Građani Kosova smatraju nacionalnim blagom rudnike, Šar planinu, vjerske i sakralne objekte, pa čak i planinu Rugovu. Vlada, tvrde, nije uradila puno toga kako bi zaštitila kulturno naslijeđe:
„Nacionalno blago Kosova su rudnici koji ne funkcionišu. Ljudi koji su nekada radili u njima treba bolje da se tretiraju. Trepča je glavno nacionalno blago i u svoje vreme je držala celu državu. Danas nema ništa od nje. Pored ovog rudnika, tu je i Šar planina i Rugova“.
„Po meni, u nacionalno blago Kosova spadaju džamije i mnoge crkve koje su se odavno izgradile na Kosovu i koje trebaju da se čuvaju jer one predstavljaju istorijsku našeg naroda. Na žalost, naša država i dosadašnja Vlada nije uradila puno toga kako bi zaštitila kulturno nasleđe na Kosovu.“
„Kulturno nasleđe su verski sakralni objekti i jedne i druge vere koje su zastupljene na teritoriji Kosova. Kulturno nasleđe je i ekonomsko bogatstvo, kao što su velike zalihe lignita, koje bi trebale da budu neka energetska sirovina za naše buduće termocentrale. Tu su sigurno i velike zalihe olova i cinka, ako Trepča ikada ponovo proradi. Mislim da se dovoljno ne poklanja pažnja i da se šumska bogatstva i verski objekti prilično uništavaju. S druge strane, mislim da se radi na tome i da će svakim danom biti sve bolje. Verovatno na to utiče i politička situacija, ali trebalo bi vremenom i to da bude u redu.“Većina građana Prišine smatra da u nacionalno blago Kosova spada Trepča, rudnik olova i cinka u Mitrovici, a nekadašnji privredni gigant, koji je 80-tih godina zapošljavao 20.000 radnika i koji je činio 70 odsto svih mineralnih bogatstava u Jugoslaviji. Rudnik je sada podeljen, kao i sama Mitrovica, na južni i severni deo, te je pod mnogim ekonomskih, tehničkim i politički problemima.
Profesor na prištinskom univerzitetu
Zećir Vesei smatra da je jedno od najvećeg bogatstava Balkana, koje se delimično nalazi na Kosovu, Šar planina, koja pripada južnom Kosovu, severozapadnoj Makedoniji i severoistočnoj Albaniji. Na toj planini, najpoznatiji turistički centar je Brezovica, ali država nije uspela dovoljno da zaštiti ovu planinu:
Brezovica na Šar planini, arhiv „Na račun države imam bezbroj kritika jer ni približno ne radi koliko bi trebala. Država Kosova je ta koja je izgradila turističko selo, koje se može zvati svim, ali ne i turističkim selom, koje treba da pripada Nacionalnom parku. U oblasti zakonodavstva je bilo poboljšanja, stvoreni su zakoni, ali je problem što oni nisu sprovedeni.“Što se kulturnog nasleđa na Kosovu tiče, u maju mesecu ove godine, šef OEPS misije na Kosovu izrazio je zabrinutost zbog rušenja džamije u Prištini, zato što to predstavlja pretnju kulturom nasleđu starog grada Prištine. Rekao je da je rušenje džamije drugi slučaj, nakon rušenja hotela Union, gde institucije Kosova nisu uspele da sprovodu Zakon i obezbede njihovu zaštitu.
Zakon o kulturnom nasleđu na Kosovu, usvojen je 2006. godine i predviđa pripremu liste kulturnog, arheološkog i arhitektonskog nasleđa, koja još uvek nije sačinjena.
Kosovski ministra za kulturu, omladinu i sport
Ljutfi Haziri izjavio je za naš program da je ovo ministarstvo preduzelo određene radnje za registraciju kulturnog nasleđa, što je predviđeno po Zakonu o kulturnom nasleđu. U toku je tek prva faza za registraciju objekata. Do sada je registrovana 5.000 objekata za koje će eksperti, na osnovu 40 kriterijuma, odličiti koji će od tih objekata biti zaštićeni od strane kosovskih institucija.
Oni će zauzeti mesto na listi kulturnog nasleđa Kosova. Ovaj projekt pomažu Vlada Velike Britanije, Evropski savet, međunarodne civilne kancelarije, kao i institucije Kosova:
„Nadam se da će se još u ovoj godini normalizovati situacija i da će se uvesti red, koji će omogućiti Vladi Kosova da na kraju usvoji listu svih objekata koji ispunjavaju 40 kriterijuma za zaštićene spomenike od strane naše zemlje. Ovo Ministarstvo radi na nepokretnim objektima koji datiraju iz ilirskog, rimskog, vizantijskog i otomanskog perioda, obuhvaćajući i kosovski period, što uključuje režim Titove Jugoslavije. Na Kosovu svakim danom arheološka iskopavanja daju nove podatke. Jedan od takvih je i stari grad još iz rimskog carstva, a koji se proteže između Prištine i Gračanice“, kaže Haziri.
Vlasti na Kosovu se ne brinu dovoljno o zaštiti nacionalnog blaga, a to je zbog nedostatka finansijskih sredstava. Preostaje da se radi po Zakonu o kulturnom nasleđu:
„Kosovo je arheološko blago. Kosovo ima spomenike koji se moraju zaštiti i Kosovo ima šta da pokaže svetu. Kulturni turizam biće glavna grana turizma Kosova u budućnosti“, zaključuje ministar Haziri.
*****
Svi prilozi iz Teme sedmice o nacionalnom blagu u zemljama regije:
BiH: Dejtonsko nacionalno blagoSrbija: Nacija i nacionalna baštinaCrna Gora: Ugroženo 70 posto naslijeđa
Hrvatska: Alkarske i političke igre