Autor: Fil Meknalti, BBC (priredio: Slobodan Kostić)
Poslednje tri nedelje donele su doslednu sliku brzog, ofanzivnog fudbala i uzbuđenja - tačno onoga što se očekivalo od Svetskog prvenstvo u Brazilu.
Grupa četvrtfinalista (Francuska - Nemačka, Brazil - Kolumbija, Argentina - Belgija, Holandija - Kostarika) otkriva neku vrstu ravnoteže koja će zadovoljiti čak i najveće čistunce, s obzirom da četiri ekipe iz Severne i Južne Amerike dopunjuju evropski kvartet pobednika.
Pa ipak, sudbina Svetskog prvenstva biće odlučena u sumboličkom ozračju Marakane u Rio de Ženeiru u nedelju, mada svi četvrtfinalisti imaju šansu da pokažu - kakav je odnos snaga između dva kontinenta.
Čak na sedam svetskih prvenstava koja su održana u Severnoj i Južnoj Americi, evropski timovi nisu uspeli da dosegnu svetski tron. Sa druge strane, Brazil je jedina država sa ova dva kontinenta koja je smogla snage da ostvari pobedu na evropskom tlu, kada je pre 56 godina uspela da nadigra Švedsku (5:2).
Dakle, selektori Holandije Luj Van Gal, Francuske Didije Dešan, Nemačke Joakim Lev i Belgije Mark Vilmots imaju dvostruku šansu - za svoju zemlju, ali i evropsku dominaciju u fudbalu.
Za Luisa Felipea Skolarija koji pokušava da osvoji drugo Svetsko prvenstvo sa Brazilom ili Argentinca Alehandra Sabelja, ovo je prilika da još jednom pošalju Evropljane kući praznih ruku.
Poslednjih godina evropski timovi su dominirali u ovoj fazi takmičenja. Kada su se Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj našli među osam najboljih timova pre četiri godine, i to je bio prvi put, nakon Svetskog prvenstva u Meksiku 1970. godine, da su reprezentacije iz Severne i Južne Amerike pokazale da su jake.
U najcrnjim danima za Severnu i Južnu Ameriku tokom 1990. i 1994. samo jedna država iz ta dva kontinenta uspela je da se plasira među prvih osam - mada je Brazil u SAD uspeo da uradi ono što je bilo najvažnije i odnese trofej nakon što je pobedio Italiju penalima.
Brojke se polako popravljaju, tako da su 1998., 2002. i 2006. po dva tima iz Severne i Južne Amerike dolazile do četvrtfinala, da bi sada u Brazilu broj timova iz Evrope i dve Amerike - bio izjednačen.
Da li ovi podaci govore da je došlo do trajne preraspodele u ravnoteži snaga što se tiče timova Severne i Južne Amerike, ili je na delu samo geografski uticaj mesta gde se održava ovogodišnje Svetsko prvenstvo?
Nemački selektor Joakim Lev veruje da to što se takmičenje održava u Južnoj Americi ima posebno značenje za sve one koji potiču sa tog kontinenta. Tokom priprema za meč protiv Francuske on je primetio da "Argentina, Kolumbija, Brazil, Meksiko i Kostarika sigurno žele da pokažu koliko vrede na svom kontinentu".
"Oni hoće da pokažu čitavom svetu - ovo je mesto gde igramo, to je naš kontinent i učinićemo sve što potrebno da naši navijači i nacije budu zadovoljne. Nema nikakvog iznenađenja u tome što ti timovi igraju tako dobro. Oni su vrlo jaki, nalaze se kod svoje su kuće, što možete da osetite", poručuje Lev.
Kontinuirani odlazak južnoameričkih igrača u Evropu, od kada je taj trend započeo ranih devedesetih, i njihovo formiranje u takvom okruženju, možda upravo i pomažu na samom Svetskom prvenstvu. Tri najveće svezde prvenstva - Brazilac Nejmar, Argentinac Mesi i Kolumbijac Rodrigez igraju u Barseloni i Monaku.
Južnoamerički fudbalski stručnjak Tim Vikeri veruje da mesto gde se igra ovogodišnje Svetsko prvenstvo ima uticaja na kvalifikacioni proces.
"Nema nikakve dileme da su takozvane male nacije u Južnoj Americi napravile dramatične korake od kada su uvedene maratonske kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1996. godine", tvrdi Vikeri.
On smatra da su im regularna takmičenja i relativno stabilni prihodi omogućili da dovedu dobre trenere i razviju odgovarajuću strategiju.
"Države Južne Amerike shvatile su da proces globalizacije vodi njihove igrača u Evropu u sve mlađem i mlađem dobu, tako da upravo te mlade snage mogu sada da obezbede dugoročnu budućnost nacionalnih timova", konstatuje on.
Selektor fudbalske reprezentacije Alžira Vahid Halilhodžić, čiji je tim prvi put uspeo da ostavio izuzetno jak utisak pre nego što ga je eliminisala Nemačka u produžecima, veruje da su upravo visoki standardi evropskih liga omogućili fudbalerima iz Južne i Severne Amerike da ostave dobar utisak.
"Debakli evropskih reprezentacija poput Italije, Španije ili čak Engleske - mada Engleska za mene nije bila iznenađenje - stigli su kao posledica njihovog umora. Došlo je i do neke vrste zasićenja jer su takmičenja u njihovim nacionalnim ligama teška, izazovna sa velikim brojem mečeva", objašnjava Halilhodžić.
"Oni su imali prilike da predahnu svega nekoliko dana, ali to nije dovoljno. Postoji psihički umor, ali i psihološki zamor – bio je primetan i nedostatak motivacije među evropskim timovima. Čini mi se da su pojedini igrači već osvojili tako mnogo, da više nisu imali tako želje da pobede i ovde. Kao da im nije bilo stalo da toga da zarade više novca, ili da učine sve što mogu da osvoje Svetsko prvenstvo", ocenjuje selektor alžirske reprezentacije.
Jedna od stvari koja isto tako igra bitnu ulogu je temperatura Južne Amerike, koja je posebno dolazila do izražaja tokom turnira u Meksiku. Bivše krilo reprezentacije Engleske Kris Vadl opisuje da su se u pojedinim trenucima osećali kao pravi zamorci, mada on smatra da je pripremljenost i adaptiranost evropskih timova na drugačije uslove od onih na koje su navikli, zahvaljujući brojnim faktorima, sada mnogo bolja nego što je to ranije bio slučaj.
Sa tako relativno ujednačenim uslovima za sve, Svetsko prvenstvo u Brazilu postalo je mesto za konačno odmeravanje snaga između Evrope i dva američka kontinenta.
