, pripadnike partizanskog pokreta, te pristalice četničkog pokreta okupljene u odvojenim grupama ispred Višeg suda u Beogradu povodom još jednog ročišta u procesu rehabilitacije četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića razdvajao je veliki broj policajaca.
Pristalice i protivnici rehabilitacije Mihailovića naizmenično su pevali četničke i partizanske pesme, u kojima veličaju ili vređaju pripadnike četničkog i partizanskog pokreta.
Članovi Ravnogorskog pokreta sa transparentom "Ponosni smo na Čičina dela, uz njega je Srbadija cela“ iščekuju rehabiliticaju Mihailovića kao zakasnelu pravdu.
„Četnici njima trebaju samo dokle traju izbori. Da je Draža bio živ ne bi bila komunistička država koja je uništila Srbiju i srpski narod“, kažu neki od njih.
Organizacija „Žene u crnom“ parolama "Stop poricanju zločina", "Stop falsifikovanju istorije" i "Predsedniče Nikoliću, odrecite se titule četničkog vojvode" upozorava da bi rehabilitacijom četničkog vođe bila rehabilitovana čitava četnička ideologija.
„Ideologija koja se provlačila kroz devedesete, kroz ratove. To će doneti velike probleme sa susedima“, kaže aktivista „Žena u crnom“
Goran Lazin.
Legitimisanje Mladena Obradovićax
Legitimisanje Mladena Obradovića
Interesantno je da se pred sudom, samo 10 dana nakon odluke Ustavnog suda o zabrani ultradesničarske organizacije Obraz, pojavio njen vođa
Mladen Obradović kojeg je policija legitimisala.
„Ne vidim na koji bi način ovo nekome trebalo da smeta. Ne vidim zašto ne bih smeo da nosim majicu sa amblemom Obraza, pa svih ovih dana sam je nosio. Ustavni sud jeste doneo odluku o zabrani Obraza, ali pokret Obraz formalno i legalno i dalje postoji. Kada ta odluka bude pravno validna onda će biti i formalno pravno gašenje organizacije“, objašanjava Obradović svoje prisustvo.
Politički voluntarizam
Izmenama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica izjednačena su prava četnika i partizana. Skupština Srbije je usvojila te izmene sa obrazloženjem da je neophodno izjednačiti prava svih koji su se borili protiv okupatora, fašista i nacista.
Nekadašnji partizani ogorčeni takvim potezima protestvovali su zbog procesa rehabilitacije Mihailovića na Trgu žrtava fašizma u Subotici.
“Sva Evropa zna da je Draža sarađivao sa Nemcima i sad se prave mutavi da bi ga oživeli. Kao čoveka njega je šteta, ali kao protvnik antifašizma dobio je ono što je zaslužio. Ili ćemo mi da pobedimo fašizam ili će on da pobedi nas”, kažu nekadašnji partizani.
"Ne možete da izvršite rehabilitaciju onog ko je proglašen krivim a da ne otvorite pitanje žrtava", kaže Branka Prpa.
Istoričarka
Branka Prpa ocenjuje da je rehabilitacija četničkog vođe rezultat političkog voluntarizma.
“Reč je o političkoj volji određenih struktura koje žele da politički rehabilituju Ravnogorski pokret odnosno ono što je taj pokret zapravo značio. To znači ne samo negaciju antifašizma, nego negaciju AVNOJ-a, negaciju granica koje su uspostavljene među jugoslovenskim republikama kao rezultat AVNOJ-a, dakle sve to znači u nekakvoj političkoj budućnosti kao novi oblik načertanija, koji kaže u redu, mi nismo ti koji smo sledbenici te ideje, mi smo politički sledbenici jedne druge ideje koja zapravo govori o velikoj srpskoj državi, dakle to je ono što jeste politčka baština četničkog pokreta”, kaže Prpa.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na nepristrasan sud, da mu nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. No, istoričarka Branka Prpa primećuje da se, da biste nekog od krivog proglasili nevinim, mora otvoriti pitane njegovih žrtava.
“Njegove žrtve zapravo njega optužuju. Ono što jesu Ravnogorci, odnosno četnički pokret uradio na terenu koljući ljude, ubijajući ljude, da li oni bili partizani, da li oni bili pripadnici drugih naroda. Prema tome, ne možete da izvršite rehabilitaciju onog ko je proglašen krivim a da ne otvorite pitanje žrtava. Rehabilitacija se vrši na osnovu preispitivanja samog sudskog procesa, a ne na osnovu ponavljanja sudskog procesa gde se utvrđuje da li je Draža Mihailović zaista kriv za ono zašta je bio optužen. I tom vrstom zamke ili pravne prevare ili političke manipulacije pokušava se da se cela ta stvar završi na način na koji se završava”, zaključuje Prpa.
U Begradu je u toku i postupak Državne komisije za utvrđivanje mesta gde je Mihaiović sahranjen. Utvrđeno je da je ubijen na Adi Ciganliji, ali se sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu.