Autor Zijadin Gashi, priredila Jasmina Šćekić
Na pragu najavljenog dijaloga na političkom nivou između dve Vlade, ideje o podeli i razmeni teritorija između Kosova i Srbije, ponovo su aktuelne i proširuju se. Premijer Srbije Ivica Dačić ponovio je ovih dana, ono što smatra svojim ličnim mišljenjem, da bi podela Kosova bila najbolje rešenje, dok u Prištini ima mišljenja da bi promena granica i teritorijalne celovitosti trebali da budu recipročni, aludirajući na razmenu teritorija.
Poslanik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri već duže vreme iznosi ideju da Kosovo i Srbija treba da redefinišu granice. Njegova ideja aludira na granice koje su postojale do 1956. godine. Prema toj ideji, Kosovo bi uzelo južne srpske opštine Preševo, Medveđu i Bujanovac, dok bi Srbija vratila Leposavić i nekoliko sela opštine Zubin Potok.
“Definisanje granica rešava druge probleme. Putem političkog dijaloga, prihvaćenog naravno od obe strane, treba rešiti problem Albanaca na istoku Kosova (jug Srbije) i problem Srba na severu Kosova, postavljajući za princip granice iz 1956, kada je agrarna reforma bivše Jugoslavije, ili kada je veliko srpska politika skrivena pod okriljem komunizma, izvršila promenu teritorija zbog demografske promene na Kosovu”, kaže Haziri.
Pozicija Srbije na pragu budućeg dijaloga sa Kosovom predstavljena je sa više alternativa. I dok premijer Dačić predstavlja svoje lično gledište o podeli Kosova, šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Aleksandar Vulin kaže da još uvek nema ničeg konkretnog u vezi sa dijalogom, na kom nivou će biti i o kojim temama će se razgovarati.
Sa druge strane, poslanik Ljutfi Haziri ističe da se Srbija priprema da uđe u dijalog sa Kosovom nudeći kao rešenje ili opciju podelu severa ili specijalni status za taj deo Kosova. Oba rešenja, prema njemu, dovela bi do defunkcionalizacije kosovske države. Zato on misli da i kosovska strana treba da ima “plan B”, pre no što uđe u naredeni proces razgovora sa Srbijom.
“Sad smo stigli do trenutka kada i Kosovo treba da dođe do optimalnog rešenja i treba da ima plan B. Na kraju, ja verujem da političkim dijalogom, u ovom vremenu, treba rešiti probleme i da se jednim mirovnim sporazumom između Kosova i Srbije oko teritorija možemo suočiti sa glavnim problemom koji imamo sa Srbijom. Ne može biti normalizacije i pomirenja sa Srbijom bez rešenja otvorenih pitanja koji se vezuju i sa teritorijom i sa poslednjim ratom na Kosovu”, kaže Haziri.
Poslanik Haziri smatra da politički faktor na Kosovu za početak treba da sedne i pronađe unutrašnji politički koncenzus u vezi “plana B” u tom dijalogu i da potom u najpovoljnijem trenutku uđe u razgovore sa Srbijom kako bi diskutovao o otvorenim pitanjima i temama.
Međutim, opcije o podeli, razmeni teritorija ili redefinisanju granica na Balkanu, od proglašenja nezavisnosti Kosova za međunarodni faktor se smatraju zatvorenima. Ali, te teme stalno tretiraju razni političari zbog problema i otvorenih kriznih žarišta koji su prisutni u mnogih državama regiona i lančanog efekta koji svaki od njih priozvodi.