Sakupljači sekundarnih sirovina uskoro će u Srbiji imati svoju prvu zadrugu, a od nedavno imaju i sindikat. Procenjuje se da u celoj zemlji ima 50.000 sakupljača koji nemaju nikakva radna prava.
Sakupljači rade po snegu, kiši i suncu, nemaju platu, slobodne dane ni odmor, a otpad obično prevoze kolicima, konjskom zapregom ili motokultivatorima sa prikolicom. Sa nadom da će im biti bolje njih dve hiljade učlanilo se u Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina u osam podružnica širom Srbije, od Vranja do Novog Sada.
Šaban Salijević, predsednik Sindikata, kao prvi uspeh navodi da je njihovo zanimanje ušlo u nomenklaturu Nacionalne službe za zapošljavanje, ali da je i dalje najveći problem što još nemaju zdravstveno i penzijsko osiguranje.
„To znači da su ovi ljudi za državu nevidljivi. A mi želimo da ih uvedemo u zakonske okvire, da njihov rad neko uvaži. Sakupljači sekundarnih sirovina svakodnevno rade po 12 ili 14 sati. Za to vreme oni u proseku prepešače po 20 kilometara. Sakupljaju sve, od kartona do metala. Dnevno mogu da prikupe 200 do 300 kilograma papira za šta dobijaju samo 400 do 500 dinara.“
Prvak Srbije u sakupljanju otpada je Rahim Šerifi iz Bujanovca, koji je uz titulu poneo i šampionski pehar, jer je za godinu i po sa svojom porodicom prikupio neverovatnih 80 tona starih akumulatora, gvoždja, aluminijuma, bakra i drugih metala.
Njegov kolega Ištvan Farkaš (50) iz Novog Sada, kako kaže, pola života živi od kanti. Zarada je mala a posao težak.
„Širom grada po kontejnerima sakupljam sve što se može iskoristiti za prodaju. Jednostavno živim od milostinje, bukvalno se hranim i oblačim iz kontejnera. Sekundarne sirovine koje uspem da sakupim i prodam pomažu mi da lakše preživim. Ja idem peške, jer nemam ništa čime bih vozio otpad, pa mogu da zaradim dve do tri hiljade dinara mesečno. Sve što nadjem ponesem u kesama. Ali oni koji imaju neki transport, poput bicikla, tricikla ili špeditera sa konjima, mesečno mogu da zarade od 5.000 do 15.000.“
Legalan rad
Retko ko od sakupljača, koji spadaju u najsiromašniji sloj stanovništva, bi dočekao penziju jer je prosečan vek ovih radnika 46 godina.Da bi se popravio njihov položaj, grupa nevladinih organizacija u Beogradu će osnovati prvu zadrugu za sakupljače.
Dragica Lazić, iz Zelene inicijative, rekla je da će oni tako po prvi put imati stalno zaposlenje.
„Dobiće opremu za rad i radiće legalno. Imaće radna odela, obuću, rukavice... Dobiće i transportno vozilo kojim će prikupljati sekundarne sirovine. Količina koju tako budu sakupili, prema iskustvima zemalja u okruženju, biće za 20 odsto veća od ove koju prikupe kada rade u sivoj zoni.“
Sakupljači koje svakodnevno možemo videti na ulicama gradova prikupe skoro 90 odsto sekundarnih sirovina koje izvoze velike firme uz godišnju zaradu koja se procenjuje do čak 150 miliona evra.
Šaban Salijević tvrdi da je samo prošle godine izvezeno više od 500.000 tona koje su sakupili ovi radnici.
„Profit je ogroman a sakupljači ništa od toga nemaju. Sigurno je da siva sfera vlada u toj oblasti i da postoji crna berza sirovina. Recimo, zahvaljujući uličnim sakupljačima papira Srbija više ne uvozi celulozu. Ali oni od tih ljudi otkupljuju kilogram kartona za samo tri dinara.“
Sakupljač Ištvan Farkaš nada se da će posle 25 godina rada na ulici konačno moći da ostvari ljudska i radna prava.
„Ni jedan radnik u čitavoj državi, pa verovatno ni na čitavoj planeti, ne radi toliko kao sakupljači. Jer mi smo od jutra do sutra na poslu. Na osnovu toga bi trebalo da imamo neke koristi, kao što je beneficirani radni staž, ali do toga možemo doći tek kada ostvarimo pravo na radni staž uopšte.“
Sakupljači rade po snegu, kiši i suncu, nemaju platu, slobodne dane ni odmor, a otpad obično prevoze kolicima, konjskom zapregom ili motokultivatorima sa prikolicom. Sa nadom da će im biti bolje njih dve hiljade učlanilo se u Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina u osam podružnica širom Srbije, od Vranja do Novog Sada.
Šaban Salijević, predsednik Sindikata, kao prvi uspeh navodi da je njihovo zanimanje ušlo u nomenklaturu Nacionalne službe za zapošljavanje, ali da je i dalje najveći problem što još nemaju zdravstveno i penzijsko osiguranje.
„To znači da su ovi ljudi za državu nevidljivi. A mi želimo da ih uvedemo u zakonske okvire, da njihov rad neko uvaži. Sakupljači sekundarnih sirovina svakodnevno rade po 12 ili 14 sati. Za to vreme oni u proseku prepešače po 20 kilometara. Sakupljaju sve, od kartona do metala. Dnevno mogu da prikupe 200 do 300 kilograma papira za šta dobijaju samo 400 do 500 dinara.“
Prvak Srbije u sakupljanju otpada je Rahim Šerifi iz Bujanovca, koji je uz titulu poneo i šampionski pehar, jer je za godinu i po sa svojom porodicom prikupio neverovatnih 80 tona starih akumulatora, gvoždja, aluminijuma, bakra i drugih metala.
Njegov kolega Ištvan Farkaš (50) iz Novog Sada, kako kaže, pola života živi od kanti. Zarada je mala a posao težak.
„Širom grada po kontejnerima sakupljam sve što se može iskoristiti za prodaju. Jednostavno živim od milostinje, bukvalno se hranim i oblačim iz kontejnera. Sekundarne sirovine koje uspem da sakupim i prodam pomažu mi da lakše preživim. Ja idem peške, jer nemam ništa čime bih vozio otpad, pa mogu da zaradim dve do tri hiljade dinara mesečno. Sve što nadjem ponesem u kesama. Ali oni koji imaju neki transport, poput bicikla, tricikla ili špeditera sa konjima, mesečno mogu da zarade od 5.000 do 15.000.“
Legalan rad
Retko ko od sakupljača, koji spadaju u najsiromašniji sloj stanovništva, bi dočekao penziju jer je prosečan vek ovih radnika 46 godina.Da bi se popravio njihov položaj, grupa nevladinih organizacija u Beogradu će osnovati prvu zadrugu za sakupljače.
Dragica Lazić, iz Zelene inicijative, rekla je da će oni tako po prvi put imati stalno zaposlenje.
„Dobiće opremu za rad i radiće legalno. Imaće radna odela, obuću, rukavice... Dobiće i transportno vozilo kojim će prikupljati sekundarne sirovine. Količina koju tako budu sakupili, prema iskustvima zemalja u okruženju, biće za 20 odsto veća od ove koju prikupe kada rade u sivoj zoni.“
Sakupljači koje svakodnevno možemo videti na ulicama gradova prikupe skoro 90 odsto sekundarnih sirovina koje izvoze velike firme uz godišnju zaradu koja se procenjuje do čak 150 miliona evra.
Šaban Salijević tvrdi da je samo prošle godine izvezeno više od 500.000 tona koje su sakupili ovi radnici.
„Profit je ogroman a sakupljači ništa od toga nemaju. Sigurno je da siva sfera vlada u toj oblasti i da postoji crna berza sirovina. Recimo, zahvaljujući uličnim sakupljačima papira Srbija više ne uvozi celulozu. Ali oni od tih ljudi otkupljuju kilogram kartona za samo tri dinara.“
Sakupljač Ištvan Farkaš nada se da će posle 25 godina rada na ulici konačno moći da ostvari ljudska i radna prava.
„Ni jedan radnik u čitavoj državi, pa verovatno ni na čitavoj planeti, ne radi toliko kao sakupljači. Jer mi smo od jutra do sutra na poslu. Na osnovu toga bi trebalo da imamo neke koristi, kao što je beneficirani radni staž, ali do toga možemo doći tek kada ostvarimo pravo na radni staž uopšte.“
