Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova Kosova, izjavio je da predsednik Srbije
Boris Tadić, nije dobro interpretirao njegovu izjavu u vezi slanja specijalnih policijskih jedinica u severnom delu Kosova i da ponovo pokušava da potpiruje strepnju kod srpske zajednicu na Kosovu.
Redžepi je rekao da su se Vlada Kosova i EULEX već dogovorili da se na severu osnuje multietnička policijska jedinica koja će se prvenstveno boriti protiv kriminalnih aktivnosti, dok slanje specijalnih policijskih jedinica na sever Kosova,
što je Tadić nazvao otvorenom pretnjom rata, dolazi u obzir samo u situaciji visokog rizika.
“Ovo je jedna frustrirana izjava Tadića, koji i dalje ima iluzije o Kosovu. On ne može da se meša u naše unutrašnje poslove, o tome šta radimo i kako radimo u uspostavljanju reda i zakona”, kazao je Redžepi.
Redžepi je naglasio da je sa EULEX-om dogovoreno da se osnuju multietčke snage, koje ustvari već i postoje, ali kojoj će se pridružiti i pripadnici iz srpske zajednice kako se ne bi stvorio utisak da su te snage uperene protiv Srba.
Prema njegovim rečima, te snage će se boriti protiv kriminalaca, bez obzira kojoj nacionalnosti oni pripadaju.
To je potvrdio i šef EULEX-a
Iv de Kermabon, koji je u svom saopštenju naveo da
„nije bilo nikavog ugovora u vezi sa razmeštanjem specijalnih policijskih jedinica u toj oblasti i mi nastavljamo da radimo sa svim stranama u cilju uspostavljanja i obuke multietničke specijalne policijske jedinice.”Redžepi je za RSE izjavio da slanje specijalnih policijskih jedinica u severni deo Kosova dolazi u obzir samo sa zahtevom policije Kosova i EULEX-a i to tokom operacija visokog rizika.
“Nisu to jedinice koje patroliraju. Nisu to jedinice koje su statične na nekom mestu. One su na centralnom nivou i reaguju samo po potrebi,” kazao je on.
Probleme rešiti kroz razgovorePortparol Međunarodne Civilne Kancelarije,
Andy McGuffie, kaže da ova kancelarija ne podržava nikakve dodatne napore za stvaranjem napete situacije na Kosovu, te da su predsednik EU i mnogi drugi međunarodni zvaničnici rekli da je najbolje da se pronađu načini za rešavanje situacije kroz koncenzus i razgovore.
“Odgovornost svih - međunarodnih organizacija, vladinih predstavnika i lidera zajednica - je da stvore okolnosti za demokratski progres. Međutim, takvim okolnostima neće pomoći izjave ljudi koje prouzrokuju zabrinutost i strepnju. Svi su deo te odgovornosti. Niko nije izuzet”, kazao je McGuffie.
On još navodi da direktni kontakt Prištine i Beograda zavisi samo od njihovih zvaničnika i na njihove političke volje.
Blerim Shala, podpredsednik opozicione partije Alijansa za Budućnost Kosova, smatra da, ukoliko se to pitanje severa Kosova prepusti lokalnim institucijama, od toga neće biti ništa.
“Sever je malo složenije pitanje koje ne zavisi samo od nas i to moramo otvoreno da kažemo. To je pitanje koje zavisi od saradnje svih nas, KFOR-a, EULEX-a, i međunarodnih faktora. Poznata nam je strategija za sever Kosova, ali još uvek se ništa nije učinilo u vezi sa tim, zato što se ona ne može provesti ukoliko nemamo jasnu podršku od strane EULEX-a i KFOR-a”, kaže Shala.
Shala dodaje da u vreme kada se očekuje mišljenje MSP, i kada se smatra da će biti novih pregovora između Prištine i Beograda, šta god se priča u javnosti treba da ima za cilj pripremu unutrašnjeg terena za ove razgovore. On smatra da i Priština i Beograd pokušavaju da dobiju nešto od raznih izjava u javnosti, dok Beograd koristi priliku da reaguje na sve što se kaže u Prištini kako bi ojačao svoj stav o tome da je rešenje severa Kosova teritorijalna podela ili razmena teritorija.
Sa druge strane, koordinator strategije za sever,
Ylber Hysa, smatra da ukoliko neko želi da posle mišljenja MSP govori o statusu, to se neće desiti. On naglašava da lideri i građani mogu biti taoci iščekivanja mišljenja MSP.
“Problemi severa su problemi rešavanja života i svakodnevnice. Severna Mitrovica i možda neki lideri ili građani mogu biti taoci tog nekog velikog iščekivanja da će se u tom jednom momentu njihovi životni problemi rešiti. I pored toga, ljudi trebaju da znaju da je za rešavanje njihovih životnih problema osim dobre volje, potreban i svakodnevan rad. U tom smislu nije dobro biti talac te neke velike politike”, zaključuje Hysa.