U nedostaku istine o tome ko je i zbog čega ubio gardiste, dvadesetjednogodišnje
Dragana Jakovljevića i
Dražena Milovanovića, javnost je u poslednjih sedam godina uspela da iskroji barem deset različitih verzija.
Porodice je najviše naljutila ona koju je tri dana nakon tragedije saopštio kapetan
Vuk Tufegdžić, tada istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, a po kojoj su se mladići poubijali međusobno
.
“Smrt vojnika nastupila je kao posledica ranjavanja iz vatrenog oružja koje su dužili, bez učešća trećeg lica", saopšteno je 8. oktobra 2004. godine.
Državna nezavisna komisija je utvrdila, međutim, da je vojnike ubila treća osoba ili osobe, što je potvrđeno i u izveštaju forenzičara
Ljubiše Dragovića i balističara FBI
Stiva Kaspera.
Oboreni zaključak Vuka Tufegdžića i činjenica da ni nakon sedam godina nema istine, rezultati su traljave istrage, ali i opstrukcija koje su slučaj gardista pratile, uveren je
Predrag Savić, jedan od advokata koji zastupaju porodice ubijenih mladića.
„Ovde smo imali više opstrukcija od istražnih organa, nego namere da se predmet reši... Obducenti su svoj posao odradili vrlo traljavo, nisu fotografisali metkove, dozvolili su da se sve uniforme nakon obdukcije ubuđaju, neprofesionalno su se odnosili prema opisu povreda nanetih vojnicima. Balističari su potpuno sami i svojevoljno donosili zajključke bez asistencije veštaka sudsko - medicinske struke, i koji su pokušavali da naprave da kod jednog vojnika postoji apsolutni pristup,
„Ovde smo imali više opstrukcija od istražnih organa, nego namere da se predmet reši...", tvrdi advokat Predrag Savić.
što su kasnije FBI i doktor Ljubiša Dragović iz Amerike demantovali. Znači, imali smo situaciju da je od strane veštaka iz vojne istrage činjen niz propusta, a naše je mišljenje da su ti propusti namerno rađeni. Pritom je i vojni istražni sudija, koji je rukovodio istragom, učinio niz drugih propusta“, rekao je Savić.
Maske su pale
Zbog svega toga je još oktobra 2005. podnet zahtev o sprovođenju istrage, ali on i dalje sakuplja prašinu u nekoj od fioka Vojnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kaže Savić i najavljuje žalbu Ustavnom sudu.
„Da je po tim zahtevima postupano, verujemo da bi danas bili bliže otkrivanju istine ovog ubistva, streljanja dvojice mladića... Zbog toga podnosimo jednu ustavnu žalbu, a drugu ustavnu žalbu podnosimo jer smatramo da nadležni organi nisu u istrazi poduzeli sve što je trebalo i da nisu postupali kao nezavisni i nepristrasni, naročito dok je postojala vojna istraga, a potom i dok je na vlasti bio režim Vojislava Koštunice. Na kraju, ono što je mnogo loše i što pogađa familije jeste da su veštaci koji su u ovom predmetu učestvovali, većina njih, oni koji su najviše kumovali zataškavanju istine, rešenjem ministarstva pravde ponovo reizabrani“, kaže Savić.
Roditelji ubijenih vojnika sa advokatima, maj 2011.
Roditelji ubijenih vojnika iscrpljeni su različitim teorijama i ogorčeni blaćenjem njihovih mrtvih sinova.
Janko Jakovljević, otac ubijenog Dragana, nada se da će istraga o onima koji su istinu kočili, dovesti i do istine o tome ko je odgvoran za smrt njegovog sina.
„Očekujemo tu pravdu... Nema više da li je ovako ili onako, maske su pale... Ogorčeni smo na Tužilaštvo, ministarku pravde Snežanu Malović i predsednika Borisa Tadića, oni su nama malo više obećavali, da će se to brže završiti, ali eto, prođe sedam godina... Naši advokati su spremni, obeležićemo ovaj 5. oktobar i uputićemo žalbe Ustavnom sudu i Međunarodnom sudu u Strazburu. Uslovi za to su stvoreni, da se istraži nesavesan rad i svi oni koji su opstruisali ovu našu istragu. Trebalo bi, u skoro vreme da se nešto desi... Da dođemo do prave istine“, kaže otac ubijenog Dragana Jakovljevića.
Zastupnici porodica ubijenih gardista, pre nekoliko meseci su tražili da se o tom slučaju sasluša i haški optuženik
Ratko Mladić, zbog sumnje da se krio upravo na Topčideru i da su vojnici ubijeni jer su videli nekoga ili nešto što nije bilo za njihove oči.
Tužilaštvo je međutim, pre nekoliko dana saopštilo da je analizom Mladićevog kretanja i dnevnika koje je vodio, zaključeno da u vreme ubistva gardista nije bio u tom vojnom objektu. To objašnjene nije međutim uverljivo ni Janku Jakovljeviću, niti njegovom advokatu Predragu Saviću.
„Njihove priče na stranu... mi smo ubeđeni da su deca ubijena jer su videla Mladića ili njegovo obezbeđenje... I dalje stojimo iza toga da su ubijeni u vezi Ratka Mladića“, rekao je Jakovljević.
„Moguće je da Mladić nije bio tamo, ali, da li je bio neko iz njegovog obezbeđenja, neko iz okruženja nekih drugih ljudi koji su bili na poternici Haškog tribunala ili našeg Specijalnog tužilaštva? Tog odgovora nema“, kaže Savić.
Slučaj Gardista sa Topčidera, snažno je odjeknuo u srpskoj javnosti, koja godinama apeluje da se ukloni misterija koja ga prati. Kako njihova smrt ne bi ostala nerazjašnjena, oformljen je i projekat “Stop zaboravu – Afera Topčider”.
Marija Perković, aktivistkinja Žena u crnom, organizacije – učesnice tog projekta sećanja, kaže da su opstrukcije od početka bile očigledne svima koji su taj slučaj posmatrali.
„Mi smo godinama tvrdile da politika nekažnjivosti, generalno, na žalost, vlada u Srbiji, ne samo u slučaju ova dva mlada vojnika, već u svakom slučaju koji ima veze sa ratom koji je Srbija vodila devedesetih godina 20. veka i ta politika nikako da prestane“, rekla je Marija Perković.
U međuvremenu je portparol glavnog tužilaštva Srbije,
Tomo Zorić, rekao da je postupak u slučaju ubistva gardista u fazi istražnih radnji, ali da je tužilaštvo definitivno skinulo svaku mogućnost da se radi o samoubistvu. Zahtev za istragu koji je podnet sudu, i dalje se međutim odnosi na NN lica.