Čitava rasprava o tome da li će Srbija odustati od krutog stava, promeniti sopstveni Ustav i priznati kosovsku nezavisnost, još jednom se razbuktala nakon što je grupa nemačkih parlamentaraca u Beogradu poručila da će prijem Srbije u EU pratiti i priznavanje Kosova.
Udubljen u jednoipočasovnu raspravu o transparentnosti korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije Srbiji, u kojoj je uglavnom dominirao, potpredsednik Vlade
Božidar Đelić po njenom završetku molio je da pitanja koja bi mu postavili budu vezana za temu skupa. Zatim je i sam zaključio, koristeći dobro poznatu formulaciju, biće ali „Malo morgen...“
Igrajući se nemačkim terminima sam se nadovezao na interesovanje koje su probudili nemački parlamentarci. Đelić kaže da ono što su oni rekli novinarima nije stav koji su izneli na zvaničnim sastancima.
„Zvanična pozicija Nemačke jeste da oni priželjkuju rešenje za pitanje Kosova. Najbitnija stvar jeste da su veoma poznate crvene linije naše zemlje po tom pitanju. Srbija niti direktno niti indirektno neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine. Samim tim Republika Srbija sa jedne strane zna da pitanje Kosova moramo rešiti, pre ulaska u Evropsku uniju, a sa druge strane to rešenje nikako ne može biti priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti“, navodi Đelić.
Nejedinstvo u EU
Šta znači ovaj „da, ali zapravo ne“ sistem. Za Đelića ništa drugo osim da i članovi Bundestaga imaju različita mišljenja, koja se ne moraju poklapati sa zvaničnom nemačkom politikom. U tom kontestu po njegovom mišljenju jedino je bitno da:
„Nemačka ni na koji način ne traži priznavanje Kosova od strane Srbije. Realnost je da mi po tom pitanju imamo drugačije stvove, da Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da kroz dijalog koji smo otpočeli sa Prištinom želimo da pronađemo rešenje za to najteže pitanje. To je realnost, kao što je isto realnost da unutar Evropske unije nema jedinstva po pitanju Kosova, da pet država članica EU nije priznalo Kosovo.“
RSE: Ne donosi li se konačna odluka na bazi konsenzusa? Jednoga dana jedna od država EU može blokirati proces ukoliko postavi priznavanje Kosova kao uslov.
Đelić: Pogledajmo istovremeno i šta je navodno rečeno. To je da ne postoji nikakav uslov osim onog koji dobro znamo a to je da krenemo u pregovore, da se ti pregovori odvijaju, a u perspektivi mi veoma dobro znamo šta je naš cilj. Naš cilj je da se postigne istorijski kompromis između Srba i Albanaca. Zato što se pitanje Kosova nije pojavilo sa Slobodanom Miloševićem i nije nestalo sa njegovim odlaskom sa scene. Tako da to je istorijska realnost i naš cilj jeste da pronađemo rešenje, a to rešenje nikako ne može biti priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti“.
Istovremeno u Briselu, sa bitno manje diplomtskog takta nego Đelić, ministar inostranih poslova
Vuk Jeremić, ne troši previše reči:
“Mnogo puta sam rekao šta mislim o kosovskoj nezavisnosti i svoje mišljenje nisam ni malo promenio, pa ne znam da li bi opet trebalo da ga ponavljam?”
Na pitanje “ima li novih uslova?”, odgovara:
“Tako nešto nisam čuo od gospodina Filea. Koncentrisali smo se na oktobarski izveštaj o napretku u evro integracijama. Kada je reč o stavu Srbije prema priznanju Kosova, danas, sutra, u naredne tri godine ili jedan vek, moj stav ostaje isti.”
Nema novog uslovljavanja
S obzirom na politički trag koji Jeremić ostavlja niko nije ni očekivao da bi on mogao napraviti bilo kakav iznenadni zaokret. Pa ni komesar EU za proširenje
Štefan File. Njih dvojica su razgovarali o predstojećem izveštaju o napretku u evrointegracijama. File je ponovio da države EU nisu voljne da prihvate državu koja ima nerešene odnose sa susedima ali je i dodao da se ipak ne može govoriti o novom uslovljavanju Srbije.
Štefan File u Beogradu, mart 2011
"Moj mandat je što se toga tiče veoma jasan. Kada smo predali Upitnik, jasno smo naveli da on ne podrazumeva Kosovo. Ono što ja verujem da je sada prioritet jeste da se reše neka praktična pitanja kroz dijalog i vidim da se razgovori kreću u pravom pravcu i očekujem konkretne rezultate u nedeljama koje su pred nama", rekao je File.
Jasno je da nemački poslanici nisu govorili o izboru sa kojim će se Srbija koliko danas suočiti. Njihove ocene odnose se na vreme koje dolazi zbog čega moguća izvesnost na koju ukazuju od strane zrele politike trebalo bi da bude uzeta u obzir.
To su elementi na koje ukazuje direktor kancelarije Fondacije “Fridrih Ebert” u Srbiji
Mihael Erke.
“Prvo, to je mišljenje nekih članova Parlamenta. To nije zvanična nemačka pozicija. To je stav, ne više od toga. Ne radi se o jasnoj političkoj poziciji koje, uostalom, neće ni biti sve dok pet članica EU ne priznaju Kosovo. Sve do tada ne može biti ostvarena direktna veza između srpskog članstva i
priznavanja Kosova. Na duže staze takav uslov bi se mogao
Mihael Erke ocenjuje da neće biti ozbiljne političke pozicije dok pet članica EU ne priznaju Kosovo.
pokazati kao tačan, ali na kraće mislim da stvaranje takvih veza nisu ozbiljne. Ipak, ne mogu previše spekulisati o kretanjima u budućnosti. Mislim da na veoma duge staze mora biti pronađen neki aranžman za Kosovo. To je jasno. S obzirom na to, jasno je i da ocene iz Bundestaga od strane političke elite u Srbiji moraju biti uzete u obzir, jer pokazuju da u Nemačkoj postoje glasovi, rekao bih na strani konzervativnih partija, koje mogu insistirati na povezivanju članstva i priznanja, baš kao što se mora uzeti u obzir i da aktuelna nemačka opozicija ima drugačije stanovište. Da zaključim, te ocene se moraju ozbiljno shvatiti, to je tačno, ali i uz svest da je to za sada stav dela nemačke javnosti”, ocenjuje Erke.
U najmanju ruku takvi stavovi pokazuju izaove sa kojima bi se Beograd tek mogao suočiti a za koje danas ne izgleda posebno pripremljen. Pogotovu što pronalaženje rešenja za kosovsko pitanje nije stvar diskusije već nužnosti, ocenjuje analitičar i predsednik Foruma za etničke odnose
Dušan Janjić. Toga su, navodi on, svesni i predsednik Boris Tadić te njegova vladajuća Demokratska stranka.
“To je obaveza koju je on prihvatio pre dve godine i potpisao pismeni komitment u Vašingtonu da će naći rešenje za Kosovo koje odgovara svim stranama. To naravno dozvoljava interpretaciju. Takođe, opšte je poznato da članstvu u EU podrazumeva da zemlja članica ima rešene sve međususedske probleme sa drugim zemljama. Savim je realno da se Kosovo i Srbija nađu u isto vreme pred prijem u EU. Dakle, ta obaveza da oni međusobno reše problem na neki način stoji. Uz to ovde je bio Džozef Bajden, potpredsednik SAD. On je Tadiću ponudio model – ako ne možete da rešite pitanje statusa, ostavite to sa strane. Ali i to se mora dogovoriti sa Kontakt grupom za Balkan i sa Kosovom. Mislim da taj deo političke elite ovde to zna. Onaj drugi deo, socijalisti i druge članice vladajuće koalicije možda znaju ali misilm da ne prihvataju te vrednosti”, kaže Janjić.
RSE: Kako bi smo onda to nazvali? Manjak političkog realizma?
Janjić: Mislim da je to po onoj ‘vuk dlaku menja, ali ćud nikako’.
Srbija je stegnuta između sopstvenog Ustava koji se lako ne menja i očekivanja iz međunarodne zajednice bez čije realizacije se dalje ne može ići. Rascep je to na koji, za sada, ni jedna strana, nema jasan odgovor.