Ministri spoljnih poslova četrdesetak zemalja, uključujući i deset arapskih, na skupu u Parizu su se složili da Bagdadu obezbijede "odgovarajuću vojnu pomoć" u borbi protiv Islamske države (IS).
U zajedničkom saopštenju Zapadnih i arapskih zemalja nakon današnjih razgovora naveli su da je borba protiv militanata IS pitanje " hitnog postupka."
Međutim, nije navedeno u detalje šta ta vojna pomoć podrazumijeva.
"Ovaj sastanak ima samo jedan cilj – pružiti neophodnu političku podršku novim iračkim vlastima da pobede veliku opasnost koja preti da zatruje Irak, Bliski istok i celi svet", rekao je, otvarajući konferenciju, predsednik Francuske Fransoa Oland.
Konferenciji u Parizu prisustvuje i američki državni sekretar Džon Keri koji je prethodno u razgovorima sa liderima deset arapskih država izdejstvovao podršku američkoj kampanji protiv militanata "Islamske države" najavljenu u govoru američkog predsednika Baraka Obame prošle nedelje.
Obama je najavio da su SAD spremne da napadnu "Islamsku državu" u Siriji kao i u Iraku i da će rasporediti na stotine dodatnog američkog vojnog osoblja u intenziviranoj kampanji s ciljem da se „razbije i na kraju uništi“ ova militantna grupa.
Obama je podsetio da su ovi teroristi jedinstveni po svojoj brutalnosti, načinu na koji su ubili dva novinara Džejmsa Folija i Stivena Satlofa, kao i egzekucijama drugih zarobljenika, dece, silovanjima, prisiljavanju žena na ropstvo i brakove, te pretnjama religijskim manjinma genocidom.
Poslednja njihova žrtva je britanski humanitarac Dejvid Hejns, otac dvoje dece, kidnapovan prošle godine dok je radio za francusku agenciju ACTED.
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije potvrdilo je u nedelju da je snimak pogubljenja koji su militanti objavili autentičan.
U vide snimku militanti su zapretili da će ubiti još jednog Britanca.
Hainesov ubica – za koga se pretpostavlja da je ista osoba koja je bila i na snimcima pogubljenja dva novinara – poručio je britanskoj vladi da će savez sa Sjedinjenim Državama “samo ubrzati vaše uništenje” i da će uvući britanski narod u “još jedan krvav rat koji se ne može dobiti”.
"Dejvid Hejns je britanski heroj. Činjenica da je jedan humanitarni radnik otet, sumira ono za šta se ta organizacija zalaže. Oni ubijaju, kolju, hiljade ljudi. Muslimana, hrišćana, pripadnika manjinskih zajednica širom Iraka i Sirije. Oni se hvale brutalnošću. To je besmislica. Islam je religija mira. Oni nisu muslimani, oni su monstrumi”, poručio je britanski premijer Dejvid Kameron.
Uoči konferencije američki državni sekretar Džon Keri učinio je značajne napore kako bi ubedio saveznike, naročito one iz većinski muslimanskih država, da pokažu jedinstvenost. Prema njegovim rečima, gotovo 40 zemalja je pristalo da učestvuje u borbi protiv ekstremista, pre no što oni prigrabe još teritorija u Iraku i Siriji:
“Sa nama su države iz ovog regiona, kao i izvan njega. Svi su spremni da učestvuju u pružanju vojne pomoći, preciznije u avio udarima, to je ono o čemu se govori. … Još uvek ne planiramo slanje kopnenih trupa. Ima onih koji čine napore kako bi nešto učinili, ali mi o tome u ovom trenutku ne razmišljamo”, rekao je Keri.
No, najveći problem konferencije koja je u ponedeljak počela u Parizu, na tako širokoj međunarodnoj osnovi, jeste da što su iz nje izuzeta dva ključna igrača, Sirija i Iran. Izostanak Irana je, uz protivljenje Sjedinjenih Država, želela Francuska, dok kada je reč o Siriji, zapadne diplomate ovu državu upravo smatraju delom problema iz kojeg je nastala sadašnja katastrofalna situacija.
Predstavnik sirijskog Ministarstva inostranih poslova Fejsal Magdad, u intervjuu za BBC, upozorava da bez kooperacije država regiona koje su pogođene delovanjem Islamske države, ne može biti uspeha u suzbijanju ekstremista:
„Mislim da preduzeta stratigija sadrži manjak mnogih važnih elemenata. Sirija se bori protiv ekstremizma i mi bi trebalo da budemo u središtu svake prave i ozbiljne borbe protiv terorizma. Ne govorim o međunarodnoj koaliciji, nego o međunarodnim naporima na eliminaciji terorizma. Ali, oni koji žele da se bore protiv terorizma to ne mogu činiti u Siriji ili u Iraku bez koordinirane akcije sa obema vladama tih država i same međunarodne koalicije. To podrazumeva i saradnju sa Rusijom, Kinom, Iranom. Takođe, ne možete se boriti protiv terorizma ako sarađujete sa onima koji su ga kreirali, mislim na grupe u Saudijskoj Arabiji, Kataru, Turskoj i drugde“, naveo je Magdad..
Takođe, skup u Parizu odvijao se i uz upozorenje Ujedinjenih nacija na sve teže srazmere izbegličke krize, pre svega u Iraku. Predstavnik Svetske organizacije za humanitarna pitanja Valeri Amos izneo je ove podatke:
"Irak se suočava sa veoma ozbiljnom humanitarnom krizom, sa vise od 1,8 miliona Iračana koji su izmešteni od januara. To je stvorilo ogromnu krizu. Više od polovine tih pojedinaca i čitavih porodica utočište su pronašli u parkovima pod otvorenim nebom, pored autoputeva, u nezavršenim zgradama, religijskim objektima I školama”.
Američka strategija u borbi protiv Islamske države uključuje pojačanu vojnu pomoć za iračku vojsku, te sprečavanje stranih boraca da se pridruže militantima koji već pod svojom kontrolom drže trećinu sirijske i iračke teritorije.
Osim učešća zapadnih zemalja, veoma je bitna i pomoć deset arapskih koje su se uključile u Koaliciju. Egipat, Irak, Jordan, Liban, Bahrein, Kuvajt, Oman, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – spisak je partnera koji u Regiji nastoje da podržae glavni američki cilj – pobediti militante Islamske države.
