Ako je domet kosovske politike vlasti koja se formira da sprečava da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama i da Ujedinjene nacije uključi u pregovore o Kosovu, onda samo mogu da kažem da nas čekaju jako teška vremena, kaže
Borislav Stefanović, dosadašnji šef beogradskog tima za dijalog sa Prištinom, odgovarajući na poslednje medijske prozivke predsednika Srbije
Tomislava Nikolića.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić saopštava srpskoj javnosti u intervjuu za tiražni dnevnik da će okupiti sve koji nešto znače u zemlji da se dođe do platforme za pregovore o Kosovu. Kosovo je, kaže, za njega deo Srbije, a svoj Ustav mora da brani a ne da ga ruši. Kako to miri sa skorašnjom izjavom da misli da više nikada neće biti predsednik u Prištini – nije objasnio.
Najjače oružje u rukama srpske strane, naglašava, biće sprečavanje Kosova da postane članica Ujedinjenih nacija, a insistiraće i na tome da se Svetska organizacija uključi u dijalog Beograd-Priština.
Spreman je da predloži rešenja kao što je status Nemaca u Belgiji u kojoj odluke ne mogu da se donesu bez pristanka parlamenta belgijskih Nemaca, a pominje i primer Južnog Tirola.
Nikolić još kritikuje prethodnu vladu i šefa pregovaračkog tima Borislava Stefanovića da su od javnosti sakrili ili drugačije od Brisela i Prištine tumačili do sada postignute sporazume. Kao primere navodi da je javnosti prećutano da na skupovima ispred kosovskih Albanaca može da stoji samo natpis “Kosovo” uz zvezdicu, ali bez fusnnote.
Obmana je, dodaje, i to da Srbi na severu Kosova ne moraju da uzimaju registarske tablice, pri čemu je uslov za to da se upišu kao državljani Kosova. Postoje, kaže ređajući dalje primere, i nedoumice u vezi sa integrisanim upravljanjem prelazima.
Tim naizgled bezazlenim rešenjima, privodimo i sami kraju nezavisnost Kosova, konstatuje Nikolić, ocenjuje da je mnogo toga rađeno u žurbi kad je trebalo dobiti status kandidata i pita kome danas glavni pregovarač zapravo odgovora i čime se bavi Borislav Stefanović.
Na ove Nikolićeve prozivke u izjavi za Radio Slobodna Evropa prozvani Stefanović, šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom, uzvraća ovim rečima:
“To je skupina nesposobnih, nedefinisanih ljudi koji nemaju nikakav plan i program i koji stalnim blaćenjem pregovaračkog tima pokušavaju da nađu alibi za svoju političku neutemeljenost i, uopšte, za jednu apsolutno amorfnu masu koju predstavlja Srpska napredna stranka i njen lider Tomislav Nikolić”.
Neverovatno je da čovek koji je najžešće kritikovao srporazume sa Prištinom, koji je, dakle, upoznat sa svima njima, kao, uostalom, i njegova partija, kao i Skupština Srbije kojoj su svi dostavljeni, kao i Vlada Srbije kojoj je tim odgovarao i koja je usvojila sve sporazume, sada pokušava da u njima pronađe nešto što je nejasno i neutemeljeno, primećuje Stefanović i dodaje:
„Evo već šest meseci oni najavljuju neki famozni plan o Kosovu, za koji ja odgovorno tvrdim da ne postoji. Takođe tvrdim da je njihovo lažno pozivanje na konsenzus da nećemo priznati Kosovo i da Kosovo neće biti članica Ujedinjenih nacija opštepoznata tačka politike ove države. Odgovorno tvrdim da su sva naša tumačenja pretočena u odluke Vlade Srbije. Prema tome, ja ih pozivam, ako su toliko veliki branitelji srpstva i ako naši sporazumi ne valjaju: hitno ih gospodo ukinite, a nas pozovite na političku i krivičnu odgovornost!“.
Ustav - smetnja ili paravan
Odgovarajući Tomislavu Nikoliću na tvrdnju da su dosadašnji razgovori sa Prištinom ličili na to da je Srbija išla u Brisel da se sa nečim složi, a da ništa nije odnela kao svoj zahtev, Borislav Stefanović kaže da je to jedna politikantska neistina. Naglašava da je srpski tim svaki put na pregovore išao noseći svoje predloge i nastojao da u postojećim okolnostima postigne što bolji rezultat za Srbiju.
Tomislav Nikolić odgovara Stefanović.
Nikolićeva priča o tome da će se blokirati učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije i prema mišljenju
Dušana Janjića, koordinatora Foruma za etničke odnose, nije ništa novo jer je to već bila politika koju su vodili
Boris Tadić i Vuk Jeremić – a to je, posebno sada kada je Kosovo priznalo blizu sto država sveta, defanzivna politika. Ovaj naš sagovornik smatra i da je teško ostvariva, gotovo nemoguća misija, Nikolićev cilj da i Svetsku organizaciju uključi u tehnički li politički dijalog sa Kosovom, naročito s obzirom na činjenicu da su se same Ujedinjene nacije povukle iz kosovskog pitanja, a velike sile u Savetu bezbedosti oko njega podelile.
Upitan kako spojiti Nikolićevu izjavu da je za njega Kosovo deo Srbije, da mora da brani, a ne da ruši svoj Ustav sa ranijom izjavom da misli da nikad neće biti predsednik u Prištini, Janjić kaže:
“Hajde da kažemo da ova prva izjava reflektuje činjenicu da je on prema Ustavu obavezan da štiti granice u kojima se Kosovo ustavno nalazi, ali ovo drugo je bila izjava političara koji šalje signal međunarodnoj zajednici da prihvata realnost; a realnost je da on veruje da za njegovog mandata sigurno neće biti predsednik i da će na duži rok teško iko iz Beograda biti predsednik u Prištini. Dakle, to bih shvatio kao naznaku da bi Nikolić mogao da vodi jednu fleksibilniju politiku od svog prethodnika, a da li će u nekom momentu proceniti da mu je Ustav smetnja ili će se, pak, sakriti iza Ustava – to ćemo videti”.
Iako je Kosovo postavljeno visoko na spisku prioriteta koalicionog sporazuma, iako se stavlja do znanja da će vlada nastaviti dijalog sa Kosovom, izvršiti do sada postignute sporazume i učestvovati u političkom dijalogu, mada neće priznati Kosovo, Janjić ocenjuje da sve to što piše u programu buduće vlade više deluje kao popis stvari koje se moraju izvršiti nego što se vide jasni prioriteti. Dodatno će, naglašava, stvari otežati i preveliki broj raznorodnih aktera u budućoj koalicionoj vladi.