Kao i čitav region ili njegove najneuralgičnije tačke poput Bosne i Hercegovine, na Srbiju su u poslednje vreme upereni jači reflektori Evropske unije i drugih međunarodnih igrača. Upućuju joj se jasnije sročene poruke o nužnosti otvaranja praktičnih razgovora sa Kosovom i drugim susedima u regioinu, ali se rigoroznije preispituju i njene performanse kod kuće – posebno
u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije.
Srbija sama definiše tempo približavanja Evropskoj uniji i da niko osim Srbije i njenih državnih organa ne može uraditi ono što mora da se uradi, izjavio je za Radio Slobodna Evropa
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Srbija je sada još zamrznuta. Proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju još stoji i blokiran je zbog nedovoljne saradnje sa Hagom. Bez razlike da li će Bramerc dati bolju, pozitivnu ocenu ili ne, ja uporno radim na tome da sve što je napredno bude u izveštaju pravovremeno. Ako se ta saradnja kojim slučajem sutra, prekosutra završi, ako bi se Mladić pojavio u Hagu, mi moramo biti spremni da odmah uđemo u proceduru s tim izveštajem”, istakao je Kacin i dodao da će u Beogradu saslušati stavove cele palete relevantnih struktura, od vladinih i nevladinih organizacija do vladajućih, odnosno opozicionih stranaka.
Jelko Kacin u poseti Beogradu, Foto: Vesna Anđić
Svrha Kacinovog dolaska u Beograd je, prema njegovim sopstvenim rečima, priprema izveštaja o napretku Srbije, kako bi on bio spreman da, kada za to dođe vreme, odmah uđe u proceduru.
Ostaviti prostora za razgovorePoslednjih nedelja u kontekstu evrointegracije Srbije Brisel Beogradu sve učestalije šalje poruke o tome
da mora otvoriti praktični dijalog sa Kosovom. I evropska “šefica diplomatije” Ketrin Ešton, i francuski šef diplomatije Bernar Kušner i mnogi drugi evropski lideri, upućivali su takve poruke.
U sredu u Beograd stiže i evropski komesar za proširenje Štefan File i verovatno je da će i on u sličnom tonu govoriti. Britanski ambasador Stiven Vortsvorts čak je podsetio na dva pitanja u upitniku Evropske komisije na koja će uskoro Srbija morati da odgovori: kolika joj je teritorija i koliko ima stanovnika.
S druge strane, srpska diplomatija kao da ne čuje sve ove poruke: i dalje je na steroidima, fokusirana jedino na ometanje priznanja Kosova, pa mnogi posmatrači stiču utisak da se između Brisela i Beograda odvija dijalog gluvih. Pitali smo
Tanju Miščević, bivšu šeficu vladine kancelarije za evrointegracije, da li joj stvari tako izgledaju i kako to razume.
“Suviše su oštri stavovi. Čini mi se da to predstavlja, kako bih rekla, definisanje poslednje linije odbrane u čitavoj ovoj priči. Naprosto, nikada se ne sme biti toliko odsečan u davanju konačnih sudova, posebno ne u diplomatiji. Uvek treba ostaviti dovoljno prostora za razgovore, koji, naravno, ako su i sa jedne i sa druge strane uslovljeni tako tvrdim stavovima – ne mogu da se odvijaju”, ističe sagovornica RSE.
Postoje dva jaka razloga zbog čega iz Brisela u poslednje dve nedelje učestalo dolaze ovakve poruke – to je činjenica da je Srbija podnela zahtev za kandidaturu u EU i iščekivanje mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, kaže politikolog
Predrag Simić, koji smatra da su ovo i dva prioriteta spoljne politike Srbije koja nisu međusobno zavađena.
Upitan kako će Srbija odgovoriti na pitanje iz upitnika Evropske komisije kolika joj je teritorija i koliko ima stanovnika, Simić kaže da su zvanični organi Srbije na to dali odgovor.
„Taj odgovor je u direktnoj kontradikciji sa problemom Kosova koje je 22 člana Evropske unije priznalo, a 5 nije. Evropska unija zbog toga i nema jedinstvenu politiku. Zato mislim da i dolazi ova uzdržanost od strane Kušnera, doduše ne i od svih njegovih kolega, da se od Srbije ne traži formalno priznanje nezavisnosti Kosova. Odgovor na to smo čuli od predsednika Srbije Tadića da Srbija ne želi ni eksplicitno ni implicitno da prizna Kosovo, ali pitanje Beograda i Prištine u ovom trenutku možda i ne izgleda tako kontroverzno sa stanovišta njihovih veza jer Srbija nije izvršila ekonomsku blokadu Kosova. Naprotiv, u ovom trenutku Kosovo je jedan od značajnih potrošača proizvoda iz centralne Srbije“, ističe Simić.
Srbija će odgovoriti po Ustavu
On, međutim, dodaje, da se može naslutiti da će se Srbiji uskoro isporučiti na rešavanje neki konkretni problemi kao što je putovanje građana sa kosovskim pasošima preko teritorije Srbije i da nije jasno kako će srpske vlasti taj problem rešiti.
Tanja Miščević nema dilemu o tome kako bi odgovorila na pitanja o veličini teritorije Srbije i broju njenih stanovnika na koja je podsetio britanski ambasador u Srbiji.
„Ja bih prosto znala da odgovorim na ambasadorovo pitanje. Srbija ne može odgovoriti drugačije u upitniku na to kolika je njena teritorija i koliki broj stanovnika ima nego što je napisano u njenom ustavu. Dakle, to mora biti odgovor koji će srpska vlada poslati u Brisel jer bi u suprotnom izneverila odredbe sopstvenog ustava. To, naravno, neće uraditi. Uverena sam, međutim, da se ovde - iako to možda ne izgleda uvek tako - razmišlja i o tome kako naći način da se konstruktivno odgovori na potrebu svakodnevnog funkcionisanja u regionu kada znate da vas dobro funkcionisanje i saradnja u regionu uslovljavaju za evropske integracije“, kaže Miščević.
Učestali su u poslednje vreme i pokušaji zapadnih diplomata da Srbiju podsete na neke kompromisne formule između zemalja koje se međusobno nisu priznavale. Tako je britanski ambasador u Srbiji Vortsvorts podsetio na to da je nekadašnja Zapadna Nemačka, uprkos tome što nije priznavala Istočnu Nemačku, sa njom na tragu Brantove „istočne politike“, uspostavila saradnju o praktičnim pitanjima. Uputio je i na kompromisnu formulu između Velike Britanije i Irske u vezi sa Severnom Irskom.
Verovatno je da se nijedno od ovih rešenja neće moći iskopirati, ali Brisel će biti sve aktivniji broker u pogledu iznalaženja adekvatnog kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine, ističe Predrag Simić i dodaje:
“Pretpostavljam da će Srbija, ukoliko zadrži konstruktivni pristup, ukoliko stvari ne bude formulisala po matrici ‘ili-ili’ - ili Kosovo ili Evropa, kao što se ponekad ovde i pominje – dovesti do snažnijeg angažovanja čak i zemalja koje su priznale Kosovo da se pronađe neko rešenje koje neće ni eksplicitno ni implicitno priznavati nezavisnost Kosova, ali će otvoriti prostor za razvoj saradnje između Beograda i Prištine”, kaže Predrag Simić.