Piše: Glen Kejts, priredio Slobodan Kostić
Protekla tri meseca Gradska skupština u Slavjansku bila je glavni štab proruskih separatista.
Samozvani „narodni gradonačelnik“ Vjačeslav Ponomarjov koristio je jednu malu kancelariju kao privatnu tribinu za napade na one koje je nazivao kijevskom „huntom“, dok su zapuštene prostorije u suterenu služile kao priručni zatvor za taoce.
Sada, nakon što su ukrajinske snage povratile 6. jula kontrolu nad gradom, ova zgrada postala je skladište hrane za 130.000 izmučenih stanovnika Slavjanska.
Ispred Gradske skupštine i glavne ulice koja je okružuje, otegao se dugačak red građana koji čekaju na sledovanje hrane, uglavnom hleba, kobasica, konzervi i povrća.
Oleksandr, jedan od stanovnika Slavjanska, sa vidljivim olakšanjem svedoči za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa da duže od dve nedelje u lokalnim prodavnicama nisu mogle da se nađu osnovne potrepštine, a da njegovi stariji sugrađani nisu primili penzije mesecima.
Na videu koje je objavilo Ministarstvo odbrane, desetine građana, neki i sa decom, okupili su se da se zahvale i pozdrave ukrajinske snage koje su konačno oslobodile grad.
Ipak, dostavljanje hrane i sveopšte oduševljenje stanovnika grada koji je bio jedno od ključnih uporišta separatista i glavna linija fronta u borbama sa ukrajinskim snagama, ne znači da je pred Vladom iz Kijeva lak put.
Reči stanovnika ovog grada koje se mogu čuti na ukrajinskim medijima otkrivaju tenzije između onih koji su se oslobodili od nasilja i drugih, koji za sve ono što se dešavalo – okrivljuju zvanični Kijev.
„Pobunjenici su nas oslobodili“, reći će jedna žena za TV Hromadsku, informativnu kuću iz Kijeva. „Oni nisu išli na Majdan, bili su ovde u svom rodnom gradu, oni su naši momci. Nisu Rusi, ni Čečeni, ništa drugo nego naši ljudi“.
Ali jedna druga građanka, dok nosi dve vekne hleba u rukama, uzrujano svedoči o mračnijoj strani separatističke vladavine.
„Videla sam kroz prozor kako stižu ti branioci“, ironično govori ona o proruskim separatistima i njihovoj taktici zastrašivanja. „Uzmu ljude, nabiju im kese na glave i strpaju ih gepek.“
Treća stanovnica Luganska, uvređeno je tražila od nje dokaze za takve tvrdnje, dok je četvrta sve te optužbe nazivala besmislicama.
Ostali građani Luganska koji su bili spremni da govore o onome što se dešavalo, uključujući i one koji podržavaju Kijev, priznaju da među njihovima susedima i prijateljima i onih koji su se pridružili separatistima, što ostavlja opasan prostor za dugoročne podele u gradu.
Očigledno je da ovom gradu predstoji dug put do oporavka, s obzirom da su još uvek više nego vidljivi tragovi militatnih separatista.
Osim popravki oštećenih zgrada i domova, predstoje neodložni poslovi za obnovom vodovodnog i energetskog sistema koji je oštećen u velikom delu grada.
Vlasti su obećale da će stanovništvo dobiti vodu i struju do kraja nedelje, najavljujući da se građanima deliti hrana sve dok vlada ne uspostavi ponovo plaćanje svih nadležnosti.
