Obrt u slučaju Taton! Barem su tako u pojedinim medijima u Srbiji prenete reči navodnog svedoka Dragana C. koji je (kako se prenosi) u vreme ubistva
Brisa Tatona na Obilićevom vencu u Beogradu, bio čuvar garaže koja se nalazi pored samog mesta gde su francuskom državljaninu nanete smrtonosne povrede. Tačka na ubistvo iz septembra 2009. godine za koje su osuđeni navijači – huligani, nikako da definitivno bude stavljena.
Šta više, duboko bolne snimake unakaženog mladića koji se, priključen na aparate, u beogradskoj bolnici danima borio za život, kao da su mnogi zaboravili. Danas se otvoreno govori i o tome koliko je moguće da presude budu povučene, a osuđenici pušteni na slobodu.
Roditelji osuđenih, povezanih u Udruženje „Hoćemo istinu“, nikada se nisu pomirili i prihvatili presude kojima su njihovi sinovi označeni kao ubice.
Stefan Veličković osuđen je prvostepeno na dvanaest, a u drugom stepenu na sedam godina zatvora.
Njegova majka
Vera, za Radio Slobodna Evropa, ponavlja da njen sin nije kriv, te da je žrtva „političkog manipulisanja slučajem Taton“.
„Došla sam u situaciju da bih volela da je moje dete nešto uradilo i da je bilo adekvatno kažnjeno“, kazala nam je ona.
Medijska pažnja u zemlji i izvan nje, optužbe da se donedavna vlast oličena u bivšem predsedniku
Borisu Tadiću pokazivala nesposobnom u razračunavanju sa nacionalizmom inspirisanim huliganima, te intervencija i zvaničnog Pariza. Da li su ti faktori zaista uspostavili atmosferu u kojoj se nije smelo dopustiti da slučaj ne dobije epilog?
Vera Veličković je uverena:
„Da se vlast nije promenila ova deca bi verovatno istrulila u tom zatvoru“.
RSE: Zašto to ima veze sa time ko je na vlasti?
„Zato što je Sud za moje dete, i za ostalu decu, doneo dokaze o njegovoj nevinosti. Sud je dokazao njegovu nevinost a on je u zatvoru. I o čemu pričamo? Kako proces nije politički? Oni su samo gledali da sačuvaju svoje fotelje“.
RSE: Kako je Sud dokazao njegovu nevinost ako je osuđen?
„Na primer, u istrazi istražni sudija je dva puta tražio Stefanov otpust jer ne postoji ni jedan jedini dokaz da je Stefan kriv. Stefana nema na kamerama....“.
Ako već nije niko od osuđenih nije kriv, kako tvrdi naša sagovornica, pitali smo je ko je zapravo ubio Tatona.
„Ja ne znam to. Ne znam“, odgovorila je ona.
Istovremeno, advokat porodice Taton
Slobodan Ružić priprema se za septembar i početak suđenja po zahtevu za nadoknadu štete u iznosu od 300.000 evra koju porodica ubijenog traži od države Srbije. Ružić podvlači da je slučaj na Sudu do detalja rasvetljen te da se iza poslednjih poteza krije ambicija za revizijom procesa.
„Iz materijalnih dokaza se vidi da je izjava tog svedoka nije istinita. Zašto? Zato što je utvrđeno da Bris Taton nije skočio. Veštaci su utvrdili da na njegovoj majici postoje tragovi od ograde, što znači da ga je neko pritisnuo na ogradu. Dalje je u postupku utvrđeno da on nije skočio sa vrha stepeništa, kako tvrdi taj svedok, nego je gurnut sa boka, sa strane. Treća stvar, ovaj čovek kaže da je on, sa nekakvim inkasantom izvadio Brisa Tatona iz rupe u koju je bačen a u postupku je utvrđeno da su da su na lice mesta došli radnici Hitne pomoći. Bolničar i doktorka. I da je taj bolničar čovek koji je njega izvadio i stavio u tu stolicu“, kaže Ružić.
RSE: Ukoliko verujete da iza toga stoji pokušaj da se sprovede revizija procesa, šta mislite čija bi to ambicija mogla biti?
„To je naravno ambicija odbrane i okrivljenih. Ja nemam ništa protiv toga. Ali mi imamo ozbiljne sudove i ozbiljne sudove i nema nikakve šanse da bi moglo da dođe do ponavljanja postupka“, rekao nam je advokat Ružić.
Konfuzija, nesigurnost i nestabilnost
Sudijama bi trebalo verovati, ali šta god ubuduće odlučivali (a izjašnjavaće se i o žalbama odbrane podnetim Ustavnom sudu zbog „povrede prava na pravično suđenje“) teško da mogu zanemariti i interes koji je premijer
Ivica Dačić pokazao za rasplet očigledno vanredno značajnog predmeta.
Bris Taton rekao je Dačić i potvrdio da je razgovarao sa predsatvnicima lista koji je preneo navode svedoka po kojima Taton nije bačen sa stepenica, već je sam skočio.
„Podsetio bih da je u tom slučaju doneta sudska presuda, ali ako postoje neki novi momenti sigurno je da će sve te nove momente naši istražni organi proveriti", izjavio je Dačić.
A pre samo tri meseca, kada su Tatonovi zatražili odštetu od Srbije, tada u svojstvu šefa policije i ovako je govorio:
„Nisam nikada govorio da je bilo koji srpski državljanin ili njegova porodica dobila obeštećenje od bilo koje druge države za bilo koji napad na običnog čoveka, a kamoli navijača u bilo kojoj zemlji Evrope“.
Da li sudije posle ovakvih izjava mogu rasterećene ući u sudnicu? Podsetimo, 15 navijača „Partizana“ osuđeno je u januaru 2011. godine najpre na 240 godina zatvora, da bi odlukom Apelacionog suda iz januara ove godine ta cifra spuštena na 123 godine.
Kazne su smanjene svima, uključujući i dvojicu najteže osuđenih
Đorđa Prelića (15 godina) i
Dejana Puzigaću (14 godina) kojima je suđeno i presuđeno u odsustvu, zbog čega su i na međunarodnoj poternici. Poslednji put, podsetićemo opet, pomenuo ih je direktor policije
Milorad Veljović:
„Naša saznanja ukazuju da se Prelić Đorđe najverovatnije krije u jednoj od susednih država, dok se Puzigaća Dejan, po nekim saznanjima, nalazi na prostoru Kosova i Metohije“.
Izgovoreno je to aprila 2010. godine, a upravo Puzigaćin advokat sada traži od prvostepenog Višeg suda ponavljanje postupaka.
Možda su strahovi neosnovani, ali malo ko u Srbiji bi danas posle svega mogao sa sigurnošću reći da se konstrukcija slučaja Taton neće srušiti, te da osuđeni neće izaći na slobodu. Glumica i aktivistkinja za ljudska prava
Mirjana Karanović, zamoljena za komentar, nam je rekla:
„Tako nešto meni bi izazvalo kamen u stomaku kog teško da bih mogla tako lako da se oslobodim“.
Da ništa nije isključeno pokazuje upravo kampanja koja ide u korist osuđenih, a koja je pojačana, slučajno ili ne, upravo u trenucima smene vlasti u Srbiji. Tom kampanjom možda diriguje odbrana osuđenih, ali u njoj je nesumnjivo značajno mesto zauzeo i film
Ivane Rajović i
Borisa Malagurskog. Reč je o filmu „Pretpostavka pravde“ u kom se u efektno montiranom kontekstu obara stavka po stavka procesa i protura teza o nevinosti osuđenih, dok se predstavnici pravosuđa prikazuju kao neuverljivi i zbunjeni, ali bahati, aparatčici.
Efekat je dobrim delom i postignut, jer slučaj koji je trebalo da bude prekretnica u obračunu sa huliganskim grupama, postepeno je prerastao u konfuznu priču čija je kulminacija tvrdnja da se nesrećni Taton sam bacio.
„Niko pri zdravom razumu ne bi mogao da poveruje u tako nešto. Mislim da velika većina ljudi u Srbiji neće progutati takvu priču. Iako ja mislim da, ukoliko postoji namera, to neće sprečiti neke ljude da proture takvu priču. Mislim da je to strašno i skandalozno. To je još jedan trenutak u kome se ova zemlja stavlja u situaciju potpune konfuzije, nesigurnosti i nestabilnosti. Takve stvari su veoma uznemirujuće. A bila bih veoma uznemirena i ljuta ukoliko bi to bilo nešto više od taktike advokata odbrane", komentariše Mirjana Karanović.