Srbija je, posle Grčke i Španije, zemlja sa najviše nezaposlenih u Evropi zbog čega građani šansu za posao sve češće traže na brojnim sajmovima zapošljavanja. Oni su im, neretko, poslednja šansa koja uglavnom zavisi od vrste obrazovanja i specifičnih potreba pojedinih firmi.
Ove godine u Srbiji je održano više od trideset sajmova zapošljavanja, od Kikinde do Surdulice, a jedan od poslednjih bio je u Priboju gde se okupilo oko 500 nezaposlenih.
Oni su samo kap u moru ljudi bez posla, zvanična statistika pokazuje da ih je ukupno čak 774.000 (21 odsto). Tri četvrtine nezaposlenih posao traži duže od godinu dana, dok ostali za radnim mestom tragaju više od šest godina.
Tanja Bjelobrk, iz Nacionalne službe za zapošljavanje, rekla je za RSE da je najviše nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom.
"Prema analizi prijava koje svakodnevno dobijamo od poslodavaca, najtraženija zanimanja su operateri na CNC mašinama i mehatroničari. Takođe, među onima koji su završili četiri godine srednje dosta su tražene i knjigovođe i računovođe", ističe Bjelobrk.
Oni sa završenom srednjom školom mogu da se nadaju poslu i ako su medicinske sestre, zdravstvene negovateljice, stručni za negu starih, kozmetičari, elektrotehničari računara i računarskih mreža, dok su u poslednjih par godina posebno traženi stolari, armirači, zavarivači, keramičari i tesari.
Njih je na sajamskim štandovima potražio i Goran Vučićević, vlasnik građevinske firme.
"Trebaju mi dva zidara, tesari, moleri, gipsari... Biće mi teško da odaberem jer je zainteresovanost ogromna, skoro da na jedno mesto konkuriše po deset ljudi", kaže Vučićević.
Biro rada nezaposlenima nudi prekvalifikacije, važno je i znanje stranih jezika, mada se za posao muče i kandidati sa višim školama i fakultetima. Više šanse od ostalih u današnje vreme imaju inženjeri elektrotehnike, elektronike, mašinstva i građevine, farmaceuti, anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi. Ipak, samo diploma nije presudna pri izboru jer velike firme znatnu pažnju poklanjaju celokupnom profilu kandidata.
Nikola Pavičić - počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon, koja u poslovanju na tržištu Srbije, Ukrajine i Rusije godišnje proda robu vrednu 850 miliona evra - kaže za RSE da je za svaku ozbiljnu kompaniju dobar izbor kadrova "zlata vredan".
"Najveća snaga Tarket Sintelona je upravo 400 supremenadžera. Oni su dugo godina birani i danas su najvredniji kapital firme. U ozbiljnim kompanijama izbor kadrova nije preko papira, već angažujemo adekvatne ličnosti. Rade se intervjui iz kojih se procenjuje potencijal kandidata. Pa to sve zajedno, utisak sa razgovora, testovi i plus diploma su osnov za konačni izbor najboljih za našu kompaniju", smatra Pavičić.
Više od polovine mladih u Srbiji nema posao, dok oni koji rade ne mogu da očekuju veliku platu jer je prosečna neto zarada u državi 370 evra. Na poslednjem pribojskom sajmu zapošljavanja poslodavci su tražili devedeset radnika a prijavilo se pet puta više kandidata, što najbolje govori kolika je "glad" za radnim mestima. Ispred sajamskih štandova, sa nadom da će u nekom drugom gradu dobiti šansu, ostali su prekobrojni građevinci, radnici kožarske struke, plastičari, diplomirani ekonomisti i inženjeri.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da će posla biti sve manje, posebno što statistika pokazuje da su u ovoj godini investicija opale za čak deset odsto.
"A bez investiranja nema novih radnih mesta. Mi smo potpuno zaspali sa reformama privrede i ekonomije. Moramo ih ubrzati da bi bilo inostranih ulaganja. Jer, jednostavno, bez investicija neće biti zaposlenosti", zaključuje Kovačević.
Najmanja nezaposlenost je u beogradskom regionu (18 odsto), najviše ljudi bez posla je u najsiromašniji krajevima, južnom i istočnom delu zemlje gde ne radi svaki četvrti stanovnik, dok je jedino u Vojvodini registrovan mali pad nezaposlenosti. Beogradski Institut za tržišna istraživanja predviđa da će zbog najavljenih reformi u javnom sektoru u 2015. godini nezaposlenost u Srbiji dramatično porasti.
