Ni posle odluke Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kojom se izjednačavaju uslovi konstituisanja Bošnjačkog saveta sa drugim savetima nacionalnih manjina, ne nazire se kraj sukoba Beograda sa Bošnjačkom zajednicom muftije
Muamera Zukorlića. Ta zajednica navodi da su svoje predstavnike već izabrali i, optužujući Beograd za diskriminaciju i gušenje izborne volje građana, najavljuju glasnije zahteve za autonomijom Sandžaka.
Nakon ocene poverenice za zastitu ravnopravnosti da je propisivanjem posebnih uslova za konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog saveta učinjena diskriminacija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava izmenilo je Poslovnik, te izjednačilo uslove njihovog formiranja sa ostalim Savetima manjina.
Iako je Bošnjačka kulturna zajednica na čelu sa muftijom Muamerom Zukorlićem još 7. jula konstituisala Savet po istim uslovima kao i za ostale manjine, Ministarstvo, prema rečima državne skretarke
Aniko Muškinja – Hajnrih, neće priznati tako formirano veće.
"Izbrisana je odredba, ali ona kod ostalih Poslovnika nije postojala. Kod ostalih konstituisanja je važio princip prisustva najmanje dve trećina, a toga nije bilo u Poslovniku. Ovde smo pokušali tu odredbu da ugradimo u Poslovnik kako bismo bili sigurni da će taj uslov biti ispunjen. Sada nam je naloženo da izbrišemo tu odredbu, to smo i uradili, ali svi Nacionalni saveti koji su se konstituisali su imali prisustvo više od dve trećine članova”, kaže Muškinja-Hajnrih.
U Zukorlićevoj Bošnjačkoj kulturnoj zajednici optužuju ministra Čiplića 'pokušava sebi da stvori manevarski prostor da bi nastavio sa diskriminacijom nad Bošnjacima i ignorisanjem izborne volje bošnjačkog naroda'.
Podsećamo, Zukorlićeva Bošnjačka kulturna zajednica formirala je Savet koje Ministarstvo ne priznaje sa osvojenih 17 mandata, uz pomoć dva predstavnika Bošnjačkog preporoda. I dok u kabinetu ministra
Svetozara Čiplića, uz izmene uslova, najavljuju novu konstitutivnu sednicu, u toj zajednici kažu da je priča završena.
“Nacionalni savjet Bošnjaka jeste konstituisan po Poslovniku koji je važio za sve Nacionalne savete. Ovo što sada radi gospodin Čiplić jeste da pokušava sebi da stvori manevarski prostor da bi nastavio sa diskriminacijom nad Bošnjacima i ignorisanjem izborne volje bošnjačkog naroda. Očekujemo da će reagovati i Tužilaštvo i pravosudni organi”, navodi portparol sandžačkog muftije
Samir Tandir.
Nakon sukoba oko izbora Bošnjačkog nacionalnog veća, u Novom Pazaru u poslednjih nedelju dana dogodila su se dva incidenta. Najpre je bačena kamenica na beogradski autobus, a potom je u jednoj Osnovnoj školi zapaljena zastava Srbije. Počinioni su uhapšeni, a ministar policije
Ivica Dačić izjavio je da veruje da će dobiti i pravosudni epilog.
“Ali, ovde nije reč samo o tome, nego o tome da se ne narušava jedna klima međusobnog poverenja. Zato je neophodno mnogo više tolerancije i međusobnog dijaloga, ne samo između Srba i pripadnika drugih nacionalnih zajednica, nego i unutar samih naconalnih zajednica jer u ovom slučjau problem jeste i u različitim podelama i sukobima u okviru bošnjačke manjine”, rekao je Dačić.
Kao 1993.Analitičari upozoravaju da je situacija u Sandžaku poslednjih meseci zapaljiva. Direktorka Kulturnog centra Damad u Novom Pazaru
Zibija Šarenkapić kaže da je „paljenje državne zastave na jednoj školi ozbiljna stvar“.
"Nesporno je da je muftija Zukorlić imao i ima ambiciju da bude kapa nebeska nad Bošnjacima u Sandžaku i šire. Tu ambiciju on ima vrlo jasno deklarisanu još od neke '95. godine pa sve do danas", kaže sirektorka Kulturnog centra Damad u Novom Pazaru Zibija Šarenkapić.
: Da li se brinete da pojedinačni incidenti mogu prerasti na nešto ozbiljnije?
Šarenkapić: Da meni se čini da sve ovo liči na 1993. godinu samo što nemamo tenkove oko grada. Ne bih rekla da raste atisrpsko raspoloženje, nego raste antibeogradsko raspoloženje.
I pored ovakvih ocena, tenzije ne jenjavaju. Tako je, nezadovoljan ponašanjem Beograda, glavni muftija Islamske zajednice Muamer Zukorlić sa konferencije za novinare poručio:
“Savršeno je jasno zašto su sve glasniji zahtevi za autonomijom Sandžaka.”
Zibija Šarenkapić smatra da ovakvi zahtevi nemaju podršku građana, koji, prema njenim rečima, žele dogovor. Ona odgovornost za napetu situaciju u Sandžaku, vidi i u mufitiji Zukorliću, i u ponašanju Beograda.
„Nesporno je da je muftija Zukorlić imao i ima ambiciju da bude kapa nebeska nad Bošnjacima u Sandžaku i šire. Tu ambiciju on ima vrlo jasno deklarisanu još od neke '95. godine pa sve do danas. S druge strane država pokazuje toliku trapavost, toliku neodgovornost u postupcima, da mi na terenu stičemo utisak kao da i jedni i drugi nastoje - i Zukorlić i država da od svega naprave siguran prostor koji će im omogućiti da kad se god ozbiljno pitanje Kosova bude stavljalo na dnevni red, imaju Sandžak kao rezervnu varijantu problema“, tvrdi Šarenkapić.
Analitičari su saglasni da je poslednji trenutak da sve strane sednu za sto i otvore dijalog o svim nerešenim pitanjima.
*****Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi
Kada će bošnjačka zajednica u Srbiji dobiti svoje predstavnike Kakav je danas položaj Bošnjaka u Srbiji Raspušten Nacionalni savet Bošnjaka