U petak, 11. maja, održava se poslednje ročište u predmetu rehabilitacije Draže Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu. Dok neki očekuju pozitivnu odluku, drugi opominju da je na delu relativizacija antifašističke prošlosti.
Zahtev za rehabilitaciju podneli su 2006. godine njegov unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini. Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt.
Istoričar Ranko Končar smatra da je cilj procesa da se ne samo sudski već i istorijski rehabilituje neko ko je sarađivao sa fašističkim snagama.
„Ovde se ne radi o običnoj reviziji istorijskih ocena. Revizije u istoriografiji su normalna stvar, i to samo onda ako se pojave nova dokumenta koja potpunjuju ili negiraju ili daju neko drugo svetlo na ono što se desilo u prošlosti. Ovde se radi o reviziji političke prirode koja počiva na srpskom nacionalnom pristupu jugoslovenskoj prošlosti u dvadesetom veku“, kaže Končar.
Mihailović je osuđen 1946. godine zbog kolaboracije sa fašistima, kao i zbog zločina nad partizanima, civilnim stanovništvom u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Karikaturista Predrag Koraksić-Koraks se dobro seća zločina četničkih pokreta nad civilima.
„Ja sam to video svojim očima kao dete od osam godina. Mi smo naišli na jednu užasnu scenu, prošli smo kroz dvorište jedne vrlo poznate i bogate familije. Četnici su ovde napravili jedan masakr, poklali su celu familiju. Ja sam video čitavo to stratište“, naglašava Koraks.
Režiser Želimir Žilnik smatra da je Srbija krenula vrlo opasnim putem, zbog političkih razloga.
„Treba biti oprezan, da ovom rehabilitacijom četničkog pokreta ponovo ne krenemo mimo sveta. Nije pitanje samo ideološkog opredeljenja, to je pitanje nečeg mnogo dubljeg. Jednostavno prestajemo da upoređujemo sve one emancipatorske domete koji su se desili u četrdeset godina državnog socijalizma od neverovatne industrijalizacije, napretka u obrazovanju. Zar to treba disvalifikovati u odnosu na ovo povlačenje po blatu u kojem danas živimo?“, pita se Žilnik.