U susretu Tadića i Mesića bilo je reči o definisanju međudržavnih granica, najavljeno je obnavljanje letova na liniji Beograd-Zagreb, a predsednik Srbije posetiće početkom septembra Hrvatsku. Na stolu se takođe našlo i pitanje povratka izbeglih, koje godinama opterećuje odnose dveju zemalja.
Najavom hrvatskog predsednika Mesića da će na svim nivoima pokrenuti pitanje tzv. tajnih spiskova Srba koji su u Hrvatskoj osumnjičeni za krivična dela ratnih zločina, problem povratka izbeglih mogao bi biti konačno rešen. Stah od mogućnosti da će, kada se vrate u Hrvatsku, biti uhapšeni, jedan je od razloga zbog kojih se izbegli Srbi ne odlučuju na taj korak. Spiskovi onih protiv kojih je pokrenut postupak Hrvatska je prosledila svojim ambasadama u državama regiona, i tamo građani mogu proveriti da li se na njemu nalaze. Međutim, nema spiskova onih koju su osuđeni u odsustvu, pa se dešava da čim uđu u Hrvatsku, bivaju uhapšeni. Savo Štrbac iz izbegličkog udruženja Veritas:
“Ljudi mogu proveravati koliko hoće, i proveravaju i kod Veritasa i u konzulatima Hrvatske ovde Srbiji, proveravaju preko advokata i kada dobiju informaciju da nisu procesuirani odlučuju se na povratak. Tek kada se vrate u Hrvatsku, nakon godinu dana, ili čak pet godina, bivaju procesuirani, a nakon toga i uhapšeni.”
Međutim, pozivajući izbegle da se vrate, predsednik Mesić bio je jasan u poruci da će svim građanima koji su u strahu od tajnih optužnica i tajnih spiskova povratak biti omogućen:
“Mi smo napravili jedan sporazum među nadležnim organima da se svi dosijei onih koji se kod nas gone po službenoj dužnosti, a ne mogu biti izručeni niti iz Srbije niti iz Crne Gore, predaju državnom odvjetništvu i tužiteljstvima i da se nastavi postupak u Srbiji ili Crnoj Gori. Onaj koji je kriv neka bude procesuiran, a onaj tko nije neka bude oslobođen, jer to je jedini način da do kraja uspostavimo dobru saradnju.”
Naši sagovornici iz Zagreba i Beograda jednoglasni su u oceni da je najava hrvatskog predsednika pozitivan korak koji će smanjiti strah onih koji razmišljaju o povratku. Na taj način biće otklonjene sve spekulacije i nagađanja o tajnim optužnicaama i spiskovima.
Vesna Teršelič iz zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću “Dokumenta” i Milan Antonijević iz beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava:
“Za predmete koji su u predistražnoj fazi ili su istrage u tijeku informacija je često nedostupna. “Dokumenta” prati suđenja za ratne zločine, ali mi pratimo javna ročišta. Informacije o istražnim postupcima, iz razumljivih razloga, često nisu dostupne i to ima vrlo teške posledice za ljude koji razmišljaju o povratku. Nadam se da će politička volja predsednika Mesića i Tadića biti nekakav konstruktivan korak.”
“Svaka saradnja između Srbije i Hrvatske na ovom planu sprečava dalju politizaciju i dalje stvaranje straha i samim tim omogućava slobodan protok ljudi na ovim prostorima, što i jeste jedan od preduslova za ulazak u Evropsku uniju.”
U razgovoru iza zatvorenih vrata, predsednici Srbije i Hrvatske pokrenuli su i druga pitanjima koja predstavljaju teret u odnosima. Nakon zaoštravanja zbog Hrvatskog priznanja Kosova, predsednik Srbije Boris Tadić sada najavljuje produbljivanje saradnje i zajednički rad na putu ka Evropskoj uniji:
“Jedni druge podržavamo u ostvarenju članstva u Evropskoj uniji sa punom snagom i potpunom iskrenošću. Ne radi se o takmičenju ko će pre ući u Evropsku uniju, kod god da uđe prvi, verujem da će to biti Hrvatska, brzo će povući i sve ostale zemlje zapadnog Balkana u proces integracija.”
Dvojica predsednika dogovorili su da se preciziranje sporne granice na Dunavu ostavi za neko buduće vreme, ali i da se ispravi jedna nelogičnost koja traje od raspada Jugoslavije - posle Pule i Dubrovnika, najavljen je redovan avionski saobraćaj na liniji Beograd-Zagreb. Poslednji avion na ovoj relaciji leteo je 6. avgusta 1991. Vesna Teršelič:
“Pozitivno je da se susret dogodio, da se predsednici i premijeri sreću češće, jer je normalizacija važna svima koji žive u Srbiji i Hrvatskoj.”
Predsednik Srbije prihvatio je poziv hrvatskog predsednika i početkom septembra posetiće Zagreb.
Najavom hrvatskog predsednika Mesića da će na svim nivoima pokrenuti pitanje tzv. tajnih spiskova Srba koji su u Hrvatskoj osumnjičeni za krivična dela ratnih zločina, problem povratka izbeglih mogao bi biti konačno rešen. Stah od mogućnosti da će, kada se vrate u Hrvatsku, biti uhapšeni, jedan je od razloga zbog kojih se izbegli Srbi ne odlučuju na taj korak. Spiskovi onih protiv kojih je pokrenut postupak Hrvatska je prosledila svojim ambasadama u državama regiona, i tamo građani mogu proveriti da li se na njemu nalaze. Međutim, nema spiskova onih koju su osuđeni u odsustvu, pa se dešava da čim uđu u Hrvatsku, bivaju uhapšeni. Savo Štrbac iz izbegličkog udruženja Veritas:
Predsednik Mesić bio je jasan u poruci da će svim građanima koji su u strahu od tajnih optužnica i tajnih spiskova povratak biti omogućen.
“Ljudi mogu proveravati koliko hoće, i proveravaju i kod Veritasa i u konzulatima Hrvatske ovde Srbiji, proveravaju preko advokata i kada dobiju informaciju da nisu procesuirani odlučuju se na povratak. Tek kada se vrate u Hrvatsku, nakon godinu dana, ili čak pet godina, bivaju procesuirani, a nakon toga i uhapšeni.”
Međutim, pozivajući izbegle da se vrate, predsednik Mesić bio je jasan u poruci da će svim građanima koji su u strahu od tajnih optužnica i tajnih spiskova povratak biti omogućen:
“Mi smo napravili jedan sporazum među nadležnim organima da se svi dosijei onih koji se kod nas gone po službenoj dužnosti, a ne mogu biti izručeni niti iz Srbije niti iz Crne Gore, predaju državnom odvjetništvu i tužiteljstvima i da se nastavi postupak u Srbiji ili Crnoj Gori. Onaj koji je kriv neka bude procesuiran, a onaj tko nije neka bude oslobođen, jer to je jedini način da do kraja uspostavimo dobru saradnju.”
Naši sagovornici iz Zagreba i Beograda jednoglasni su u oceni da je najava hrvatskog predsednika pozitivan korak koji će smanjiti strah onih koji razmišljaju o povratku. Na taj način biće otklonjene sve spekulacije i nagađanja o tajnim optužnicaama i spiskovima.
Vesna Teršelič iz zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću “Dokumenta” i Milan Antonijević iz beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava:
Nakon zaoštravanja zbog Hrvatskog priznanja Kosova, predsednik Srbije Boris Tadić sada najavljuje produbljivanje saradnje i zajednički rad na putu ka Evropskoj uniji.
“Za predmete koji su u predistražnoj fazi ili su istrage u tijeku informacija je često nedostupna. “Dokumenta” prati suđenja za ratne zločine, ali mi pratimo javna ročišta. Informacije o istražnim postupcima, iz razumljivih razloga, često nisu dostupne i to ima vrlo teške posledice za ljude koji razmišljaju o povratku. Nadam se da će politička volja predsednika Mesića i Tadića biti nekakav konstruktivan korak.”
“Svaka saradnja između Srbije i Hrvatske na ovom planu sprečava dalju politizaciju i dalje stvaranje straha i samim tim omogućava slobodan protok ljudi na ovim prostorima, što i jeste jedan od preduslova za ulazak u Evropsku uniju.”
U razgovoru iza zatvorenih vrata, predsednici Srbije i Hrvatske pokrenuli su i druga pitanjima koja predstavljaju teret u odnosima. Nakon zaoštravanja zbog Hrvatskog priznanja Kosova, predsednik Srbije Boris Tadić sada najavljuje produbljivanje saradnje i zajednički rad na putu ka Evropskoj uniji:
“Jedni druge podržavamo u ostvarenju članstva u Evropskoj uniji sa punom snagom i potpunom iskrenošću. Ne radi se o takmičenju ko će pre ući u Evropsku uniju, kod god da uđe prvi, verujem da će to biti Hrvatska, brzo će povući i sve ostale zemlje zapadnog Balkana u proces integracija.”
Dvojica predsednika dogovorili su da se preciziranje sporne granice na Dunavu ostavi za neko buduće vreme, ali i da se ispravi jedna nelogičnost koja traje od raspada Jugoslavije - posle Pule i Dubrovnika, najavljen je redovan avionski saobraćaj na liniji Beograd-Zagreb. Poslednji avion na ovoj relaciji leteo je 6. avgusta 1991. Vesna Teršelič:
“Pozitivno je da se susret dogodio, da se predsednici i premijeri sreću češće, jer je normalizacija važna svima koji žive u Srbiji i Hrvatskoj.”
Predsednik Srbije prihvatio je poziv hrvatskog predsednika i početkom septembra posetiće Zagreb.
