Srijeda, 23. juli/srpanj 2014, 13:39 CET

Srbija

U Srbiji uskoro nova akcija legalizacije oružja

Beograd: Uništenje ilegalnog oružja

Ilegalno oružje jedan je od najvećih problema za bezbednost gradjana Srbije zbog čega će vlasti uskoro organizovati novu akciju legalizacije. Srbija je u vrhu evropskih država po količini oružja u privatnom posedu. 

U Srbiji ima 1,2 miliona komada registrovanog oružja, ali se ne zna koliko ga ima u ilegalnom vlasništvu jer je skoro nemoguće uraditi takvu procenu. Prema pretpostavkama specijalizovanih agencija, moguće je da ga ima od 500.000 do više od 1,5 miliona, pa čak i duplo više od toga.
 
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, izjavio je da se uskoro planira treće veliko prikupljanje ilegalnog oružja.

“To je doprinos opštoj bezbednosti u našoj zemlji i regionu. Želimo da pozovemo gradjane da se oslobode oružja. Oni koji ga budu doneli, bez obzira da li ga ilegalno poseduju, neće snositi konsekvence jer će biti odredjen period takozvane legalizacije. To je dobro da bi smo smanjili količinu oružja koja ovde postoji", rekao je Dačić.  

Najviše ilegalnog naoružanja u poslednjih deset godina oduzeto je i prikupljeno u policijskoj akciji “Sablja” 2003. nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Rešavanje ovog problema u Srbiji pomažu Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i njegov Centar za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC) koji finansiraju uništavanje oružja.

Samo u poslednoj akciji u jednom reciklažnom centru u Beogradu uništeno je više od 17.000 komada ilegalnog oružja koje je zaplenjeno ili dobrovoljno predato. Bilo je najviše pištolja, pušaka, lovačkog i torfejnog naoružanja, automatskih pušaka, ali i ručnih minobacača tipa “zolja”. Svo to oružje u specijalnim mašinama rastavljeno je i pretvoreno u staro gvožđe za reciklažu.

Ivan Zveržhanovski, koordinator UNDP-a, kaže da je mnogo ilegalnog oružja u Srbiji prvenstveno problem za bezbednost gradjana ove zemlje, ali i za čitav region.

“To oružje lako prelazi granice. Zabeleženi su mnogi slučajevi da je ilegalno oružje koje je poteklo odavde korišćeno u kriminalnim aktivnostima u drugim zemljama. Ono stiže čak i do zemalja zapadne Evrope gde se često na crnom tržištu prodaje tamošnjim kriminalcima. Isto tako ima oružja koje je ovde korišćeno a došlo je iz drugih država. Sve zemlje u regionu su u sličnom problemu. Pretpostavka je da u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Albaniji ima puno ilegalnog oružja. I zato je važno da države nastave da rešavaju taj problem”, navodi Zveržhanovski.    

Pucnjave na svadbama i slavama

Po broju registrovanog oružja po glavi stanovnika Srbija je prva u regionu, jer ga ima 15 odsto gradjana, dok njih 1.700 ima i dozvolu za nošenje. Dostupni podaci govore da ga samo u agencijama za obezbedjenje ima 50.000 komada.

Iva Savić, iz SEESAC-a, kaže da je puno oružja i velika potencijalna opasnost i da su istraživanja pokazala da su do situacije da postoji mnogo naoružanih ljudi uglavnom dovela dva ključna faktora.

“Najvažniji razlog je to što su se devedesetih godina u regionu dešavali ratovi, pa samim tim danas ima mnogo oružja. Pored toga, na ovim prostorima postoji jaka kultura korišćenja i nošenja oružja. Sva istraživanja su pokazala da se u krivičnim delima kao što su pljačke, razbojništva i druga slična krivična dela uglavnom koristi ilegalno oružje. Takodje, najveći broj ubistava se dešava vatrenim oružjem. Upozoravajuće je i to što je dokazano da sa većim brojem oružja postoji i više nasilja u porodici. Te dve stvari su usko povezane“, naglašava Iva Savić.

Kao najčešće razloge kada traže dozvolu za posedovanje oružja gradjani Srbije navode ličnu bezbednost i zaštitu imovine, ali često iz njega pucaju na svadbama i slavljima prilikom rodjenja deteta ili sportskih pobeda za šta često prodju nekažnjeno ili dobiju samo prekršajnu prijavu. 

Ivan Zveržhanovski zaključuje da društvo mora još ozbiljnije da radi na tom problemu:

“Najbitnije su kampanje sakupljanja oružja i razvijanja svesti koliko je ono opasno. Kroz amnestiju i legalizaciju treba pružiti mogućnost da se oružje registruje kako bi policija imala evidenciju gde se ono nalazi. A oružje koje ne može da se registruje se oduzima i uništava.”  

Prema podacima UNDP-a, samo u proteklih deset godina u zemljama regiona uništeno je 250.000 komada zaplenjenog i predatog oružja, od čega je samo u Srbiji uništeno 107.000.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Milivoje Radaković
20.12.2012 18:44
Kada bi OZNA/UDB/BIA uputila poziv svom saradničkom šljamu da preda prangije i džebanu, u Srbiji bi ostalo manje neregistrovanog oružja nego na Malti.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Učestali napadi na novinare u Srbiji

Proteklih dana u Srbiji je fizički napadnuto nekoliko novinara. Po rečima predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašina Obradovića, od 2008. godine na novinare u Srbiji izvršeno 353 verbalnih i fizičkih napada.

EU: Bez dodatnih sankcija Rusiji

Ministri EU nisu doneli oštrije mere protiv Moskve zbog nesmirivanja situacije u Ukrajini, jer se i dalje čekaju rezultati nezavisne istrage obaranja malezijskog aviona.

Kineska propaganda na lažnim Tviter nalozima

Organizacija za ljudska prava “Slobodni Tibet” saopštila je da je pronašla najmanje 100 lažnih Tviter naloga, korišćenih za širenje propagande kineske vlade o Tibetu.