Metalurški rudnik Trepča će iz vlasništva Agencije za privatizaciju preći pod vlasništvo Vlade Kosova, ukoliko se u ponedeljak u Skupštini Kosova usvoji Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima koji je na dnevni red stigao ubraznom procedurom.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, rekao je u petak da je Trepča vlasništvo Kosova i da je za nju zadužena Vlada jer se nalazi na teritoriji Republike Kosova, i vlasnistvo je svih građana koji žive u zemlji, bilo da se rade o Srbima, Albancima ili o drugima.
Kombinat Trepča je do sada bio društveno preduzeće pod menadžmentom Agencije za privatizaciju.
Institucije Kosova, 14 godina posle rata, pokušavaju da reorganizuju Trepču kako bi ovaj gigant ponovo bio na usluzi kosovskoj ekonomiji. Na tome radi Kosovska agencija za privatizaciju i Posebna komora Vrhovnog suda, i nad njenim upravljanjem nemaju uticaja Skupština i Vlada.
Nedavno je ova posebna komora odlučila da Trepča 2. februara bude pod procesom likvidacije, što je nateralo Vladu i Skupštinu da brzo reaguje. Vlada je odlučila da promeni status ovog kompleksa a kako bi prešao pod njenu nadležnost.
Na osnovu Nacrta zakona, na predlog Vlade, Skupština može da donese odluku da oduzme nadležnost Agenciji za privatizaciju za svako društveno preduzeće, uključujući i njihovu imovinu, i da ovlasti Vladu da to društveno preduzeće registruje kao centralno javno preduzeće u vlastištvu Republike Kosova. Sve to, ukoliko postoji „viši javni interes“.
Ministar spoljnih poslova Kosova Hashim Thaci na svom Facebook nalogu je bio objavio da će Vlada Kosova primeniti strateški pristup za korišćenje mineralnih bogastava. On je kazao da će se odluka o budućnosti Trepče zasnivati na konkretnoj strategiji koja odražava ekonomske i državne interese Kosova i da će se na sledećoj sednici Skupštine razmotriti i izmena Zakona o javnim preduzećima a kako ovo preduzeće ne bi više bilo pod nadležnost Agencije za privatizaciju.
„Naši rudari proveli su mnoge godine u topionicama Trepče, postajući tako motor ekonomije, a ono što najmanje možemo da uradimo jeste da garantujemo da će Trepča ostati naše nacionalno bogastvo, ali i atrakcija strateško partnerstvo sa stranim investitorima“, napisao je Thaci.
Menadžeri Trepče smatraju da ove promene predstavljaju novu epohu za razvoj Trepče.
Halil Qela, jedan od rukovodioca u ovom kompinatu, kaže da odluka Vlade predstavlja nadu za oživljavanje Trepče jer je menadžiranje pod Agencijom za privatizaciju bilo neuspešno.
„Ovo je od nacionalnog interesa za razvoj zemlje“, izjavio je Qela.
Ovakvu odluku Vlade podržali su iz Američke privredne komore, navodeći da su i ranije preporučili usvajanje Zakona o Trepči i mogućnost njene transformacije iz društvenog u javno preduzeće.
Arian Zeka, šef američke privredne komore u izjavi za RSE navodi da se odlukom vlade otvara mogućnost da kombinat Trepca postane važan potencijal ekonomskog razvoja.
Nakon prisvajanja nadležnosti, vlada Trepču može i privatizovati, što bi, po rečima Zeke, bilo najbolje moguće rešenje za njen razvoj.
„Vlada nema dovoljne finansijske kapacitete da sebi dozvoli da ulaže u Trepču, a kako bi postala profitabilno preduzeće. Možda su moguće neke osnovne investicije a kako bi porasla cena pre privatizacije. U svakom slučaju, najbolje rešenje bi upravo bila privatizacija“, kazao je Zeka.
Kao ekonomski gigant, Trepča je tokom '80-tih zapošljavala preko 20.000 radnika, a danas broji oko 1500 radnika albanske nacionalnosti, a 1000 srpske, koji rade u različitim sektorima ovog preduzeća koji se nalaze u južnom i severnom delu Mitrovice.
