Organizovani kriminal dostigao je makro-ekonomske razmere, postao globalno umrežen i preti čak i suverenosti država, ocena je koja se navodi u izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC). Jedna od zemalja na ruti trgovine heroinom od Avganistana do Rusije i Evrope je i Srbija.
Kako se ukazuje u izveštaju UN, od Turske su dva puta kretanja heroina ka Evropi, a značajna količina te droge se prebaci preko Makedonije, Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije i dalje na sever. Podseća se na podatke iz 2008, prema kojima u Nemačkoj medju uhapšenima zbog trgovine kokainom ima i državljana Srbije.
Srbi, kao i Albanci, navode se i u delu koji se odnosi na grupe koje kokain unose na italijansko tržište, takodje prema podacima iz 2008. godine.
A prema statistici iz 2006, Srbija je peta zemalje po pocentu građana koji poseduju vatreno oružje -ima ih nešto manje od 40 odsto.
William Infante, foto: Saša Čolić“Naravno, kriminal i korupcija prete svim segmentima države, ekonomije i društva”, ocenjuje William Infante, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji i dodaje:
“Srbija je postigla napredak, ali, kao i sve druge zemlje u regionu, ona mora činiti mnogo više.”
Premijer Srbije Mirko Cvetković i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković potpisali su memorandum o razumevanju i o saradnji u ispunjavanju obaveza iz strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za njenu primenu.
A o tome da bi taj papir morao da se pretoči u ozbiljno delanje, govori podatak da je Srbija po korumpiranosti na neslavnom 83. mestu od 180 zemalja na listi “Transparency internatinal”.
Opasnost još postoji
Iako su organizovani kriminal i korupcija ozbiljni problemi regiona, ova dva zla, prema jednom broju posmatrača, ne mogu ugroziti samo postojanje suverenih država. Prošla su vremena kada je organizovani kriminal mogao da ugrozi funkcionisanje država u regionu, smatra Drago Kos, predsednik Komisije za sprečavanje korupcije pri Savetu Evrope), ali i upozorava:
“Ta opasnost još uvek postoji tamo gde postoji povezivanje organizovanog kriminala i najviših predstavnika vlasti. Tamo stvarno postoji opasnost da organizovani kriminal preuzme odredjene funkcije države.”
Slobodan Beljanski, arhivNajveći broj zemalja Zapadnog Balkana prošao je kroz neke faze kroz koje države retko prolaze – kroz ratove u kojima su pojedine vladajuće garniture činile stvari koje u normalnim vremenima ne bi činile: povezivale su se sa organizovanim kriminalom koji im pomagao da sačuvaju i vlast i sebe, podseća funkcioner Saveta Evrope i dodaje:
“Neke zemlje na tlu bivše Jugoslavije su s tim raskrstile, a neke josš uvek nisu. Mislim da će te zemlje imati velike probleme da konačno počnu da funkcionišu kako treba. Podvlačim da se ovo što sam rekao ne odnosi na Srbiju”, kaže Kos.
Nisu, medjutim, sva mišljenja ovako optimistična.
Opasnost od organizovanog kriminala je zaista velika i realna, ali ona takva ne bi bila da taj kriminal nema spregu sa vlašću, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Slobodan Beljanski, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
“Otuda borba protiv organizovanog kriminala podrazumeva i suzbijanje političke korupcije. Ta borba kod nas je u jednoj meri stvarna, principijelna, ali u značajnoj meri ona je još uvek kampanjska, selektivna i deklaratorna”, opominje Beljanski.
Tužilaštvo pod kontrolom
Verica Barać, ahriv, foto: Imre SzaboPredsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać uzburkala je nedavno srpsku javnost podnošenjem krivične prijave protiv 17 aktera u preuzimanju Luke Beograd. Nije se zaustavila na tome, već je pravosuđu predat i predmet „C marketa“, a najavljeno je da će biti procesuiran slučaj Nacionalne štedionice, „Sartida“, kao i nedozvoljenog izvoza šećera poznat kao „šećerna afera“.
Pred sudom bi se tako uskoro mogla pojaviti do sada nedodirljiva imena iz sveta biznisa, ali i mnogi političari.
O tome u kojoj je meri tužilaštvo pod kontrolom izvršne vlasti i finansijskih moćnika, prema rečima Verice Barać, svedoči činjenica da čak i tamo gde su vršene istrage, na primer u slučaju “Sartida” i Nacionalne štedionice, koje je detaljno istražio UBPOK, tužilaštvo nije pokrenulo postupke.
Slobodana Beljanskog pitamo veruje li da će tužilaštvo imati hrabrosti da podigne neke optužnice po krivičnim prijavama Saveta za borbu protiv korupcije.
“Ja pre svega ne verujem da je naše pravosudje nezavisno, a to znači da nije u ovom trenutku spremno na takve poteze.”
O tome da su se tajkuni koje poslednjih dana predsednik Srbije proziva kao nepristojno bogate, zbog ekonomskog nepatriotizma i off-shore kompanija, enormno obogatili ne za vreme Miloševićeve vladavine nego posle nje, za vreme demokratskih vlada, govorio je jedan od njih sasvim otvoreno. Milan Beko, naime, kaže da ako su on i njemu slični uopšte nečiji tajkuni, onda su pre Đinđićevi, Koštuničini i Tadićevi nego Miloševićevi tajkuni.
To u jednom od poslednjih intervjua lokalnim medijima potvrđuje i Verica Barać.
“Kad je DOS došao na vlast, ti ljudi su bili nepoželjni na Zapadu zbog svoje bliskosti sa Miloševićem. Za proteklih 10 godina oni su kroz spregu sa novim vlastima oprali i novac i biografije, tako da su to danas poželjni investitori na Zapadu”, podseća predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koju poslednjih dana u Srbiji prozvaše “narodni heroj Verica Barać”.
Kako se ukazuje u izveštaju UN, od Turske su dva puta kretanja heroina ka Evropi, a značajna količina te droge se prebaci preko Makedonije, Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije i dalje na sever. Podseća se na podatke iz 2008, prema kojima u Nemačkoj medju uhapšenima zbog trgovine kokainom ima i državljana Srbije.
Srbi, kao i Albanci, navode se i u delu koji se odnosi na grupe koje kokain unose na italijansko tržište, takodje prema podacima iz 2008. godine.
A prema statistici iz 2006, Srbija je peta zemalje po pocentu građana koji poseduju vatreno oružje -ima ih nešto manje od 40 odsto.
“Srbija je postigla napredak, ali, kao i sve druge zemlje u regionu, ona mora činiti mnogo više.”
Premijer Srbije Mirko Cvetković i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković potpisali su memorandum o razumevanju i o saradnji u ispunjavanju obaveza iz strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za njenu primenu.
A o tome da bi taj papir morao da se pretoči u ozbiljno delanje, govori podatak da je Srbija po korumpiranosti na neslavnom 83. mestu od 180 zemalja na listi “Transparency internatinal”.
Opasnost još postoji
Iako su organizovani kriminal i korupcija ozbiljni problemi regiona, ova dva zla, prema jednom broju posmatrača, ne mogu ugroziti samo postojanje suverenih država. Prošla su vremena kada je organizovani kriminal mogao da ugrozi funkcionisanje država u regionu, smatra Drago Kos, predsednik Komisije za sprečavanje korupcije pri Savetu Evrope), ali i upozorava:
“Ta opasnost još uvek postoji tamo gde postoji povezivanje organizovanog kriminala i najviših predstavnika vlasti. Tamo stvarno postoji opasnost da organizovani kriminal preuzme odredjene funkcije države.”
“Neke zemlje na tlu bivše Jugoslavije su s tim raskrstile, a neke josš uvek nisu. Mislim da će te zemlje imati velike probleme da konačno počnu da funkcionišu kako treba. Podvlačim da se ovo što sam rekao ne odnosi na Srbiju”, kaže Kos.
Nisu, medjutim, sva mišljenja ovako optimistična.
Opasnost od organizovanog kriminala je zaista velika i realna, ali ona takva ne bi bila da taj kriminal nema spregu sa vlašću, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Slobodan Beljanski, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
“Otuda borba protiv organizovanog kriminala podrazumeva i suzbijanje političke korupcije. Ta borba kod nas je u jednoj meri stvarna, principijelna, ali u značajnoj meri ona je još uvek kampanjska, selektivna i deklaratorna”, opominje Beljanski.
Tužilaštvo pod kontrolom
Pred sudom bi se tako uskoro mogla pojaviti do sada nedodirljiva imena iz sveta biznisa, ali i mnogi političari.
O tome u kojoj je meri tužilaštvo pod kontrolom izvršne vlasti i finansijskih moćnika, prema rečima Verice Barać, svedoči činjenica da čak i tamo gde su vršene istrage, na primer u slučaju “Sartida” i Nacionalne štedionice, koje je detaljno istražio UBPOK, tužilaštvo nije pokrenulo postupke.
Slobodana Beljanskog pitamo veruje li da će tužilaštvo imati hrabrosti da podigne neke optužnice po krivičnim prijavama Saveta za borbu protiv korupcije.
“Ja pre svega ne verujem da je naše pravosudje nezavisno, a to znači da nije u ovom trenutku spremno na takve poteze.”
O tome da su se tajkuni koje poslednjih dana predsednik Srbije proziva kao nepristojno bogate, zbog ekonomskog nepatriotizma i off-shore kompanija, enormno obogatili ne za vreme Miloševićeve vladavine nego posle nje, za vreme demokratskih vlada, govorio je jedan od njih sasvim otvoreno. Milan Beko, naime, kaže da ako su on i njemu slični uopšte nečiji tajkuni, onda su pre Đinđićevi, Koštuničini i Tadićevi nego Miloševićevi tajkuni.
To u jednom od poslednjih intervjua lokalnim medijima potvrđuje i Verica Barać.
“Kad je DOS došao na vlast, ti ljudi su bili nepoželjni na Zapadu zbog svoje bliskosti sa Miloševićem. Za proteklih 10 godina oni su kroz spregu sa novim vlastima oprali i novac i biografije, tako da su to danas poželjni investitori na Zapadu”, podseća predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koju poslednjih dana u Srbiji prozvaše “narodni heroj Verica Barać”.
