Nakon što su predstavnici srpskih institucija sa severa Kosova demantovali informaciju da je predsednica Kosova
Atifete Jahjaga ikada prešla reku Ibar i sastala se sa Srbima u tom delu Kosova.
Ramuš Tahiri, savetnik predsednice Atgifete Jahjage, u intervjuu nedelje, čiji deo objavljujemo danas, za RSE je objasnio* je kako je došlo do tog susreta i o čemu je bilo reči.
RSE: Da li se predsednica Kosova Atifete Jahtaga, srela sa Srbima sa severa Kosova? Izjavili ste da ste prisustvovali takvom sastanku. Srbi sa severa iz institucija to demantuju, a kritike na vaš račun, a to nije prvi put, stižu iz Prištine. Gde je taj sastanak održan i sa kim?
Tahiri: Imali smo sastanke. Predsednica je imala više sastanaka. Prisustvovao sam na dva. Bili su na severu Kosova. Prešli smo reku Ibar. Imali smo uspešne susrete. Jedan je trajao sat i nešto a drugi oko sat. Nikada nisam rekao da smo razgovarali sa strukturama ili sa lokalnim institucijama. Razgovarali smo sa građanima i nekim organizacijama. Nastavljamo razgovore u Prištini. Rekao sam da predsednica ima obavezu da razgovara sa svojim građanima, da sasluša njihove zahteve. Razgovarali smo o tome kako dobiti dokumenta, kako dobiti pasoš, kako im omogućiti slobodno kretanje, kako rešiti imovinske probleme i slično.
RSE: Iznenađujuća je ova informacija da je predsednica Kosova prešla reku Ibar i otišla na sever Kosova. Da li to znači da je bila u Severnoj Mitrovici?
Tahiri: Nije bila u Severnoj Mitrovici, malo dalje. Ne mogu reći gde. To zna međunarodna zajednica.
RSE: Da li je ova tajnovitost iz bezbednosnih ili nekih drugih razloga?
Tahiri: To nije iz bezbednosnih razloga. To su naši građani. Ne želimo da profitiramo na osnovu tih razgovora. To nije u našem interesu. Ne želimo da cinkarimo s kim razgovaramo. Mi razgovaramo sa ljudima, slušamo njihove potrebe, izdejstvujemo ono što oni traže. Dogovorili smo se oko vozačkih dozvola, priznavanje ili promena srpskih za kosovske vozačke dozvole. Pričali smo o zapošljavanju i oko sličnih stvari. Razgovori o politici nisu primarni.
Imali smo razgovor oko politike i građani su rekli: „Draga predsednice, mi smo Srbi i želimo da ovde bude Srbija. Mi priznajemo kosovske institucije“. Neki su rekli : albanske institucije. „Mi želimo da živimo realan život i želimo da imamo veze i sa Beogradom i sa Prištinom. Sudbina je takva.“ Neki su rekli da su odlučile velike sile, a neki da je takav naš život. „Mi vas poštujemo. Mi smo zahvalni što ste došli da nas posetite. Želimo da rešavamo sve naše probleme koji ovde postoje.“
RSE: To je bilo nedavno?
Tahiri: To je bilo pre skoro dva meseca. Inače sam i ranije prisustvovao jednom razgovoru.
RSE: Da li ste imali razgovore posle toga?
Tahiri: Da, bio je još jedan razgovor posle toga u Prištini, ali na njemu nisam bio prisutan. Došla je neka delegacija.
RSE:Još jedna vaša izjava je izazvala negodovanje u Prištini, čak i neku vrstu demantija, ali i pažnju u Beogradu. Reč je o vašem stavu da institucije na severu Kosova nisu paralelne jer su jedine izabrane, da su legitimne jer su izabrane po volji tamošnjih građana. Šta ste hteli da poručite i Srbima na severu Kosova i vlastima u Prištini?
Tahiri: Ono što sam rekao je da istini trebamo gledati pravo u oči. Ako odete u Štrpce i pitate građane gde je Općinski sud, oni će vas pitati - srpski ili kosovski. Postoje dva paralelna i na volji je građana da izaberu gde žele da reše taj spor.
Ako odete u Zubin Potok, Leposavić ili Mitrovicu, kosovske institucije ne postoje. Kosovski građanin ličnu kartu može da izvadi samo kod tih struktura, za koje kažu da su paralelne, ali one su jedine izabrane. Ako postoje paralelne institucije, znači da postoji i druga opcija. Ali mi je tamo nemamo. Mislim da i političari sa Kosova jednostavno zatvaraju oči pred tom istinom i kažu da su to paralelne strukture. Kao da time rešavaju stvari. Kosovske institucije neće Srbima izabrati njihove predstavnike. Oni će sami izabrati svoje predstavnike, koji će predstavljati njihove interese.
RSE: Da li ste u bilo kakvom kontaktu sa predstavnicima tih legitimnih institucija na Kosovu?
Tahiri: Bitnih službenih kontakata nemamo.
RSE: Ove vaše izjave su izazvale negativne reakcije.
Tahiri: Naročito na Kosovu, jer ljudi misle da dajem legitimitet tim strukturama i tim ljudima, ja u stvari to želim i to priznajem. Već 13 godina mi moramo da razgovaramo sa tim ljudima, a nismo ni počeli razgovore.
RSE: Negativna reakcija je i kosovskih Srba sa severa Kosova. Oni su rekli da se iza toga krije pokušaj Prištine da direktno pregovara sa Srbima sa severa Kosova i da oni neće pregovarati sa Prištinom, nego samo preko Beograda.
Tahiri: To je njihov stav, ali to zavisi i od Republike Srbije i od EU. Mislim da nećemo otvarati to pitanje sa Srbijom zbog pariteta odnosa sa Preševskom dolinom. Mi to ne želimo. Mi želimo građansku opciju, a ne nacionalnu, po pitanju rešavanja odnosa između Srba i Albanaca. Mi želimo da kao Kosovo, kosovske institucije i kosovska država, razgovaramo sa svojim građanima. Pri tome želimo imati pomoć Srbije. Zajednica Srba na Kosovu je mala, a naročito na severu, gde nema više od 40.000 ljudi. Oni imaju Univerzitet, ali nemaju profesore i kadrove.
Moraju dolaziti iz Srbije. Mi ih možemo finansirati, ali ne možemo kadrovski sa Srbima popuniti ta mesta, a sa Albancima ne želimo. Isto je i sa Kliničkim centrom. Naša predsednica je rekla da ne želimo dvojno rešavanje srpskog nacionalnog pitanja na Kosovu jer ako Srbi na severu dobiju više, ostavljaju Srbe u drugim delovima Kosova na cedilu. Tamo je njihov broj još manji. Ako računam da u ostalim delovima Kosova živi 100.000 Srba, onda mi mislimo da Srbi, bez obzira gde žive i bez obzira da li imaju zaleđe povezano sa Srbijom, treba da imaju ista prava.
Kada razgovaramo sa Srbima na severu, oni kažu da uopće ne priznaju kosovsku državu. Oni priznaju srpsku vlast, ali srpska vlast njih ne priznaje javno. Srbija nikada ne kaže da su to njene strukture i da ih ona finansira, a pri tome je to istina. Takođe ne kaže da Državna izborna komisija organizira izbore u tim opštinama.
RSE: Da li su ti kontakti sa Srbima na severu Kosova na liniji onoga što Brisel stalno traži do Prištine, da uspostavi kontakt sa svojim građanima i u tom delu Kosova?
Tahiri: Mi smo Kosovari i bez obzira na nacionalnu pripadnost, imamo određeni mentalitet,
Naša predsednica je rekla da ne želimo dvojno rešavanje srpskog nacionalnog pitanja na Kosovu jer ako Srbi na severu dobiju više, ostavljaju Srbe u drugim delovima Kosova na cedilu.
koji je u neku ruku sličan. Imamo zajedničku prošlost. Živimo na ovom prostoru. Mi nikada nismo prekinuli te kontakte između nas, ali stvar je u tome da ti kontakti treba da imaju autoritet.Određene osobe sa kojim razgovaramo ili određena grupa ljudi, u stvari imaju hrabrosti da predstavljaju interese građana mimo toga da moraju tražiti dozvolu iz Prištine ili Beograda. Oni izdejstvuju prave, realne zahteve koji tište to stanovništvo, bez toga da drže na svojim leđima celu srpsku stvar ili celu srpsku naciju i pitanje da li će opstati Srbija na Kosovu samo ako se oni drže ili ne.
RSE: To je jedan paket - rešavanje egzistencionalnih pitanja ljudi koji žive na Kosovu. Drugi je šta je sudbina severa Kosova. Šta je strategija Prištine?
Tahiri: Nikada nismo dobili, kao kosovske strukture ili kao kosovska država, ni jedan prijedlog što se tiče severa. Niti smo dobili predlog da se taj deo deli, niti smo dobili predlog da taj deo dobije autonomiju.
RSE: A Ahtisarijev plan?
Tahiri: Ahtisarijev plan daje autonomiju na općinskom nivou i stanovništvo na severu jako malo zna o tom planu. Naša predsednica je čak predložila građanima sa severa da odu u Štrpce, da vide kako ti ljudi žive, da vide da nije ništa loše što žive pod okriljem kosovske države i da su i oni isto tako Srbi patrioti, koliko i oni koji žive na severu.
Ponavljam mi nismo dobili ni jedan predlog od srpske strane ili od Republike Srbije.
RSE: Ali šta je predlog Prištine?
Tahiri: Mi imamo strategiju na nivou Vlade. Tu je moguća autonomija na općinskom nivou, autonomija u finansiranju, u porezima i dadžbinama. Tu su i prihodi od carine...
RSE: Da li je Priština spremna na nešto više od opštinske autonomije?
Tahiri: Čitam u srpskoj štampi o političkoj i teritorijalnoj autonomiji, ali bi trebalo da se kaže - općinska autonomija. Kada bi mesto četiri općine na severu bila samo jedna općina, to bi bila ista stvar, zbog toga što je tamo policija napravljena po lokalnom sastavu stanovništva. Komandanta bira Skupština opštine. U zdravstvu i u obrazovanju su sasvim autonomni. U srpskim školama se uči po programu iz Srbije.
U globalizaciji niko ne želi nikome nešto nametnuti. Sa Srbima na severu, kao i sa Beogradom, treba razgovarati da li želimo menjati granice ili ne. Ako se stvara opcija da se izvrši razgraničenje između Srba i Albanaca, kao naroda, onda se to otvara kao pitanje.
RSE: Izgleda, po poslednjim porukama iz Brisela, koje su izazvale neprijatno iznenađenje u Beogradu, da Brisel , kroz zahtev o poštovanju teritorijalnog integriteta Kosova, poručuje čvrsto Beogradu da nema podele Kosova. Kako se to razume u Prištini? Kao zahtev za priznanje nezavisnosti ili odustajanje od ideje o podeli Kosova?
Tahiri: Ovo drugo. Čuo sam izjavu srpskog premijera, ali treba znati, i kada je Kosovo bilo autonomija, da su granice bile nepromenjene. Čak i tokom krvoločnog rata, nigde se granice između bivših republika ni za milimetar nisu menjale. Isto tako se, i ranije, granice AP Kosova nisu mogle menjati bez odluke Skupštine Kosova.
RSE: Da li se u Prištini razmišlja o statusu severa Kosova, na primer, po ugledu na status Republike Srpske u BiH? To je ideja koje se čuje u Beogradu.
Tahiri: Zahtev nije konkretan ili služben. Naša predsednica je rekla da to nije dobro za srpsku stvar jer ako se stvara određena autonomija za Srbe na severu, onda će se Srbi iz Gračanice za pet godina naseliti i skupiti se tamo. Reč je o 850 kvadratnih kilometara, a to je manje od sedam odsto celokupne teritorije Kosova. Ako srpska strana želi da reši srpski problem na Kosovu tim ili takvim rešenjem, to je u redu sa njihove strane, ali mi mislimo da nije u redu.
RSE: Ali ste spremni na pregovore o tome?
Tahiri: Da, jer smo mi, kao država ili društvo, spremni na razgovor o bilo kom predlogu koji se podnese.
RSE: Da li Kosovo ima platformu za buduće pregovore?
Tahiri: Da, jer Kosovo nije nikada bilo samo. Kosovo je, i kao država, postalo spregom međunarodnih i unutrašnjih faktora. Ako se granice neće menjati, mi smo spremni razgovarati i praviti sporazum između Srbije i Kosova, po svim pitanjima, kao što smo ih pravili sa Makedonijom i Crnom Gorom.
RSE: Kakve zahteve u vezi sa budućim pregovorima isporučuje Brisel Prištini?
Tahiri: Brisel ništa ne traži od Prištine jer Kosovo izdejstvuje sve pre nego se od njega nešto traži. Mi ne dajemo nikada ni jednu radikalnu opciju da kažemo - e, to je crta ispod koje nećemo ići. Naši rukovodioci su u svakodnevnoj vezi sa Briselom i sa SAD-om, po svim tim pitanjima. Ono što traži Brisel je da razgovaramo sa ljudima tamo i da ne namećemo ništa.
RSE: Na koje ustupke je Priština spremna?
Tahiri: Na one o kojima se dogovorimo i na koje srpska strana da konkretan predlog. S tim da u tim razgovorima niko nije poražena strana i da Srbija, ako daje neki zahtev, mora taj zahtev sprovoditi i u svojoj zemlji. Ako daje zahtev samo radi toga da podržava etničke Srbe ovde, onda mora taj zahtev dati i za etničke Albance i za Bosance, da ne nabrajam sve nacionalnosti koje žive u Srbiji. Niko ne može Kosovu nametnuti nešto što ne može sprovoditi u svojoj zemlji. To i Brisel i srpska strana znaju jako dobro. Ni jedno rešenje neće biti samo za Kosovo jer mi, niti smo poražena strana, niti smo strana koja je povela rat i proglašena krivom.
RSE: Kada se očekuje početak pregovora?
Nama su isporučeni ostaci 800 Albanaca iz Beograda, ali još tragamo za 1.800 ljudi.
Tahiri: Ne mislim da će prije proleća sledeće godine početi pravi razgovori. Ove godine ćemo raditi na usaglašavanju sedam sporazuma, koje smo dogovorili između Kosova i Srbije, gde će u neku ruku Brisel biti međunarodni garant. Sada ćemo ići na tehničko raščlanjavanje svakog Sporazuma, pošto ovo što imamo sa granicama nije u redu. Umesto da smo poboljšali protok ljudi, mi smo zbog dadžbina prekinuli taj protok, pošto svako mora da plati određenu svotu novca kao osiguranje da može preći granicu. Postigli smo suprotno od onoga što smo želeli.
RSE: Da li mislite da će na pregovorima sedeti, jedan preko puta drugog, dva premijera, Ivica Dačić i Hašim Tači?
Tahiri: Najverovatnije da će to biti dva premijera zbog toga što Vlada ima kapacitet za tu vrstu pregovora. Želeli smo, zbog autoriteta same predsednice, da prvi razgovori počnu na nivou predsednika i da se politika usaglasi. Međutim, posle izjave predsednika Nikolića to sada nije moguće, pa će se razgovori voditi na nivou Vlade. Onda će se razgovori spustiti na nivo ministarstava, kako bi usaglasili svako pitanje.
RSE: Za Kosovo je stigla ove nedelje jako dobra vest, da je u izgledu potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kada očekujete potpisivanje tog Sporazuma?
Tahiri: Imamo neke kratkoročne kriterije koje moramo ispuniti, neke izmene Zakona. To je proces koji traje. Mi prije toga očekujemo liberalizaciju viznog režima, jer jedino naši građani u celoj regiji ne mogu putovati bez vize. Očekujemo sledeće godine da ćemo dobiti liberalizaciju. Ovaj Sporazum ima predviđenu strukturu. Još pet članica EU nas nije priznalo, pa mora da dodje do usaglasavanja.
RSE: Za Beograd je važna istraga o nelegalnom vađenju organa na severu Albanije. Dokle se stiglo i šta se o tome zna u Prištini?
Tahiri: To je sudski proces i vodi se preko EULEX-a. Sada se to više koristi kao kampanja.
Sa druge strane, mi znamo da su živi ljudi sa Kosova takodje odvođeni u Beograd. Sada se vraćaju njihove kosti. Imamo svedočenje o tome, ali još ni jedno istraživanje da li su u beogradskim klinikama njima izvađeni organi.
RSE: Imate li neke informacije o tome?
Tahiri: Znamo za neke ljude koji su bili tamo i koji su odvedeni kamionima. Imamo svedoke i iz hladnjače u Kolobari.
RSE: Da su u Beogradu vađeni organi?
Tahiri: Postoji sumnja da su živi ljudi odvedeni tamo i da su korišteni za vađenje organa. Oni su sahranjivani pod strogom dokumentacijom. Nama su isporučeni ostaci 800 Albanaca iz Beograda, ali još tragamo za 1.800 ljudi.
RSE: Nikada pre toga nije pominjan problem vađenja organa u Beogradu.
Tahiri: Kod nas u našoj štampi je to pominjano. Čak smo to rekli, povodom izveštaja Dik Martija, ali još nismo izdejstvovali međunarodni stav. Nismo još izdejstvovali da su svi građani isti, da imaju ista prava i da se istraži svaki slučaj pojedinačno. I zbog toga što je bio rat i zbog toga što je Srbija imala legitimne strukture i zbog toga što je već dokazano da su živi ljudi odvedeni u Beograd. Mogli su ih streljati, kao što su uradili u Đakovici ili u Suvoj Reci, ako im već treba mrtav Albanac. Izgleda da su im trebali živi ljudi.