I dalje traje jagma za pozorišnim kartama u beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, posle velikog sniženja cena ulaznica za februarski repertoar koje umesto od 500 do 1200 (4-10 evra) koštaju 100 i 200 dinara (oko 80 evro centi).
Za razliku od prethodnog dana kada se ispred zgrade teatra, kako bi kupili ulaznice na popustu, tiskalo i do hiljadu ljudi - od jutros ih se okupilo oko dve stotine. Podeljeni su im i brojevi, da bi se olakšalo čekanje po prohladnom vremenu.
U centru Beograda drugi dan zaredom slika koja se retko viđa. Pobornici pozorišne umetnosti, ali i oni koje su privukle izuzetno povoljne cene ulaznica cupkaju od ranog prepodneva. Čekaju 10 časova, otvaranje blagajne i ulazak prvih 50 građana kojima su juče, posle celodnevnog čekanja, podeljeni redni brojevi.
Nedugo pošto je prodaja otpočela, četvoročlano obezbeđenje iz zgrade pozorišta propušta jednog od današnjih prvih kupaca Anu Uzelac, profesorku muzičkog. Kaže da je dan i po čekanja u redu bilo teško iskustvo, koje je međutim imalo svojih draži.
“Zato što je okruženje oko mene omogućilo lepo druženje. A pozorište mnogo volim i ovo je bila velika prilika zato što su vrlo povoljne karte. Tako da mi nije bilo teško, ni zbog hladnoće. Sve to ima neku svoju draž. Gledam da odvojim novac za pozorište, ne idem često baš zbog cena karata, ali evo ovo je bila lepa mogućnost. Mislim da svi Beograđani koji vole da idu u pozorište su izdvojili ova dva dana vremena, snage, volje i želje. Mislim da su ovde ljudi koji najviše posećuju pozorište.”, kaže Ana Uzelac.
Na februarskom repertoaru scena “Ljuba Tadić” i “Bojan Stupica” su između ostalih predstave "Dnevnik o Čarnojeviću", "Nije smrt biciklo", "Zmajeubice", kao i “Samo neka bude lepo”, “Švabica” i “Zapisi iz podzemlja”, a interesovanje ne vlada samo među Beograđanima. U pokušaju da dođe do karte, student Milorad Lekić je u sredu ujutru potegao iz 75 kilometara dalekog Aranđelovca.
“Konkretno, hteo sam da gledam Dostojevskog. 100 dinara je karta (oko 80 evro centi) – “Zapise iz podzemlja”. Imam brojeve 342 i 346, sada su na redu brojevi od 50 do 100, pa od 100 do 150, tako da bih kartu mogao imati za par sati. Iz Aranđelovca me put sa studentskim popustom košta 350 dinara (oko 3 evra), ali želeo sam da dođem po kartu od 100 dinara.”, kaže Milorad.
Besparica sve češće sprečava porodicu penzionera Miomira Tasića, inače velikog pobornika pozorišne umetnosti, u odlasku u teatar. Do pre godinu-dve, on i supruga predstave su gledali nekoliko puta mesečno, plaćajući pune cene ulaznica i koristeći popuste. Nada se da će do zatvaranja blagajne stići na red.
“Cene karata su dosta visoke, kao i država i mi štedimo na kulturi. Pretpostavljam da ima ljudi koji bi želeli da idu u pozorište, ali da to ne mogu uvek sebi da priušte. To što se ispostavilo da ih ima jako mnogo je za mene vrlo pozitivno. Ovo je jedan od najpozitivnijih redova koje sam video. Na sreću nema onih iz 90.-ih godina.”, rekao nam je penzioner Miomir Tasić.
Nova šansa za sve koji ne uspeju da dođu do karata je četvrtak od 10 sati, kada se otvara blagajna pozorišta.
