Zagonetke oko prodaje "Politike"

Pod velom tajne i preko noći najstariji dnevni list u Srbiji, Politika, promenio je jednog od vlasnika. Prodaja udela nemačkog VAC-a u vlasništvu Politike od pedeset posto do sada potpuno nepoznatoj firmi Ist media grup sa sedištem u Moskvi još jedan je primer netransparentne kupovine koja se dovodi u vezu sa političkom kontrolom nad medijima.

Niko ne zna ni ko su novi kupci Politike niti kako je prodaja obavljena. Ne samo zbog te misterioznosti priča je povuka pravu lavinu kritika i prozivki. Srpska napredna stranka, Ujedinjeni regioni Srbije, kao i Udruženje novinara Srbije odmah su prstom uperili u Demokratsku stranku i, kako kažu, njenog finansijera Miroslava Bogićevića, vlasnika "Farmakoma" za koga navode da je povezan sa kupcem "Ist medija grupa" i da je mesecima najavljivao da će kupiti Politiku.

Srpska napredna stranka upozorava da se isti scenario sprema i za "Večernje novosti" i optužuje Demokratsku stranku da je prodajom akcija "Politike" počinila "pravo razbojništvo".

“Pitamo gospodina Bogićevića i Petrovića, inače najbolje prijatelje, za koju to firmu radi Uroš Stefanović, odakle se taj čovek pojavljuje, odakle 15 miliona eura, i ko je taj Rus iz Šapca koji ima interes da kupi naš najstariji dnevni list. Da li to Demokratska stranka na jedan poptuno razbojnički način pokušava da sve medije stavi pod sopstvenu kontrolu”, pita potpredsednik naprednjaka Nebojša Stefanović.

Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović i vlasnik "Farmakoma" Miroslav Bogićević demantovali su da su na bilo koji način povezani sa kupovinom Politike, a Bogićević poriče i navode da finansira DS.

Kompanija "Ist medija grupa" nepoznata je srpskoj javnosti, a na ruskim biznis sajtovima navedeno je da je osnovana početkom ove godine. U bazi Poreske službe Moskve navodi se da je vlasnik Aleksandar Trbović, a generalni direktor Uroš Stefanović. 50 odsto udela u preduzeću "Politika novine i magazini" kupila je, prema saznanjima Bete, za 4,7 miliona evra. Prema ugovoru, u koji agencija navodi da je imala uvid, od ukupne kupoprodajne cene prodavcu, austrijskoj kompaniji Ost Holding, već je isplaćeno četiri miliona evra, a ostatak od 700.000 evra treba da bude isplaćen 1. decembra 2014. godine.

Država je preuzela brigu o "Politici" zadržavši polovinu vlasništva, „zlatnu akciju“ u uređivačkim i izdavačkim poslovima i pravo preče kupovine u slučaju prodaje VAC-ovog dela.

Firma otvorena samo da kupi "Politiku"

Ni u samoj Politici ne znaju ko su novi kupci, a direktor Zeferino Grasi potvrdio je da je sredinom marta medijski koncern VAC, vlasnik Ost Holdinga, ponudio "Politici a.d." da otkupi njihovih 50 odsto po pravu preče kupovine.

“Mi smo dobili tu ponudu od VAC-a i odgovorili smo da nam u ponudi nisu neke stvari najjasnije, pre svega u ponudi se pominju i neke obaveze. Tražili smo razjašnjenje i posle toga usledio je njihov odgovor da oni smatraju da samim tim što nismo odgovorili pozitivno da oni misle da mogu da to prodaju trećoj strani. Pokušavano da saznamo ko stoji iza cele te priče. Neko će morati da se pojavi, inače ne znam kako će dalje da funkcioniše cela firma”, kaže Grasi.

VAC je imao pravo da proda svoj udeo kome je hteo, kaže Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije, ali da bi državne institucije povodom ove promene vlasništva u "Politici" morale da odgovore na neka važna pitanja.

“Sporno je što je verovatno Antimonopolska komisija /Komisija za zaštitu konkurencije, prim. aut./ trebalo da kaže može ili ne može jer vlasnik koji je kupac ako je u medijima treba da se vidi da li se to kosi sa kriterijumima antimonopolskog ponašanja na tržištu. Možda i Kosmisija za pranje novca jer taj ko je kupovao morao je da pokaže poreklo novca za to. Drugo, taj vlasnik bi stvarno morao biti transparentan. Ko je Ist medija grupa, ne zna se ko stoji iza nje, ko je njen pravi vlasnik”, navodi Šuković.

Na opasku da je firma registrovana sa 250 eura vlasničkog kapitala Šuković kaže isto kao što biznismen Milan Beko registuje za firme na Kajmanskim ostrvima za 30 hiljada dolara, a kupi luku Beograd.

“Očito da se radi o firmi koja je otvorena samo da bi kupila Politiku i ništa drugo. Ali, ako se krije to znači da nešto nije u redu”, konstatuje Šuković.

Test za bivšu i sadašnju vlast

Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre promena vlasništva u Politici registrovana je 16. jula. U prozvanoj Komisiji za zaštitu konkurencije rečeno nam je da moskovska "Ist medija grupa" nije tražila odobrenje za preuzimanje akcija preduzeća Politike, ali da možda i nije morala. Zakonski rok o prijavi koncentracije je 15 dana od zaključenja ugovora, što znači do kraja ovog meseca, ukoliko kupci preuzimaju kontrolu nad nekom firmom. Međutim, komisija će, rečeno nam je, verovatno i sama tražiti podatke i ispitati ovu kupovinu.

Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurentnosti, koja je tvrdila da ju je smenio lično biznismen Milan Beko, podseća da je komisija i u nekim ranijim slučajevima često imala problem da ustanovi pravog vlasnika.

“Naša je pretpostavka često bila da fizička lica, koja se pojavljuju kao nominalni vlasnici onog privrednog društva koje stiče kontrolu, drže akcije ili udele u tom društvu u ime i za račun neke druge osobe i jako je teško u takvim slučajevima utvrditi vlasništvo bez međunarodne saradnje jer vrlo često se radi o društvima koja su registrovana u drugim državama”, podseća Marković Bajalović.

Kupovina 50 odsto vlasništva "Politike" dolazi u trenutku sve alarmantijih upozorenja o političkom pritisku na medije i ugroženosti njihove nezavisnosti.

Primer "Politike" biće i dalje vrlo važan test za ponašanje vlasti i bivše i sadašnje u odnosu na medije, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

“Očigledno je da je dosadašnja vlast, ova koja je izgubila izbore, isposredovala ovu prodaju i da je to, nema sumnje, prodaja koja bi trebalo i dalje da omogući onima koji su do sada bili na vlasti da imaju nekakav uticaj na kuću Politika. Ali problem Politike je vrlo kompleksan jer je ona već sedam godina nezakonito 50 procenata u vlasništvu države. Ovoga puta je prodat onaj deo koji je u privatnom vlasništvu i to se svuda u svetu prodaje s tim što bi trebalo da postoje mehanizmi da se zna ko je vlasnik. Sada ćemo imati jako zanimljiv test za novu vlast, šta će ona da uradi sa onih 50 odsto koji su i dalje u vlasništvu države jer u septembru prošle godine medijska strategija je najavila doslednu privatizaciju, izlaženje države iz vlasništva u medijima”, zaključuje Veljanovski.

Demokratska stranka je inače protekle četiri godine ostajala gluva na ocene da je medije izložila drugim vidovima pritiska, ali po snazi, jednako ozbiljnim kao onim iz Miloševićevog vremena.