Nakon maratonskih razgovora sa rudarima Trepče u četvrtak postignut je dogovor o suspendovanju štrajka koji je počeo u utorak.
Ćazim Jashari, direktor rudnika u Starom trgu kod Mitrovice, izjavio je za RSE da su štrajkači odlučili da pod uslovom na mesec dana suspenduju štrajk.
Uslov je da Vlada Kosova učini sve a kako bi se u roku od pet meseci usvojio Zakon o javnim preduzećima koji predviđa da Trepča iz društvenog pređe u javno preduzeće, odnosno pod nadležnost Vlade Kosova. Trepča je trenutno pod nadležnošću kosovske Agencije za privatizaciju.
“Štrajk je obustavljen na mesec dana, a kako bi oni počeli da rade na tom zakonu. Rudari su odlučni u tome. Rudari su izašli iz osmog horizonta rudnika gde su inače bili ova tri dana”, kazao je on.
Sa štrajkačima su u toku dana pregovarali rukovodioci kombinata i gradonačelnik Agim Bahtiri.
Premijer Kosova Isa Mustafa smatrao je da nije bilo potrebne za štrajkom, te je u sredu uveče njima uputio pismo, navodeći da Vlada Kosova poduzima sve potrebne zakonske mjere kako bi se status Trepče rešio jednom zauvek u interesu rudara i građana Kosova.
“Za njih je neprihvatljiv dopis koji je poslao premijer. Ja ću podneti zahtev i premijeru, i apelujem na Vladu i Skupštinu, da pronađu rešenje zato što je situacija teška, jer se njihovo zdravstveno stanje pogoršava”, izjavio je za RSE gradonačelnik Bahtiri.
Preko 400 rudara kombinata “Trepča” štrajkovalo je od utorka, zahtevajući od nadležnih organa da usvoje poseban zakon kojim bi Trepča iz nadležnosti Agencije za privatizaciju prešla pod nadležnost Vlade Kosova.
Vlada Kosova je prošle nedelje odlučila da promeni zakonodavstvo kako bi Trepča prešla pod nadležnost Vlade Kosova. Međutim, na dan kad je Skupština trebala da razmotri zakon o tome, premijer Isa Mustafa je odlučio da ga povuče, a da se usvoji drugi zakon o reorganizaciji Trepče, ostavjaljući tako ovaj rudnik i dalje pod nadležnošću agencije.
Direktori Trepče kažu da takva odluka onemogućava dalji napredak Trepče i zahtevaju da nadležnost nad njom preuzme Vlada Kosova, odnosno, da iz društvenog pređe u javno preduzeće.
To su zahtevi i albanskih štrajkača, rudara ovog rudnika. Njihove zahteve podržava i Unija nezavisnih sindikata Kosova.
Institucije Kosova, 14 godina posle rata, pokušavaju da reorganizuju Trepču kako bi ovaj gigant ponovo bio na usluzi kosovskoj ekonomiji. Na tome radi Kosovska agencija za privatizaciju i Posebna komora Vrhovnog suda, i nad njenim upravljanjem nemaju uticaja Skupština i Vlada.
Kao i sama Mitrovica, i ovaj rudnik olova i cinka je od rata podeljen između južnog i severnog dela. Zbog nefunkcionisanja topionice olova u Zvečanu, u severnom delu, kao i cinka, proizvodni kapaciteti se realiziraju samo do faze koncentrata.
Kao ekonomski gigant, Trepča je tokom '80-tih zapošljavala preko 20.000 radnika, a danas broji oko 1500 radnika albanske nacionalnosti, a 1.000 srpske, koji rade u različitim sektorima ovog preduzeća koji se nalaze u južnom i severnom delu Mitrovice.
