Petak, 31. oktobar/listopad 2014, 23:47 CET

Bosna i Hercegovina

Obilježava se Svjetski dan meteorologije

Tomislav Stojiljković
Tomislav Stojiljković
Pojam meteorologija se svakodnevno pominje, i osim što znamo za sinoptičku meteorologiju za koju se aktivno i interesujemo, u suštini javnost malo poznaje a malo se i razmišlja o njenoj široj važnosti.

Iskoristili smo obilježavanje Svjetskog dana meteorologije da bismo saznali koji detalj više o meteorologiji u Bosni i Hercegovini, a sagovornik nam je bio upravo stručnjak iz jedne oblasti meteorologije, koja nije sinoptička, nego vazduhoplovna.

Tomislav Stojiljković je šef službe za vazduhoplovne prognoze u Republičkoj direkciji za civilnu vazdušnu plovidbu, Banja Luka.
 
RSE: Tema ovogodišnjeg Svjetskog dana meteorologije je „Bolja budućnost uz primjenu znanja o vremenu, klimi i vodama“. Šta bi ovo nama trebalo prakično da znači?  

Stojiljković: Znači mnogo toga. Pre svega, treba reći da čovek svojim aktivnostima doprinosi promenama u atmosferi koje će imati dalekosežne posledice po buduće naraštaje. To se pre svega odnosi na zagađivanje atmosfere i uništavanje prirodnih izvora kiseonika kroz uništavanje šumskih prostranstava. Aktuelan je i problem uništavanja ozonskog omotača. Bolja budućnost je moguća samo uz primenu naučnih znanja o atmosferi, koja nam mogu pomoći da pametno iskoristimo ono što nam atmosfera i procesi u njoj pružaju, ali isto tako da kroz brigu o toj atmosferi ostavimo planetu budućim naraštajima, da i oni uživaju u blagodetima onoga što je stvorila priroda.

RSE: U meteorologiji postoji više oblasti. Možemo li izdvojiti one najvažnije, čije se usluge, ako možemo to tako reći, koriste u Bosni i Hercegovini?

Stojiljković: Meteorologija kao nauka o atmosferi ima zaista veliki značaj, naročito u savremenom svetu. Danas su u pitanju naučna dostignuća koja, s jedne strane, moraju biti na mnogo adekvatniji način korišćena u brojnim ljudskim aktivnostima, ali i naučna saznanja koja treba da upute čovečanstvo kako da svoje bivstvovanje na planeti Zemlji svede u okvire koji neće remetiti taj prirodni okvir koji mu je omogućio da postane to što jeste, a za sada da i opstane. Tako su nastale brojne grane meteorologije. Vi ste spomenuli prognozu vremena (ranije se koristio termin sinoptička meteorologija, danas je to samo pojam sinoptičkog metoda u prognozi), pa agrometeorologija, koja se bavi proučavanjem uticaja meteoroloških parametara (temperatura, vlažnost vazduha, vetar, biljni svet), vazduhoplovna, koja se bavi uticajem vremenskih fenomena na vazduhoplovstvo, i tako dalje.

Oslanjamo se na školovanje u inostranstvu

RSE: Da li se agrometeorologija koristi u Bosni i Hercegovini?

Stojiljković: Koristi se, kako da ne. To je jedna stara grana meteorologije koja se manje-više koristi u svim zemljama. U pitanju su samo nivoi koji su dostignuti u toj oblasti u različitim zemljama. Ta grana meteorologije bavi se uglavnom proučavanjem u nekim dužim vremenskim periodima uticajima ovih nabrojanih meteoroloških parametara na agrar, na biljni svet uopšte.

RSE: Na kakvom nivou je saradnja između meteorologa u državi?

Stojiljković: U BiH saradnja se odvija pre svega između dve institucije koje u Bosni i Hercegovini postoje – Republičkog meteorološkog zavoda RS-a, u Banjaluci, i Federalnog zavoda, u Sarajevu. Oni sarađuju u svim onim oblastima gde je i inače koordinirana saradnja na nivou Svetske meteorološke organizacije. Državna meteorološka služba predstavljena je na odgovarajući način u Svetskoj meteorološkoj organizaciji, uz učešće u brojnim programima ove organizacije. Tu može da se kaže da je i edukacija dostupna, veoma često i pomagana od strane Svetske meteorološke organizacije kroz konkretne programe i projekte. Dostupne su i savremene tehnologije. U Bosni i Hercegovini je problem što ima jako malo inženjera meteorologije. U Republičkom zavodu u RS ima samo četiri diplomirana inženjera meteorologije, a u Federalnom zavodu, nažalost, takvog kadra uopšte nema.

RSE: Upravo sam htjela da pitam - gdje se možemo školovati za meteorologa?

Stojiljković: Nažalost, za sada u Bosni i Hercegovini ne postoji mogućnost školovanja. Oslanjamo se na školovanje u inostranstvu, pre svega u Beogradu i Zagrebu.

RSE: Na kraju, da najavimo za nedelju, 25. marta, jedan meteorološki skup koji se održava u Sloveniji i kojem ćete prisustvovati. O čemu se radi?

Stojiljković: Pre pet-šest godina obnovljeni su susreti radnika vazduhoplovno-meteoroloških službi bivših jugoslovenskih republika, koji su i pre raspada Jugoslavije održavani baš u vreme Dana Svetske meteorološke organizacije. Pre nekoliko godina to je bilo organizovano ovde, u Banjaluci, prošle godine je bilo u Vršcu, u Srbiji, i tamo je dogovoreno da se sledeći susret organizuje u Sloveniji, u Mariboru. Mi na ovim susretima razmenjujemo iskustva, naročito u prognozi vremena i vazduhoplovnoj meteorologiji. Nema nekog napretka bez saradnje, bez susreta, bez razmene informacija, stečenih radnih iskustava. Mi se međusobno pomažemo, mi ne možemo praktično jedni bez drugih. A i obnavljamo naša stara poznanstva.
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.