Čak 80 odsto srednjoškolaca u Srbiji odobrava neku vrstu diskriminacije LGBT osoba, dok većina ima izraženu etničku distancu prema Romima, Albancima, Bošnjacima i Hrvatima, pokazalo je istraživanje YUKOM-a – Komiteta pravnika za ljudska prava.
Od 800 učenika gimnazija i srednjih škola koji su učestvovali u anketi samo 16 odsto njih smatra da LGBT populacija treba da ima prava kao i ostali građani.
Milan Antonijević, iz YUKOM-a, rekao je za RSE da je ispitivače iznenadio i podatak da skoro 20 odsto ispitanika ne prepoznaje diskriminaciju.
“Zabrinjava podatak da je ogromna većina dece prisustvovala nekom obliku diskriminacije a da to nigde u sistemu ne može da se detektuje. To očigledno znači da oni koji su bili dužni da reaguju to nisu učinili. Dakle, vidi se da su deca u velikoj meri netolerantna i da se na tom problemu ne radi mnogo. Deca za to naravno nisu kriva jer rastu u okruženju u kom mediji i političari svakodnevno šalju poruke koje nisu tolerantne”, smatra Antonijević.
Čak 70 odsto srednjoškolaca izričito ne želi da se druži sa bar jednom manjinskom grupom, i za njih su kao prijatelji najmanje poželjni pripadnici LGBT populacije, Albanci i Bošnjaci.
Novinar
Fahri Musliu, dopisnik Radio televizije Kosova koji 40 godina živi u Beogradu, kaže za RSE da nema teškoće u svakodnevnom životu, ali da je primetno da postoji distanca prema Albancima.
„Po onome kako se ja osećam i koliko ovde imam prijatelja i drugara uošte se ne može reći da se ljudi ne druže sa mnom jer sam Albanac. Ja nikada nisam imao probleme da se družim sa drugim ljudima ili oni sa mnom. Ali u srpskom društvu postoje predrasude zato što se politika i dalje bavi time. Zato što su za političare, medije i deo društva u Srbiji i dalje Albanci divlji ljudi, teroristi i sve najgore što se može pripisati nekoj naciji. Ali, sa druge strane, imate puno Albanaca i Srba koji se lepo druže koliko ja znam. I to bi se moglo nazvati paradoksom. Ali sve to je zbog pogrešne poolitike koja ne pokušava da miri ljude, da jedni drugima pruže ruku, nego stalno izaziva mržnju, podele, i jaz među ljudima, pre svega među Srbima i Albancima“, ističe Musliu.
Tradicionalni obrasci
Istraživanje je pokazalo da đaci smatraju da homoseksualnost treba zadržati između "četiri zida", i da je kao pojavu treba sakriti od dece, kao i da se skoro deset odsto srednjoškolaca ne bi družilo sa Hrvatima i Romima.
Muzičar
Olah Vince, predsednik romskog udruženja “Roma muzika”, kaže da mu popularnost pruža privilegiju da ne bude na meti diskriminacije.
Škola u Srbijiističe on.
Socijalni psiholog
Bora Kuzmanović smatra da je odnos mladih prema manjinskim grupama posledica niza problema sa kojima se proteklih decenija suočavalo srpsko društvo i rastućeg siromaštva, što je dovelo do raspada sistema vrednosti.
„Deo mladih, među kojima mnogi nisu ni zapamtili rat i ne znaju kakve su sve posledice, misli da se na neki način odužuje svojoj etničkoj zajednici tako što okrivljuje druge. Mnogo utiče i nepovoljan položaj mladih koji frustriranost, nezadovoljstvo i prikupljenu agresiju ispoljavaju prema nekima za koje se čini da je to lako moguće ili da je čak i poželjno im to raditi. A kada je u pitanju odnos prema gej populaciji tu je verovatno prisutan i još jedan faktor koji se može nazvati tradicijom, nekim mišljenjem da to nije sasvim u skladu sa tradicionalnim obrascima“, navodi Kuzmanović.
Prema viđenju ispitanika, Romi su ubedljivo najviše izloženi diskriminaciji, dok posle njih najviše problema te vrste imaju pripadnici LGBT populacije i osobe s invaliditetom.
Milan Antonijević, iz YUKOM-a, zaključuje da se čitavo društvo ozbiljno mora pozabaviti ovim problemom.
“Ako im se ponavljaju poznati stereotipi mladi se sprečavaju da se razviju u tolerantne osobe. I ako se u školi i porodici ne bude radilo na tome oni će imati stavove mržnje i netrpeljivosti koji na kraju lako dovode do nasilja”, rekao je Antonijević.
Anketirani đaci su kao diskriminisane prepoznali i socijalno ugrožene, siromašne, ljude sa sela, zaražene HIV virusom, povučene osobe, profesore, stare i drugačije odevene.